Page 11 - NNR 29

УКЛАЊАЊЕ ОСТАТАКА ПЕСТИЦИДА

Уклањање остатака пестицида из конзумне плодове је неопходно опрати чистом водом.
хране постала је устаљена навика зато што су Овај метод није препоручљив за гњецаве
многи у последње време прешли на органски плодове као што су малина и купина јер ће
режим исхране. Међутим, јавља се проблем у раствор лако ући кроз танку љуску и покварити
цени органске хране, нарочито воћа и поврћа. укус. Уместо сирћета у обзир долази употреба
Као додатан проблем намеће се доступност сока од лимуна.
намирница у малопродаји, јер ко гаји органско Природан спреј за уклањање остатака
мора да поштује сезону, зато је немогуће наћи пестицида може се направити са састојцима
оно што тражите у свако доба године. Од који се налазе у кухињи, јер је потребно једна
великог значаја би било да постоји начин за супена кашика сока од лимуна, две супене
уклањање пестицида са површине плодова који кашике соде бикарбоне у 2 dl воде. Сјединити
су произведени и на конвенционалан начин. састојке и мешати док се сода не раствори у
Исто правило важи и за увозне плодове, јер код потпуности, након тога раствор пребацити
њих није могуће установити степен употребе у прскалицу. Опрскајте плодове и оставите
пестицида. да делује 5-10 минута. Након тога оперите
Значај прања и кувања плодова пре плодове водом и спремни су за употребу.
употребе је добио на снази након објављивања Раствор садржи лимунску киселину која
списка плодова који су на тестовима показали је по природи кисела и реагује са базним
високу концентрацију пестицида на својој раствором воде и соли изврши се уклањање компонентама пестицида, а сода бикарбона
површини. Јабуке, воће које се најчешће остатака пестицида 75-80% са површине плода, је базна по природи и реагује са киселинским
конзумира, су прве на списку јер су у 92% али проблем се јавља код плодова као што компонентама пестицида. Раствор се једини
случајева показале присуство остатака два су: грожђе, јабуке, шљиве, купине и малине са пестицидима који се налазе на површини
пестицида. Друго неславно место припада јер плодови имају пуно неравнина и ситних плода и самим тим се претварају у једињења
целеру који је у 95% случајева приказао шупљина у којима се пестициди лако накупљају другачијег типа тј. отровност пестицида се
присуство остатка барем једног пестицида. а тешко избацују. Друга опција је прање неутралише на молекуларном нивоу. Чим се
Даље се на списку налазе: јагоде, кајсије, плодова у раствору сирћета и воде. Раствор структура пестицида промени лакше и отпадне
спанаћ, нектарине, грожђе, паприке бабуре, треба да садржи 10% сирћета и 90% воде. У са плода јер је поред отровности пестицид
кромпир, купине, салата и кељ. Нарочито су раствор се потапају плодови и тако би требали изгубио и своју лепљивост. Остало је још само
опасни инсектициди јер њихова намена је таква да одстоје 12-20 минута. Након вађења плодова да оперете плодове и то је то, избацили сте
да убијају животињске ћелије, било да је то приметићете да је вода прљава или има нешто пестициде из свог јеловника.
инсект или човек, у суштини разлике нема. недефинисано што плута на површини. Када
Прањем плодова са двопроцентним то приметите значи да је уклањање остатака Мирјана Петровић, дипл.инж.пољ.
пестицида успешно спроведено. Након вађења,
TУМОР КУКУРУЗА

