Page 15 - NNR 32

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (28)

Сећање једног Мурџомалца
Моја оставка је гласила: Дакле, један човек кочи закључке о Косову, који претстављају збир
Извршном одбору Р.С.ИМР-а општих места и флоскула без иједне конкретне мере са извршиоцима
За Раднички савет ИМР-а и роковима, и не поштује лик и дело друга Тита. Само је осам људи уз
Предмет: Неопозива оставка на место генералног директора ИМР-а овог човека, а међу њима и Претседник владе Србије Десимир Јевтић,
кога јавно хвалим због таквог става на гласању, јер смо Деско и ја иста
Након сагледавања свих релевантних чињеница тешке ситуације генерација са Машинског факултета. Тамо где не треба кажем: „Поносим
ИМР-а у производном и економско-финансиском погледу, а имајући се Десимиром Јевтићем“.
у виду: Крајем новембра 1987. године у ИМР долази друг Владимир
неизвршавање планских задатака у априлу и мају месецу, Штамбук да чује мишљење комуниста о Осмој седници. Говорило се
искључиво позитивно о седници. Другу Штамбуку је, изгледа, било
да се не остварују неке од основних претпоставки и мера из усвојеног
Програма санације, а због материјалне и радне сигурности запослених сумњиво моје ћутање, па је желео да чује моје мишљење. Био сам врло
јасан: „Ма каква историјска седница. Сјаши Курта да узјаши Мурта“.
у ИМР-у послови морају да иду боље, Дакле, испао сам политички неписмен. Прво, хвалим јавно
неразрешене економске односе са ИМТ-ом, Десимира Јевтића; изједначавам Стамболића и Милошевића; када смо
да од стране неких мојих најближих сарадника (руководилаца добили од војске Одлуку о производњи и развоју војног возила ТАРА
сектора) постоје различити приступи према Програму санације у смислу ИМР упућујем, са телекса ИМР-а, захвалност већ смењеном Драгиши
начина решавања ситуације ИМР-а, чиме се губи драгоцено време и Павловићу на свему што је предузео и учинио да нам олакша путеве
енергија, а ИМР је у таквом положају да се мора брзо дејствовати, до успеха, као колеги машинском инжењеру; већ смењеном Ивану
опасност да се изгуби возилски програм ако се више и брже не ради Стамболићу, и поред његовог упозорења, упућујем позив да обавезно
и ако се врло брзо не окупимо око овог програма, дође на прославу шездесете годишњице ИМР-а. На ту прославу, због
осећај да БЕОБАНКА нема поверење у мене (а слично је било и присуства Стамболића, није дошао нико од руководилаца у Републици
код других предузећа која су запала у тешкоће у којима је сада ИМР) Србији, а из града Београда дошао је само Драган Томић.
и да неће извршити финансијску консолидацију ИМР-а док не дође Али, ја терам даље по свом и испољавам и другу политичку
нови генерални директор ИМР-а, то сам лично одлучио да поднесем неписменост. Наиме, друг Александар Бакочевић, градоначелник
неопозиву оставку на место генералног директора ИМР-а, јер сматрам Београда, посећује почетком децембра 1987. године Индустрију мотора
и оцењујем да је то корисно за ИМР у целини. Раковица. Поред осталих примедби, друг Бакочевић запажа да у ИМР-у
Примерено традицији ИМР-а, очекујем да ће моја неопозива оставка „... руководиоци брљају по самоуправљању...“ Одговорио сам му: „Друже
наићи у колективу ИМР-а на достојанствен пријем. Бакочевићу, то да директори брљају слушам дуго времена. Да ли ми
можете рећи где ви остварујете своја самоуправна права и како се зове
Раковица Генерални директор ИМР-а, претседник вашег радничког савета“. Одмах су скочили присутни
полтрони: „ Па друг Бакоња, друже Костићу, остварује самоуправљање
7. јуни 1988.г. Др. Страхиња Костић, дипл. инг. у Скупштини града, а његов претседник је претседник Скупштине
