Page 10 - NNR 32

Народни музеј Лесковац - Изложба о стрељању цивила у Краљеву 1941. године
„КУЛТУРА СЕЋАЊА: КО НЕ ПАМТИ

ИЗНОВА ПРОЖИВЉАВА“

У Галерији на спрату Народног музеја
у Лесковцу отворена је изложба Народног
музеја из Краљева под називом „Култура
сећања: Ко не памти изнова проживљава“. Ова
изложба, чији су аутори Силвија Крејаковић и
Сузана Новчић, музејске саветнице Народног
музеја Краљево, организована је поводом
обележавања октобарске трагедије у Краљеву
1941. и заснована на фото-документарној
историјској грађи, изложба се бави начином на
који памтимо и сећамо се овог догађаја, који
је брутално променио историју краљевачког
подручја, структуру његовог становништва,
али пре свега разорио личне и породичне
животе. Универзалност теме била је стога
инспиративна за два одељења Народног музеја
у Краљеву: историјско и историје уметности.
Полазиште истраживања око културе сећања
усидрено у самом историјском догађају који много ћешће и више заборавља него
— стрељању цивилног становништва на што се сећа.
највећем стратишту у Краљеву, у октобру -Централна тачка је страдање цивила
1941. Ратни злочин против човечности који који су бруталном нацистичком идеологијом
су починиле јединице немачког Вермахта, стрељани у крагујевачком лагеру од 15.-20.
спроводио се услед искључиве идеологије октобра. Није то само краљевачка трагедија, злочин, је одговаралао да тај број иде на 3,
нацизма о вредности сто живота цивила у било је ту и људи који су у Краљево дошли 5, па на крају 6.000. Свако ко се усудио да
Србији наспрам једног убијеног и педесет за трбухом за крухом, што се види по списку тај број миноризује и све на реалана, који
рањеног немачког војника. При ретуширању настрадалих, где имамо гозтово све житеље данас гласи 2.138 страдалих, је био противник
слике страдања у Лагеру, аутентичне тадашње краљевине, као и Француза и Руса. власти и тадашње историје. Манипулације су
фрагменте сачуване у музејским збиркама, То доказује и причу колико је Краљево било ишле до тога да су се ту изводиле представе,
представљају историјски извори, оригинални развијено у периоду пред Други светски игре, позоришни спектакли, а да се најмање
уметнички и други предмети и документа рат. Ова трагедија је брутално променила истраживало и говорило о жртвама, о
стрељаних цивила, различитог порекла, историју краљевачког краја, а и шире.- људима, о идентитетима. Данас када дођете
узраста, делатности... Странице аутентичног Новчићева је додала да је на политичкој у Краљево отићи ћете у Спомен парк који је
историјског извора – списка погинулих из сцени након рата дошло до турбулентних само делом реализован, јер никада није добио
Жичког среза, насталог 28. маја 1942. у утицаја на културу сећања и заборављања. инфраструктуру која је, између осталог, била
администрацији Окружног начелства, садрже -То место, које је било место злочина замишљена као један поџемни мамутски музеј,
имена, податке о месту рођења, годишту, и које је било гробље, постаје стратиште, где је требало да буду смештене слике, чији
занимању и месту запослења стрељаних постаје лагерсњко гробље, постаје спомен део прати ову изложбу. Те слике су настале
талаца у октобру 1941. Странице списка, у парк. На том месту се најпре пале свеће, а онда 1974. на позив Миодрага П. Протића, који био
комуникативном и интеракцијском односу се дешавају Октобарске свечаности, које су директор музеја у том периоду, како би красиле
поставке и публике, са фотографијама о саме по себи парадокс, јер сам реч свечаност Музеј жртава. Слике су дошле у Краљево,
„бившем животу“ стрељаних талаца 1941, не иде уз место страдања, па онда доделе изложба је отворена, а како музеј никада
представљени су на седам великих паноа. Повеље против насиља и рата које је примио није направљен, оне су лутале по ходницима
Сузана Новчић каже да је било јако и Тито и Милошевић и на крају Данијел
тешко припремати ову изложбу с обзиром Шифер. Поред свега тога, манипулисало се разних организација и општинских установа...
Долазе деведесете, долази друга идеологија,
на њену тему и да су помишљали да изложбу и бројевима. Политичкој елити која је изабрала и све те слике су скрајнуте и донете у музеј
назову и „Култура заборава“, јер смо народ 14. октобар као Дан сећања на овај страшан као непожељна баштина. Музеји су тада били
санаторијуми за друштво у кризи, па смо ми
на тај начин добили преко 150 слика изузетних
сликара, као што су Цуца Сокић, Миодраг
Протић, Шотра, Воја Станић... На овај начин
они сведоче о култури сећања.-
Изложбу је отворио историчар Дејан
Антић речима да се из приложених
докумената ове изложбе јасно види да је
највећи број убијених талаца пострадао у
најплодотворнијем животном добу, јер су то
били људи између 25 и 55 година старости.
-Многе су породице завијене у црно,
неке су остале без хранитеља, неке без деце
или очева. За Краљево из оног доба, али и за
српски народ краљевачки масакр значио је
не само свирепи злочин, већ и демографску
катастрофу и националну трагедију. Управо
због тог сазнања неопходне су нам овакве
изложбе, помоћу којих чувамо културу
сећања како не би смо као народ изнова
проживљавали страдања и аптње која су
наши преци осетили.-
И.С.

10 Нова наша реч