Мехураста гар кукуруза (Ustilago maydis) у нашим агроеколошким
условима редовно се јавља и вероватно нема ни једног подручја где
гар није присутна. Јаче заразе су ретке. Обично је обољењем захваћено
један до два одсто, а ређе до пет одсто биљака. Ипак на површинама
на којима се гаји кукуруз, укупни губици могу да буду велики.
Симптоми болести које изазива ова гљивица испољавају се на
свим надземним деловима биљке, а масовне заразе могу да се остваре
уколико дође до механичких оштећења, од инсеката на пример или од
града. Карактеристика ове болести су мехурасте израслине, различите
величине и облика.
Инфекција се остварује током читаве вегетације, тачније од времена
када кукуруз достигне висину око 40 cm. Споре ове гљиве нису токсичне
за разлику од неких других и не изазивају никакве штетне последице
код домаћих животиња. Може бити захваћен или само вршни део клипа
или уколико се зарази клип у раним фазама развоја, комплетно може 50 cm. Презимеле телеутоспоре постепено клијају наредне године и
бити захваћен, чиме се уништава зрно и директно смањује принос. предсављају извор заразе.
На зараженим органима образују се израслине, тј. гуке или тумори Основна мера сузбијања мехурасте гари кукуруза је стварање
сунђерасте структуре. Ове израслине представљају мешавину гљиве и отпорних сорти. До сада није позната ни једна сорта отпорна на
увећаних ћелија заражених органа биљке. Гуке су у почетку чврсте и мехурасту гар. Плодоред и уклањање заражених биљака, главна је
светле боје. Сазревањем тумора, опна постаје тамније боје, скоро црна, мера у смањењу инокулума за наредну годину, али не искорењују
тада почиње да пуца па се кроз пукотине ослобођа црна прашина која појаву болести с обзиром да се паразит разноси ветром. Хемијске
је пуна телеутоспора паразита. мере заштите кукуруза у пракси се не користе, мада неки фунгициди
Мере контроле појаве болести су сетва толерантнијих хибрида омогућавају извесну заштиту.
кукуруза на ово обољење, плодоред од две до три године јер споре Величина гука тј. тумора варира од врло ситних па до 15 и више
управо толико времена задржавају виталност у земљишту на остацима центиметара у пречнику. Највећи тумори формирају се на клипу па
после бербе. Стајњак може такође да буде извор заразе уколико стока некад читав клип може да буде захваћен. У неким годинама, услед
једе заражену кукурозовину. Приликом међуредне обраде треба што сушног периода долази до престанка пораста клипа. Не појављује се
мање оштећивати биљке кукуруза, а заражене биљке спалити. Ако је на младом кукурузу, већ када достигне висину преко 10 cm. Тада се
десет одсто биљака заражено, принос је смањен за два одсто. Употреба јављају на појединим надземним деловима мање или веће израслине
силаже и зрна кукуруза заражених са Ustilago maydis не доводи до - мехури који су у почетку светле боје, сиво - зелене, а касније добију
тровања животињског организма. Потврђено је да до токсичности долази тамну сиву боју, развијају се и из њих се ослобађа црна прашкаста маса
углавном од Fusarium spp. који се често налази на клипу кукуруза, спора. Заражени могу бити сви надземни делови, али треба нагласити
оболелом од мехурасте гари. да је зараза локалног карактера, односно, не шири се по другој биљци.
Наступањем кишног периода, меристем се на врху клипа активира, Уколико се стабљика употребљава као храна за стоку, изметом стоке
клип израста из комушине и пошто је незаштићен, лако долази до заразе. споре доспевају у земљиште. Оптимална температура за развој је
Ово је посебно изражено код хибрида чија комушина слабо покрива 30ºС, те заразе најчешће настају лети. Не преноси се семеном, зато
клип. На стаблу и метлици гуке су ситније. На листу се често јавља дезинфекција нема значај, а приликом обраде пожељно је што мање
дуж главног нерва и могу бити дуге неколико десетина центиметара, оштећивати биљке. Уколико се наиђе на заражене биљке, спалити их.
због чега се лист деформише и увија, понекад и суши. Према гари су
отпорније млађе биљке, тако да се болест јавља кад су висине од 30- Мирјана Петровић, дипл.инж.пољ.
Нова наша реч 11