Page 13 - NNR 31

ЗАБОРАВЉЕНЕ ЛЕЈКЕ У ЛЕСКОВАЧКИМ ДВОРИШТИМА

У дворишту комшија Микија и Бате у лишћу дрвећа уз које су се успузале. Ове
несвакидашњи призор, висе плодови давно године сам решио да посадим поред ограде уз
заборављене биљке која се у лесковачком крају договор са комшијом Микијем, јер делује веома
зове “лејка”, а користи се и назив “судовњача”. декоративно са лишћем зелене боје и резултат
Биљка која се у неко раније доба користила се види. Ем му прави хладовину, ем ће бити
у разне сврхе, за захватање воде ,хладне и топле лејки и за јело и за украс.
(дршка не преноси топлоту, па је лако захватати ННР: - Видимо да се биљка раширила
и топлу), за вађење ракије из бурета, као пловци и код комшије?
за непливаче, украсе, али и за јело док је млада. Мики:- Искрено да вам кажем, мени је
Искуства кажу да је укуснија од тиквице улепшало двориште. Ове има надстрешницу,
која се користи за поховање, или мусаку. која није покривена, већ су само шипке. Биљке
У разговору са двојицом комшијама чија су практично направиле кров, хладовину, а
дворишта украшавају лејка, речено нам је да видите и како плодови делују украсно. У
је договор да се плодови поделе и да се након почетку сам био скептик, али сада их редовно
сушења семенке поделе заинтересованима. заливамо заједно и бацили смо мало прехране,
ННР : - Како сте дошли до семенки? како би појачали ефекат. Бата је инсистирао
Бата:- За први мај пре пар година са да плодове поделимо на равне части, па ћемо
пријатељима смо ишли на уранак поред видети када дође време бербе.
козарачке реке и ту у једном удаљеном Иначе Лејка може да се бере за јело док је
домаћинству случајно сам видео осушене млада, а уколико се жели друга намена, онда
плодове на тераси. Сетио сам се како је моја треба сачекати октобар, или када се петељке
баба Загорка то некад користила и упитао потпуно осуше. Тада се бере са петељком од
домаћина, где их је нашао и како да дођем неколико центиметара, затим суши уз повремено
до семенки. Домаћин је био веома љубазан окретање 10 до 12 дана, а након тога је спремна
и дао ми пуну шаку, уз обавезу да му вратим за декорацију, или неку практичну примену.
исту количину. Прве године сам само за
пробу посадио неколико и изненадио сам се Б.Стаменковић
када сам видео плодове који су се сакрили
У СЛИЦИ И НЕКОЛИКО РЕЧИ На фестивалу у Бугарској

Погледајмо ову слику из тридесетих година прошлог века снимљену испред виле НАСТУПАО
Љубе (Љубомира) Маринковића у Лесковцу. Млада жена са шеширом је Ангелина, супруга
Љубомирова. Стара жена у црнини је Василија (Васка) мајка његова.
Контраст је не може бити већи. Ангелина је модерна жена. Европљанка. Рођена је 1910. ГРАДСКИ ХОР
у Власотинцу. У Краљевини Србији, која је и онда, као и данс,била на свом на путу у Европу.
Василија је као да је из другог света и времена. А и јесте. Рођена је 1871, дакле у турско „РУЗМАРИН“
време, у Рурару, у Османлијском царству. Василија је била неписмена а Ангелина је студирала
право, али је студије после удаје напустила. У току две непуне генерације видимо огроман
цивилизацијски искорак који јасно говори о брзини вестернизације на овим просторима. Двадесетпети међународни Балкан Фолк
Наравно, то није „репрезентативни узорак“ али потпуно атипично није. Фест у Варни (Бугарска) ове године угостио
И сама зграда, рад Којића истакнутог архитекте оног времена, носи пуно порука. Спада
међунајзнаменитија здања у Лесковцу због своје уметничке вредности. Александар Кадијевић је лесковачки Градски хор „Рузмарин“. На
и Срђан Марковић пишу у њиховој књизи “Градитељство Лесковца и околине између два овогодишњем фестивалу своје представнике
светска рата“ детаљно о вили Љубе Маринковића, а у Закључку на страни 134 кажу - “Његове је имало 369 земаља, а сам фестивал траје од
куће Мазнића и Војводића (мисли се на архитекту Григорија Самојлова) уз Којићеву кућу 6. јуна до 1. септембра. Једанаест чланова хора
Љубе Маринковића кључна су и највреднија дела модерне архитектуре у самом Лесковцу.
пратио је хармоникаш Владица Димитријевић,
професор Музичке школе. Председник хора
Драган Цакић каже да је ово други пут да
учествују на овом фестивалу.
-Наступали смо у великој Конгресној
дворани у центру Варне. Ми смо презадовољни
свиме што нас је тамо дочекало, савршена
организација, смештај, технички услови за
наступ... Снимали су све то са пет камера...
Потпуно су оправдали реноме који имају.
Поред нас те вечери су наступала још два
културно-уметничка друштва из Србије, из
Пландишта и Зајечара, те гости из Пољске,
Македоније, Црне Горе, као и Бугарске. Свако
је имао 20-ак минута за наступ, а ми смо
извели део нашег репертоара староградских
песама. Наступ нам је био запажен, једини
смо ми добили „Златну плакету“, а драго ми
је што нас је публика лепо примила, чак је
аплауз био и током извођења песама... Лепе
А и доживела је пуно, та кућа. Ту је био први, по причању Ангелине, Народноослободилалчки утиске носимо из Варне и надам се да ћемо
одбор, или нешто слично томе. Наравно власници, породица са троје деце, су предходно имати прилике да опет одемо тамо.-
избачебни из куће да би се у њу вратили, тј. били враћени, када је у њој био смештен Цакић се захваљује и локалној самоуправи
антитуберкулозни диспанзер. Касније су ту становала разна војна лица. Најзад ту је нашао
своје место и Привредни суд. Да би добио више простора затворио је велике терасе, битне у на подршци, јер је овај наступ део активности
Којићевом пројекту, и тако претворио вилу у тврђаву. које је град финансирао преко пројекта.
Заиста слике говоре.
Стројковце, 29 јули 2019. И.С.
Др. Миомир Љ. Маринковић

Нова наша реч 13