Page 12 - NNR 29

Људи и сокаци Старог Лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (5)

Јордан Младеновић Хаџивасиљков је бија банкарски службеник
и заступник Југословенске лутрије у Лесковцу и имао је много злата,
каже Добривоје Коцић Црковнички, сестрић Јорданове жене Савке
Бардићеве – она је била ћерка Трајка Бардића и његове жене Јелене.
Јорданов зет Добривоје Војводић све што је имао то је била имовина
коју је он наследио од својих родитеља што је и он сам у току свог рада
стекао. Он је имао своју текстилну радњу у улици Краља Петра која је
била једна од најуређенијих у граду - то је био врло репрезентативни
локал и ту су биле све могуће муштерије углавном из имућних породица.
Добривоје Војводић је продавао метражу и радња му је била где је сада
Робна кућа.
И тако је стекао доста имовине, имао је доста новца и куповао је
злато.
Знам да су на углу код моста преко пута поште били неколико
Јевреја и од њих је Добри Војводић куповао злато - наполионе и друге
златнике, дукате. Често пута је и мене слао – да ми новац онолико колико
кошта један златник - један дукат, наполион, и ја одем код Јеврејина у
дућан код моста – платим му и узмем дукат и тако се то злато до Другог
светског рата прилично увећало.
За време окупације Добри Војводић имао је и велику залиху робе.
Али за време окупације Добри Војводић није куповао злато јер су цене
нагло скочиле. Људи су злато посакривали и нису га продавали.
Међутим, када су дошли партизани 11.октобра 1944. године, међу
осталима у кућу код Добри Војводића дошао је и начелник Влајко
Лазаревић. Добри је имао станаре неке официре партизане који су се
уселили код њега у кућу, али они нису могли да интервенишу за њега. И
тако су Добри Војводића отерали у затвор.Тамо у затвору испричао је шта
има од злата и где га је оставио. Мислим да су са Влајком Лазаревићем
код Добри Војводића дошли два стражара - један је стојао на улазу код
капије, а други је ушао с Влајком у кућу.
Када је Влајко Лазаревић дошао код Добривоја у у кућу поздравио
се са свима. Рекао је зашто је дошао и каже овако:
- Знаш шта Добривоје – ми смо дошли да видимо имаш ли злато.
Сад скупљамо то шта ко има од злата, па да не бисмо вршили неке
претресе, правили гужве и ломове по кући – ви то злато које имате лепо
предајте и дајте нам шта имате!

Васа Војводић и Наталија на венчању
су опет дошли и Ради предали то писамце. И Рада је наравно почела
да кука, да се удара у главу и овој ми оној ми – петљавине су биле.
И најзад је Рада отишла у подрум и узела то злато из подрума где је
било остављено и дала је ономе ко је донео то писамце од Добривоја.
И тај човек је однео то злато. И тако је Добривојева жена Радмила под
принудом дала то злато и партизани су то однели.
Добри Војводић је после суђен и осуђен... И било је шта је било.
После сам ја отишо у војску и Јордан Хаџивасиљков ми је тада
дао један наполеон. Кад сам се вратио из војске ја сам дошао код њих и
онда ми је Рада дала још два наполеона – частила ме је што сам дошао.
Било је речи о томе колико је злата узето, али не могу тачно да кажем
колико, али фигурирала је цифра од више стотина златника, јер само
су сто златника била код мене, а то је била ситница од укупне цифре..
Када је Добри Војводић пуштен из затвора он се одмах запослио у
предузеће „Огрев“ и ту је радио као службеник у дирекцији тог предузећа.
И ту је годинама радио, па се после то предузеће реорганизовало .. и
тако је после радио у Тргоцентру и одатле отишао у пензију после
Унутрашњи део куће Добривоја и Раде Војводић 1970.године. Та продавница била је на Нишку улицу где је била кућа
Могу да кажем да се Влајко Лазаревић врло културно понашао. Хараламовића, и ту је продавао грађу и материјал.
Није био арогантан, већ само каже: Добри Војводић је у суштини био много добар човек!
- Дајте злато које имате! И једну интересантну причу ћу да вам кажем, а везана је за злато.
И наравно женска страна знаш како је – Рада је почела да вришти Јорданова жена Савка је од Бардићеве фамилије, и она ми је тетка,
и каже – да они злато имају још од пре рата, да они не тргују, не купују односно она је рођена сестра моје мајке. И моја мајка је тетка Савки
нити продају злато, већ да злато које имају – имају још од пре рата и да оставила аманет да се брине о мени, јер моја мајка је била старија од
га они то злато чувају за старост. И Влајко Лазаревић каже: Савке. И тако сам ја био код Добривоја Војводића и Раде, јер они нису
- Добро, Добри, пошто нећете да дате, ајде ти пођи с нама па ћемо имали децу и ја сам код њих боравио.
ми да се договоримо! Радин отац Јордан Хаџивасиљков је имао много злата. Када је
И одвели су Добривоја у затвор. После неколико дана они су опет бомбардован Лесковац 6. септембра 1944. – он је свима нама у фамилији
дошли. Јер, у међувремену, Добри Војводић је из затвора жени Ради који смо му били најближи, па и мојим сестрама и још некима, дао по
јавио да „друговима дају то што треба да дају!“ једно сто наполиона, а некима по педесет наполиона да, ако ко останемо
А како је то Добри јавио да „друговима“ да злато– он је у затвору живи да се то опет скупи, односно да му те дукате вратимо.
написао писмо ( ја нисам читао то писмо) и после неколико дана они За време окупације ми смо бежали у село Пертате. Ишли смо
колективно нас двадесет –тридесет и сви са златом које нам је дао
12 Нова наша реч