Page 13 - NNR 30

Закључак са скупа винара и виноградара Власотинца
МАЛИ ПОДРУМИ - БУДУЋНОСТ ПРОИЗВОЂАЧА ВИНА

Аналитичари су записали грожђа, али ако хоћеш да имаш
да је у Власотинцу још далеке могућност продукције и да изађеш
1901.године отворен срески на тржиште мораш да имаш неку
расадник за помоћ тадашњим озбиљну површину и количину
пољопривредницима, а 1924. грожђа а сутрадан и вина - рекао је
године власотиначки виноградари између осталог прф. др. Марковић
се удружују и формирају “Задругу и наставио:
за индустрију грожђа и вина”. - Виноградари не саде
Сама бројност од 3.000 чланова паприку или парадајз, који су
најбољи је показатељ тог времена готови производи за кратко
да су виноградари желели да се време, већ саде винову лозу која
озбиљно баве виноградарством, треба да остане 30 година колико
односно производњом вина. смо ми препоручивали за засаде
У власотиначком виногорју винограда. То треба да остане
по подацима из 1996.године под - Професор доктор Небојша завредео - покушао је да нам за унучад, и да траје можда и
виновом лозом се налазило 1.850 Марковић је врхунски стручњак предочи само један део људске као у Француској где је просек
хектара. Од укупне површине када је у питању виноградарство и и стручне вредности прф. др. дужине трајања винограда 60
под виновом лозом у задружном производња вина, а још и више, он, Небојше Марковића, председник година. Код нас то, можда, изгура
(друштвеном) поседу било је само је пре свега изузетно добар човек Удружења виноградара и воћара једна генерација и после тога
200 хектара, који су били под који је спреман увек да дође код Власотинца, Божидар Коцић, али тај виноград запусти. А треба
шпалирним засадима, док је остало нас и да нас посаветује и покаже очигледно није успео у тој намери. га садити и одржавати да би и
било у индивидуалном сектору и нам све новине када је у питању У пријатној и опуштеној унучад могла да живи на том и од
под класичним начином гајења виноградарство. Много тога нас атмосфери, прф. др. Небојша тог винограда - казао је прф. др.
40%, а под шпалирним 60 посто. је научио, а још и више од тога, Марковић изнео је тренутне Марковић.
И, да се превише не враћамо учествовао у раду на пројектима проблеме који муче виноградаре и Општи закључак са овог
назад у историју, само да се нашег удружења, тако да смо са произвођаче вина, а уз то и вршена скупа да је потребно да држава
подсетимо, пре нешто више од пројектом под називом “Пројекат је дегустација свих приспелих има више слуха у давању помоћи
три деценије винарски подрум био ревитализације власотиначког вина. Овом значајном скупу за виноградарима, такође је речено
је у власништву ДП “Подруми” виногорја” учешћем код Светске виноградаре био је присутан и да су за сада релативно мале
и капацитета 1.400 вагона за банке добили 60 хиљада евра. Душан Јањић, власник једине површине под виновом лозом и
производњу белих, црвених и Више година био је у комисији признате винарије на југу Србије да се јавља проблем увоза вина из
црних вина. У данашње време тај за оцењивања квалитета вина “Стари дани”. Македоније које је по квалитету
исти вински производни подрум на “Винском балу”, затим - Увек је потребно да се нађе слабије од наших вина. Доказано
је црна истина и жалосна историја много пута држао је предавања адекватан простор и да се изврши је да они који пију вино у веома
наших немара и небриге државе нашим виноградарима о вину и добра анализа и да вас неко малим процентима обољевају
и осталих друштвених чинилаца. У ВИНУ НЕМА ХЕМИЈЕ од карцинома. Евидентно је да
Урастао и зарастао у коров, Добро је познато да се заштита винове лозе обавља разним за сада постоје такозвани ситни
препуштен зубу времена, немо хемијским средствима пре брања самог грожђа. Да ли после тога има произвођачи вина и да је потребно
ћути, оплакујући своју злу судбину те хемије и у самом вину, дилему је разрешио професор Марковић. кренути “винским путем” и да се
, а кад би могао да проговори, имао - Сва хемија из грожђа је изашла и сви противници конзумирања направе “Винске куће” у пределима
би, бога ми, шта пуно тога да каже. вина тражили су да нађу остатке рецидива хемијских препарата који где постоје веће површине под
Да ли се и како се може се користе у прскању винограда, укључујући ту и тешке метале. Вино виновом лозом, што би у неку руку
виноградарство и права је једино пиће које не садржини ни у микрограмским количинама допринело и развоју туризма, али
производња вина може вратити ниједан једини препарат који год да је коришћен у заштити у вину. да се то на прави начин уради уз
у многе домове у власотиначкој Претакањем вина и избацивањем насталог талога у исто време се помоћ државе, јер мали подруми
општини, била је тема округлог из вина избаце сви рецидиви хемијских супстанци који су ушли с су по свему судећи будућност за
стола, другог дана “Винског грожђем у вину. И зато је уношење штетних супстанци у организам произвођаче вина.
