Page 7 - NNR 34

И то може да се деси
КАД НЕПРИЈАТЕЉ ПОСТАНЕ ПРИЈАТЕЉ

Новица Костић (1960) из Власотинца - Ја сам задњи пут 24.априла 2014.године
је стопроцентног ратни војни инвалид - добио протезу, а од тада до данас је прошло
друге категорије. И ако је еговој протези пуних седам година. Постојећим законом је
већ две године истекао гаранцијски предвиђено да моја протеза треба да има рок
употребе пет године, али лежиште се мења на
рок, ново помагало не може још увек годину дана, а има делова који треба да буду
да добије. У међувремену је од бившег промењени и много раније и сви ти делови
непријатеља из Хрватске добио стопало имају обично краћи временски рок гаранције.
које му сада омогућава да може да хода. Већ следеће 2015.године дошло је до пуцања
протезе у висини лежишта где је ослонац, и ја
Много тога непријатног издешавало се у сам отишао у Ортопедску кућу у Нишу где су
последње време на овим нашим просторимa, и ми рекли да узмем налог за измену лежиште
не мали број је оних којима су предходни ратови за које имам право. Међутим сам поступак је
донели само проблеме сваке врсте, а најчешће доста компликован. Подносим захтев Одељењу
и највише здравствене проблеме. Само онај за борачку заштиту у општини Власотинце,
који није био директно учесник у рату не зна они прослеђују надлежном републичком
шта се све дешавало тамо на бојном пољу. За министарству. Ја сам се одазвао позиву
то време док су они били у борби и на терену надлежне комисије у Нишу, која је усвојила
негде у шуми или у рову дотле су његови кући моју молбу, јер је постојала опасност да дође
родитељи, браћа, сестре и супруге бринули а до нових компликација због чињенице да
деца свакодневно су питали када ће тата да помагало није било у функцији. И ту је дошло
дође кући. А одговора није било, одговор су до такозваног “врзиног кола” и препиеке између
биле сузе у очима његових најрођенијих, што појединих републичких органа и локалне
деца нису могла никако да разумеју. У рату самоуправе. А време је ишло, оно никако није
обично нема правог победника, јер и после свега било мој савезник. Постојеће протеза је дошла
договор мора да уследи за преговарчким столом до тачке неупотребљивости, а чак и повећане
уз присуство светских моћника. А све оно што опасности по део преостале ноге да изазове
се пре тога дешавало иде на терет обичног нежељене последице.
човека који је обукао војничку униформу, и
кога је држава послала да ратује. И обично та Највећа подршка
држава заборави на све те које је послала да ПОРОДИЦА
ратују и то буде болно и жалосно када многи
од тих јунака нису у могућности да остваре
нека права које им дугује држава, јер их је рат Много мука пропатили су најближи
унесрећио и сада су nинвалиди. кавом се стању налазим, мој отац Милентије чланови породице Новице Костића. Мајка
Новица Костић (1960) из Власотинца је није могао да ме препозна па је помислио да Рада је оседела за неколико дана када је
ратни војни инвалид - 2.категорије. Пуних је изгубио сина и да не могу да се опоравим од угледала сина, а ништа мање проблема није
шест година радио је као аутогени заваривач рањавања. Моја супруга Борица ме препознала имао ни отац Милентије.
у власотиначкој друштвеној фирми „Милош по тетоважи коју сам имао. Од силног узбуђења - Уз мене су моји најближи и најрођенији
Диманић”, од 1985 - до првих дана октобра.1991. она је пала у несвест и тог тренутка је добила и они су моја највећа подршка, супруга
године. Сваки дан одлазио је са радошћу на исхемију мозга и сада као и цела породица Борица, ћерка Емина, син Данијел, снаја
посао, што ће зарадити плату, и враћао се има трауме због свега онога што ме задесило Милица и унучад Милош и Андреа - вели
кући срећан и задовољан што га кући чекају приликом рањавања.
најмилији. А када се заратило и запуцале пушке Новица.
његов живот потпуно се променио, променио Нелогичности
се живот његове породице и рецидиви прошлог (НЕ)ПОТРЕБНА ПОТВРДА ННР:- И једног дана, средином августа,
времена у великој мери “станују” сво ово време поштар брзе поште вам доставља пакет од
у његовом породичном дому поврх Власотинца Да непостојећи проблем треба вама непознатог пошиљаоца. Да ли вас је
у делу некадашњег виноградарског “Белог максимално искомпликовати, изгледа, да је, изненадила приспела пошиљка?
