Page 12 - NNR 34

ПОДЕЉЕНИ УГОВОРИ О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

У скупштини Града Лесковца градоначел-
ник Лесковца Горан Цветановић поделио је
уговоре о реализацији програма и пројеката
из области културе који се финансирају и
суфинансирају из буџета града Лесковца по
конкурсу расписаном у 2020. години. У ову
сврху намењено је 10 милиона динара, а на
конкурс је пристигло 62 пројекта са укупним
потраживањем од 30,7 милиона динара.
Одобрено је 43 пројекта, а подељена 42 уговора,
с обзиром да је у међувремену Академија
„Јужна Србија“ одустала.
„Културу једног народа не представља само
оно што се чува у музејима, библиотекама, или
оно што се чује на опери или види у позоришту,
не служи само за забаву и разоноду“ рекао је
градоначелник и назначио да култура улази у
наш свакодневни живот и преплиће се са свим
другим сегментима који чине друштво. Постаје
начин живота, начин размишљања, перцепције,
обликовања одређених схватања. Култура је
интегрални део једне друштвене заједнице,
зато смо се трудили и успели да је са маргине
на којој се налазила 2012. године, уздигнемо капацитетима, утицају на промоцију града, можемо да наставимо свој рад и наставимо
и поставимо као један од значајних циљева. на допринос развоју културног стваралаштва, са континуитетом који је непоходан када је у
Резултати су показали да све институције остварењу јавног интереса, одрживости питању култура и уметност. Камерни оркестар
културе у Лесковцу константно имају запажене пројеката, усклађености са програмским Аморозо захваљујући овим средствима
резултате, стога ми велико задовољство приоритретима конкурса и са потребама наставља концертну сезону. Даћемо све од себе
представља што је Лесковац један од водећих циљних група.“ да реализујемо пројекте на најбољи могући
центара културе у земљи. Допринос томе дају и Маја Цакић из Камерног оркестра Аморозо начин и у складу са свим епидемиолошким
наши Лесковчани, који свој културни идентитет се захвалила на подршци и рекла да „и у мерама.“
носе са поносом.“ овако тешким временима, људи који воде овај
Цветановић је додао и да се током одабира град и брину се о култури и брину се о нама ИС
пројекта „водило рачуна о уметничким учинили су да ми добијемо средства са којима
СРПСКИ АУТОРИ У кварталног објављивања, да би за 301, број који излази септембра 2020.
стигла ударна најава - часопис поново, први пут после 1986. године,
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕМ прелази на месечно издавање. То је вест која је обрадовала публику широм
света, мада су љубитељи стрипа у Србији имали и додатног разлога за
СВЕТСКОМ СТРИП задовољство. Управо је у 301. броју по први пут у 21. веку на страницама
“Heavy Metalа” објављен стрип српских аутора! Ради се о стрипу “Тхе
МАГАЗИНУ Анциент” сценаристе Марка Стојановића, цртача Милорада Вицановића
Мазе и колористе Аљоше Томића. Марко Стојановић тим поводом
одговара на питање о томе шта за њега представља објављивању у
овом престижном стрип магазину: «Десило ми се нешто што никада
“Heavy Metal” важи за данас најпознатији светски стрип магазин
који излази из штмпе. Са публикацијом се кренуло 1977. у Сједињеним нисам ни сањао да је могуће. Објавити у «Heavy Metal-у», часопису о
којем си само слушао, и то бајке, осамдесетих година у СФРЈ, то је за
Америчким Државама, у почетку као америчко издање франуцуског оног клинца који је непрестано шкрабао по свескама не надајући се
часописа “Метал Хурлант”. Међутим, док је француско издање које га да ће било када било где нешто професионално објавити било нешто
је инспирисало престало са излажењем 1987. године, “Heavy Metal” је незамисливо. Нико не улази у биоскоп по први пут очекујући да ће се
опстао на тржишту и зацементирао своју репутацију водећег светског једног дана наћи на великом платну с Робертом Де Ниром или Мерил
стрип магазина Стрип у истој сцени, па се тако ни ја нисам усуђивао да сањам да би
доносећи радове икада могао да објављујем раме уз раме са људима преко чијих сам
великана стрипа и стрипова учио да читам. Тако нешто једноставно нема цену. Иако је то
илустрације са свих више него довољан разлог за задовољство, постоји још један, који овог
меридијана као што пута није само лични. Наиме, док је српски стрип на изузетно добром
су Моебиус, Енки гласу и имамо преко педесет аутора који су успели да се у протеклих
Билал, Х.Р. Гигер, десетак година етаблирају у иностранству објављујући за највеће
Ричард Корбен, Мило француске, италијанске и америчке стрип издаваче, парадоксална
Манара, Танино је чињеница је ту нашу стрип колонију «Heavy Metal» баш у време
Либераторе, Грант највећег иностраног бума некако успевао да мимоиђе - бар до овог
Морисон, Берни тренутка. Зато ми је велика част што настављам стазама претходника
Рајтсон, Едуардо као што су Зоран Туцић, Рајко Милошевић Гера, Бојан Ковачевић, Зоран
Ризо, Арчи Гудвин, Стефановић, Милан Увртачев, Бојан Реџић и Ненад Гуцоња чији су
Естебан Марото, радови у прошлости красили стране «Heavy Metal-а» и после дуге стрип
Сајмон Бизли... паузе са својим колегама Милорадом Вицановићем Мазом и Аљошом
“Heavy Metal”, чији Томићем поново браним боје домаћег стрипа на страницама «Heavy
носећи материјал Metal-а». Велика је част, али и одговорност вратити српски стрип у овај
од настанка чине јединствени фокус глобалне стрип публике и показати читавом свету
стрипови за зрелију да на овим просторима настају дела и те како вредна његове пажње -
публику из жанрова надам се само да ћемо показати да смо те одговорности били достојни
научне фантастике, те да се на наредни српски стрип неће чекати још двадесет година...»
фантастике и хорора, «Heavy Metal-а» је, сем неоспорног статуса у деветој уметности,
током излажења је од такође био инспирација за два истоимена дугометражна анимирана
месечника прешао филма од којих је први изузетно утицајно остварење у жанру научне
на ротацију између фантастике.
двомесечног и М. Љ. С.
12 Нова наша реч