бала” овдашњих двадесетак једино могуће приликом узимања грожђа као хране у свежем стању Какво би то било окупљање
виноградара и произвођача вина и то само оних материја које су у нивоу каренце. Једина супстанца виноградара а да нема доброг
са прф.др. Небојшом Марковићем, која се дозирано додаје то је сумпор као природни елемент који се јела и пића, наравно и музике.
редовним професором и шефом даје ради очувања вина. Иначе, хемије које се користе из препарата Добрих вина винара било је на
катедре за виноградарство на у вину нема, - јасан је био у објашњењу прф. др. Небојша Марковић. претек,која су само дегустирана
Пољопривредном факултету али не и оцењивана, а и добра
у Земуну, који увек на позив овчетина на столу била је разлог
предс едника Удружења виноградарству и проблемима у инетервјуише и да дође и види где да се пије вино, нажалост и пиво,
виноградара и воћара Власотинца, производњи вина. Предугачак је ви то хоћете и која је то површина и да се потом слуша и добра стара
Божидара Коцића долази са списак свега оног што је добро на којој желите да извршите засад музика овдашњег оркестра.
посебним задовољством и жељом урадио професор Марковић у једне или више сорти грожђа. Јер
да помогне на било који начин својој бранши, а једнако је дугачак пет сорти на десет ари, баш, и не Текст и фото: Властимир
виноградарима и произвођачима списак вредних признања које иде. Или на један хектар, где ти Стаменковић
вина у власотиначкој општини. је овај човек сасвим заслужено можеш да ставиш два реда стоног
ПОДЛОГЕ ЗА ТРЕШЊУ на њој рано пророде. Мане: слабо се укорењава (потребан наслон),
слаб афинитет са многим сортама трешње, велика продукција изданака.
- Њеироот 158 – средње бујна подлога, адаптибилна, добро подноси
У протеклих неколико година производња плодова трешње влажна и кречна земљишта. Погодна за склопове од 600-800 ст/ха.
доживљава прави процват. Све више је пољопривредника који се окрећу - Табел (Едабриз) - слабо бујна подлога, добро подноси тешка и
производњи ове воћне врсте, чак и оних који се нису бавили воћарством. влажна земљишта без креча. ( > 1.000 ст/ха)
Пре подизања засада треба имати на уму, да је поред све веће понуде - Колт - бујна подлога, сорте окалемљене на њој у каснијим годинама
атрактивних сорти, веома проширен и избор подлога прилагођених показују мању бујност за 10-30% у односу на дивљу трешњу. Добро
различитим земљишним условима и примењеној агротехници. подноси тежа земљишта, али је осетљива на вишак креча и рак корена.
- Дивља трешња: при класичној технологији гајења даје веома бујна За склопове од 300-500 ст/ха.
стабла, сорте окалемљене на њој касније ступају на род, отежана је - МаџМа 14 (Брокфорест) - средње бујна подлога, добра је за све
резидба и берба због великих габарита круне, густина склопа 250-350 типове земљишта осим заморених. (500-800 ст/ха).
ст/ха (размак садње: 6-7м џ 5-6м). - Гисела 5 - слабо бујна подлога, тражи плодна, лака земљишта
- Магрива: сорте на њој показују мању бујност (10-20%) од дивље без креча, уз обавезан наслон и систем за наводњавање. ( > 1.000 ст/ха)
трешње. Погодна је за сува и кречна земљишта, а тешко успева на - Гисела 6 - средње бујна подлога, боље је адаптивности на
тешким и влажним земљиштима. Са неким сортама трешње (Ван, земљишне услове од гиселе 5. (600-800 ст/ха)
Бурлат, Хеделфинген) има слабији афинитет. Погодна је за склопове - ПХЛ-А (Церавиум) – слабе до средње бујности, слабије се
од 300-500 ст/ха. Клон магриве СЛ 64 може послужити као замена за укорењава (наслон обавезан), индукује високу родност. (600-800 ст/ха
сејанце јер даје уједначено потомство.
- Облачинска вишња: даје стабла мале бујности, сорте окалемљене Маст.инж.пољ.Ненад Стефановић
ПССС Лесковац
Нова наша реч 13