Page 14 - NNR 31

ТРУБАЧИ ЕЛВИСА БАЈРАМОВИЋА НАЈБОЉИ НА ТАКМИЧЕЊУ У ГУЧИ
САМИР БАЈРАМОВИЋ: САН СВАКОГ ТРУБАЧА ЈЕ ПОБЕДА У ГУЧИ

Трубачки оркестар Елвиса се да смо то ми, што нас је заиста
Бајрамовића из Бојника након изненадило у том тренутку. Ова
вишегодишњег рад успео се на награда нам заиста пуно значи,
сам врх међу трубачима, јер су труба је наша школа, факултет,
на овогодишњем такмичењу у душа, срце... Али, сада то постаје и
гучи проглашени за најбоље. Ово терет, јер имамо име које не смемо
им је био трећи наступ на овом да укаљамо. Морамо да будемо
својеврсном такмичењу трубача, а културни, да лепо свирамо, да увек
до сада су имали успеха на неким будемо изнад свих... Драго нам је
„мањим“ сусретима локалног и што кад смо се вратили у Бојник
карактера. дочекала нас је локална самоуправа
Самир Бајрамовић каже да је на челу са председником општине
конкуренција у Гучи била веома Небојшом Ненадовићем. Комшије
јака и да је заиста тачно да се тамо су такође биле изненађене, на неки
окупе сви најбољи трубачи. начин нису очекивали, али су се и
„Ми се нисмо специјално надали да можемо до трона.“
спремали за ово такмичење, али је Међу члановима оркестра
свака наша свирка, сваки наступ, на нема школованих музичара, сви
неки начин био и припрема за Гучу. свирају „на слух“... Елвис каже
Улажемо озбиљан рад у ово што да и у самом Бонику „једва да има
радимо и очекујемо да побеђујемо два-три школована музичара. Нама
где год се појавимо. Сан сваког је то свирање, ипак, урођено... симфонијског оркестра, да још „Удара у канте, гочеве, устаје у
трубача је да постигне то у чему Аранжмане радимо тако што Елвис више постанем неко ко ће бити седам ујутру, свира трубу, пробуди
смо ми успели. Свирали смо две сваком преноси шта и како треба да познат у нашој бранши. Ја сам читав комшилук. Биће то будући
песме „Плачем већ три дана“ и свира, па ми то склапамо у једном се и уписао у Музичку школу у шампион Гуче! Али, ако за њега
чочек „Тривулеск“, задовољни смо целину. Он нам је на неки начин Лесковцу, али сам брзо и одустао. има времена, за нас нема. Следеће
наступом. Пратили смо и наступ професор.“ Није ми се свиђао начин на који године имамо обавезу да, као
конкуренције, било је веома Најмлађи члан оркестра има се тамо ради, некако су ме учили победници, отворимо такмичење
добрих наступа и ми сами нисмо 13-годишњи Дејвид Бајрамовић, да свирам другачије, да заузмем у Гучи песмом „Са Овчара и
веровали да можемо да будемо син Елвисов. Трубу свира већ шест другачији став...“ Каблара“, јер је то традиција.
проглашени за најбоље. Ми смо година и почео је полако и да се Да орке стар Елвиса Али, ту се наше амбиције не
скоро и кренули кући, с обзиром професионално укључује у рад Бајрамовића не треба да брине за завршавају, јер ћемо све учинити
да смо имали приватних обавеза, оркестра. будућност, показује и трогодишњи да одбранимо титулу најбољег
наиме требало је да свирамо на „Мислим да је важно и да се Самуило Бајрамовић. По речима трубачког оркестра!“
некој свадби у Лесковцу... И онда стекне школска диплома, јер ми његовог стрица Самира, он већ
решимо да останемо да чујемо ко се онда отварају и многа друга сада показује интересовање за И.С.
је проглашен за најбоље, испостави врата. Могу да будем члан неког музику.
СРБИ ТАКИЋУ -“РЕЧ МИЛКОВА „БРАЗДА“
БАШТИНЕ“ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВЉЕНА У

ПЕСМУ НА ДИЈАЛЕКТУ
ЗАВИЧАЈУ

Књигу песама и кратких прича, препуну емоција и посебног
сензибилитета, коју је Милко Стојковић посветио свом родном Преслапу
и Црној Трави, а власотиначка је библиотека потписује као издавач,
представљена је у истом дану у Црној Трави и у Власотинцу.
Публика окупљена у црнотравској библиотеци „Сестре Стојановић“
дошла је да са Милком подели наклоност према родној груди. Александра
Цветковић, директорица библиотеке је у свом поздравном обраћању
то и потврдила:
- Милко нам овом књигом говори колико је наша Црна Трава лепа
и вредна песме и колико заслужује да је још више волимо.
Срба Такић, директор власотиначке библиотеке је нагласио да је
Милко Стојковић, афирмисани песник и афористичар, указао велику
част библиотеци „Десанка Максимовић“ тиме што је одлучио да она
буде издавач ове књиге:
- Мало песника знам који са толико љубави и посвећености говоре
Директор народне библиотеке “Десанка Максимовић” у и певају о свом родном крају - казао је Срба Такић.
Власотинцу Срба Такић освојио је прву награду за поезију на фестивалу О књизи „Бразда“ Зоран Станковић је написао приказ под називом
књижевног стваралаштва на народном говору Преображењско појање“, „Милково расплетање месечине“, којег је овом прилико прочитао.
одржаном у Нишу 15. и 16.августа. Саша Станковић је говорио о Милку као завичајном песнику и о
Њему је припало признање „Реч баштине“, за допринос неопходности да се сачува говор родног краја, у чему је он изузетно
дијалекатској поезији и умећу стиховања, оценио је жири. Такић је истрајан и успешан. Стихове из књиге читала је Милица Станковић.
награду добио у конкуренцији више од сто песника који су послали Милко Стојковић је, видно узбуђен због исказане пажње и
своје радове на дијалекту. интересовања за његово стваралаштво, потврдио да се од колевке и
У дворишту нишке библиотеке „Стеван Сремац“, која је родне груде не може побећи, јер је то оно што нас обележава и чини
суорганизатор овог јединственог књижевног конкурса, 15. и 16. августа посебним:
окупило се десетине награђених песника и прозаиста који пишу на - Свој Преслап и Црну Траву носим у срцу и са пуно права, даром
дијалекту. Својим присуством скуп је подржала и бројна публика. који имам, и колико га имам, певам о њима- рекао је Милко Стојковић
Б.С. В. Стаменковић.

14 Нова наша реч