Page 6 - NNR 32
P. 6

Иван Грујић, истраживач и активиста цивилног сектора
       ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ – ЈОШ УВЕК НЕПОЗНАНИЦА



         ... Дефинитивно су отворени подаци                                     отворених података? Постоји проблем на
      тема и за медије. Највећа вредност тих                                    који стално указују људи и тиче се примене
      отворених података је што можете да                                       закона о коме сте говорили.
      их упоређујете. Нико не зна када објавите                                     Грујић: Сигурно да и локалне самоуправе
      пуно података која додатна вредност                                       могу да дају свој допринос. Ви можете да
      одатле може да настане. Узмимо пример                                     додате  на  државни  портал  за  отворене
      буџета, када би све локалне самоуправе                                    податке, мислим да је дата.гов.рс и ту можете
      на југу Србије имале објављене буџете у                                   да видите неке локалне самоуправе у Србији
      последњих десет година, ви би сте могли                                   које су већ објавиле неке своје податке у
      да направите неке алате и да мерите да                                    отвореном формату и могу да се виде неки
      ли су се издвајања за социјалу повећавала                                 први кораци који су урађени у Србији. Нисам
      или смањивала, да ли се повећавало или                                    видео да ли је Лесковац или нека друга
      смањивало за јавно информисање, које                                      самоуправа из Јабланичком округу нешто
      ставке су се повећавале или нису...- каже                                 објавила на том државном порталу, а то је
      Иван Грујић о овој недовоqно познатој                                     и обавеза сваке јавне институције у Србији.
      теми у разговору за Нову Нашу реч.                                        Ви можете да објавите то на свом сајту, али
                                                                                сте дужни да копију објавите и на државном
         ННР: Који је био циљ истраживања                                       порталу. Нпр. сви буџети који су у екселу су
      који је радила „Правосудна база југ“ и да                                 погодни за тако нешто.
      ли тај циљ може да се уведе у стварни                                         ННР:  Колико  је  важно  да  људи  из
      живот?                                                                    медија разумеју ову причу?
         Грујић:  Циљ  је  био  да  видимо  који   Ми смо покушали да неколико пута дођемо   Грујић: Дефинитивно је то тема и за
      подаци из правосуђа могу да се објаве у   до људи у Министарству правде, међутим   медије. Највећа вредност тих отворених
      тзв. отвореном формату. Неки минимални   они нису хтели да учествују са нама у овом   података је што можете да их упоређујете.
      стандард  за  отворене  формате  је  ексел,   истраживању.                Нико не зна када објавите пуно података која
      што  је  познато  већем  броју  људи.  То   ННР: Колико је важно за грађане да   додатна вредност одатле може да настане.
      значи да ако имате добро сређене базе у   имају те податке и колико грађани знају   Узмимо пример буџета, када би све локалне
      екселу оне су довољне да касније могу да   да имају право да знају те податке?  самоуправе на југу Србије имале објављене
      се машински обрађују, да направите неки   Грујић: Верујем да је широј јавности   буџете у последњих десет година, ви би сте
      програм или неко техничко решење који   тај појам о отвореним подацима стран. Они   могли да направите неке алате и да мерите
      ће преузимати и сређивати те податке. Кад   можда не би били директни корисници тога,   да ли су се издвајања за социјалу повећавала
      причамо о отвореним подацима, то су јавно   али, на пример, Завод за статистику код нас   или смањивала, да ли се повећавало или
      доступни подаци, то нису подаци личности,   објављује  у  форми  отворених  података   смањивало за јавно информисање, које ставке
      класификовани или тајни подаци. Наша   информације о учиниоцима кривичниг дела,   су се повећавале или нису...
      идеја је била да видимо шта већ постоји   да ли су то мушкарци, жене, старосну доб...
      објављено у отвореном формату у правосуђу   Неке податке Завод за статистику објављује
      у Србији и које би базе биле погодне да се   јавно, а неке морате да платите, али рецимо
      даље објављују. Анализирали смо податке   подаци о жртвама кривичних дела се уопште
      о укупном броју умрлих, то се каже вишак   код нас не прикупљају. Замислите да имате
      смрти  због  пандемије  короне  вируса  у   податке о жртвама кривичних дела, нпр. да
      2020. години и покушали смо на тај начин   ли је жртва жена, да ли је нападнута само зато
      да објаснимо грађанима како могу неки   што је жена, какво је њено имовнско стање,
      да релативно једноставни подаци служе   школска спрема, да ли живи на руралном или
      за процену успешности политике државе,   урбаном подручју... Кад би били објављени
      владе, Министарства здравља, генерално   такви подаци, онда би нека организација
      здравственог  система  у  борби  против   цивилног  друштва  која  се  бави  борбом
      пандемије која се десила у исто време свугде у   против женског насиља, или неки институт и
      свету. Направили смо ранг листу успешности   факултет би средили те податке и појавио би
      у борби против короне и ту се показало да је   се неки закључак, да су нпр. сиромашне жене
      у 2020. години Србија била негде на средини   у већем ризику да им се догоди породично
      те листе и то само тиме што објављивали   насиље у односу на жене већег материјалног
      податке о укупном броју умрлих. Иначе,   стања... Кад би они прерадили те податке
      детаљно истраживање ће бити представљено   онда би држава могла да их користи и да
      у септембру, нисмо тачно дефинисали датум,   прилагоди неке своје политике томе и онда
      вероватно у другој половини месеца.  би грађани имали крајњу корист. Искуство
         ННР: Да ли људи разумеју колико је   из  света  казује  да  су  крајњи  корисници   ННР: Која је порука за јавност и за
      важно да постоји таква база отворених   отворених података из било које области   државне институције из искуства на раду
      података?                            управо државне институције које дефинишу   у овом истраживању?
         Грујић:  Не,  на  жалост.  Мислим  да   своју јавну политику управо на основу тога.  Грујић: Порука за читав јавни сектор
      чак ни стручна јавност није упозната са   Има пуно користи од отворених података   је да објаве све теме које имају у екселу, а
      отвореним подацима. Министарство здравља   невезано за правосуђе, рецимо везано за   који нису лични подаци или класификовани
      је  прошле  године  усвојило  стратегију   привреду  и  везано  је  за  истраживање  у   као тајни подаци, објавити све то у некој
      реформе правосуђа у Србији од 2020.-2025.   Аустралији које каже да на сваки долар који   форми базе података ексела, ако хоћете да на
      и требали су прошле године да организују   држава уложи или га се одрекне у корист   основу тога створите неку додатну вредност.
      јавне  консултације  са  заинтересованим   отворених података врати се привреди са   Више није довољно објавити нешто у форми
      странама, да виде шта то медији или цивилни   пет долара. Има пуно тога, а и наша држава   текста или пдф-а, сада се иде корак даље,
      сектор или неко трећи жели да се објави   је препознала значај тога. Имамо Закон о   треба да се објаве подаци који су машински
      у форми отворених података информација   електронској управи из 2018. године који   читљиви јер се на основу тога ствара нека
      у  правосуђу.  Они  прошле  године  нису   дефинише тај појам и те поступке отварања,   додатна вредност. Први корисник те додатне
      организовали те јавне консултације, сада   само је потребно да државне институције   вредности је урпаво јавни сектор, па онда
      је већ септембар месец, ни до сада није то   више раде и томе посвете већи фокус.  приватни сектор, па онда цивилни сектор
      организовано, и, на жалост, нису хтели ни да   ННР: Колико је потребно да се локалне   и медији.
      активно сарађују са нама на том истраживању.   институције  укључују  у  тај  процес              Љ.Стојановић

      6                                                                                                Нова наша реч
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11