камена”. данас, честа појава у појединим државним - Да, баш тако. Дошао човек и предао ми
- На ратиште одлазим 8.октобра 1991. органима. Што би морало да буде једноставно, пошиљку, а ја сам се не мало изненадио када
године у Бањалуку у саставу Зајечарског кад може компликовано, каже наш народ. А сам видео садржину пошиљке, а још више
корпуса. Био сам на ратном задатку 4.новембра ова прича потврђује ту чињеницу. ме изненадио предмет пошиљке. Било је то
1991.године у извлачењу људства и мототехнике - Правилником о коришћењу помагала, стопало леве ноге, које је мени било изузетно
из касарне “Логориште” у Карловцу. Запуцало како су они образложили, у тачки 40, пише да ја потребно, јер оно што сам имао било је скоро
је тог дана са свих страна и свих оружја, а морам да докажем да сам физички и психички неупотребљиво за даљу употребу. Срце ми је
ја сам у покушају да помогнем у спашавању спреман да користим предметно помагало, и заиграло од узбуђења и помисли да неко брине
нишанџије, 19-годишњег војника који је био на да оно није моје, већ је власништво надлежног са стране о мени. До овога је дошло тако, што
редовном служењу војног рока, рањен у тенку министартства за борачка питања. Никако сам, ја, путем друштвене мреже поставио мој
пројектилом “маљутке” која је једног тренутка нисам могао да нађем орган који би ми издао проблем, али и који сам убрзо и обрисао не
погодила тенк у коме сам се налазио.Од тог валидну потврду да сам едукован и да могу желећи да својим проблемом оптерећујем друге.
пројектила испаљеног од стране паравајоних на стручан начин да користим помагало, што Али, овај човек, он је иначе из Хрватске и био
јединица Хрватске мени је страдала лева сматрам да је бесмислено од стране органа и је учесник истог рата као и ја, уочио је то моје
нога, која је покидана до колена и дошло је одлуке коју је потписао у име министарства постављење и мој проблем и одмах је реаговао
до паљења појединих делова лица, односно њихов службеник извесни Милан Поповић - слањем стопала леве ноге за мене.
свих непокривених дела тела са опасним жали се Новица Костић на сву бесмисленост ННР:- Да ли сте се можда чули
опекотинама. И ако сам на себи имао азбестно о стручној едукацији корисника помагала.. телефоном?
одело дошло је до озбиљних опекотина тамо - Чули сми се, како да не и захвалио сам
где њега није било - прича нам своју ратну и ННР:- Колико сте дуго били у болници се на његовој бризи и слању стопла које сада
личну судбину Новица Костић из Власотинца. и када сте се вратили кући? носим. Знамо се сада ко смо и шта смо, али ја
ННР:- Пошто сте били тешко рањени - После првог збрињавања у Војној морам да поштујем његову приватност, што
и били сте животно угрожени, где сте били болници у Сарајеву , уследио је пребачај на је била његова изричита жеља, због могућег
пребачени на лечење? ВМА у Београду, а потом у Војној болници на реаговања појединаца путем друштвених
- Наше војне службе пребациле су ме на Карабурми, а једно време провео сам у Заводу мрежа. Ако смо били у рату непријатељи, а
лечење у Војној болници у Сарајево, где су за протетику “Рудо”, где сам се богами начекао то није била наша жеља, зашто сада не би смо
и урађени први оперативни захвати, обраде док ми нису урађена неопходна помагала за били пријатељи рекао ми је у телефонском
опекотина, ампутацијелеве ноге до колене и моју ногу. У свој породични дом вратио сам се разговору, мој некадашњи ратни непријатељ а
тек после 10-12 дана ја се будим из коме, у којој тек после непуних 14 месеца одсуства, тачније сада велики пријатељ - рекао нам је на крају
сам практично био од самог рањавања у тенку. децембра 1992.године. разговора Новица Костић, ратни војни инвалид
Сво време нико нисам био идентификован, ННР:- У ком делу се јавио проблем у из Власотинца.
нико није знао ко сам и како се зовем и тек остваривању ваших права као инавалида друге
онда је била обавештена моја породица, која је категорије и човека који је у рату остао без Текст и фото: Властимир Стаменковић
већ сутрадан стигла до мене. Када су видели у једне ноге?
Нова наша реч 7