града“. Бакочевић ме је посматрао самоувереним и потцењивачким
погледом изненађења. Правио сам се да сам разумео, али сам, већ тада,
На оптужбе да сам, за годину и по дана, колико сам провео на сазрео у ставу да је самоуправљање измишљено само за фабрике, на
дужности генералног директора, упропастио ИМР, имао сам спреман чијим се капијама самоуправљање и завршавало. Изван је постојао
одговор: „Када сам поднео оставку, на тај дан су сви магацини бректали удобан буџетски живот и, отуда, поповање да неко, а најпожељнији у
од материјала и кооперантских делова, експедиција мотора била пуна, том послу су директори, брља по самоуправљању. Људи из радничке
од материјала, отковака и одливака ниси могао да прођеш кроз погоне, Раковице, изабрани на функције у општини, граду и Републици,
машине су радиле у две смене, а неке и у три, линије монтаже мотора по истеку мандата копали су и ногама и рукама да се не враћају у
биле су пуне, линија монтаже трактора је била пуна, сви кредити за фабрике и погоне, јер су их тамо чекали расподела по самоуправљању,
„зелене машине“ су били исплаћени и нисмо, по том основу, дуговали додела станова по самоуправљању, напредовање по самоуправљању,
ни један пфенинг, а камоли марку. А у овом тренутку, када тврдите да критика по самоуправљању, летовање по самоуправљању, јеловници
сам ја кривац за пропаст ИМР-а, кроз магацине можеш да протераш по самоуправљању,аутобуси за превоз по самоуправљању, - једном
лаку коњицу, монтажне линије празне, машине, и то не све, раде само у речју, играње по ритму и тактовима социјалистичког самоуправљања.
једној смени, а кредити нарасли до невероватних висина, јер сте, сталном Показаће се да ово моје питање друг Бакочевић није заборавио.
кукњавом и политичком подршком, задужили и упропастили ИМР“.
Од мене су оставку на место генералног директора ИМР-а тражили (Наставиће се)
људи блиски Слободану Милошевићу: Радош Смиљковић, Александар
Бакочевић, Милорад Унковић, Слободанка Груден, Владимир Штамбук,
Ђорђе Јовић и Душан Ћатовић, као и Драган Томић из Социјалистичког
савеза радног народа Београда. Са ове временске дистанце и без величања
накнадне памети, узимам слободу да укажем на следеће.
После Осме седнице, одржане у септембру 1987. године, у
Индустрију мотора Раковица долазили су другарица Слободанка Груден
и друг Јуриј Бајец да нам пренесу одлуке седнице, наглашавајући да су
се уредници „Студента“ дрзнули да нападну лик и дело друга Тита, а
да је, по питању Косова и Метохије, неопходно јединство комуниста и
осуда свих национализама. Слично је говорио друг Радош Смиљковић
комунистима општине Раковица. Лист „Борба“ је већ била објавила
документ „Расправа у ЦКСКС о Драгиши Павловићу из часа у час“, на
четрдесет страна. Из овог документа се могло видети да су студенти
пре политичара схватили да је друг Тито умро, да је друг Драгиша
Павловић исто то схватио, а уписано му је у тежак грех што је
то схватио, те је закључено:
„Председништво сматра да нема ни колебања ни одлагања када
су у питању напади на Тита и револуцију“. Такође, „Председништво
Централног комитета је задужило Председништво градског комитета да
утврди конкретну политичку одговорност појединаца у вези са нападом
на Тита“. Расправљало се и око Косова, те Председништво закључује:
„... пре свега се запажа исти однос Драгише Павловића према ставу
председништва и онда око Тита и сада око Косова“. Такође,
„Опортунизмом Драгише Павловића укочена је политичка акција
коју је покренуло Председништво Централног комитета. Изгубљено је
огромно време. Не можемо дозволити да његов опортунистички став и
понашање кочи спровођење закључка о Косову“.
Нова наша реч 15