Page 16 - NNR 27

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (23)

Сећање једног Мурџомалца
Први меч смо играли у кафани у Заклопачи. Моја супруга је већ при крају рада на код механике флуида се види да је математика
Гостовић је играо на првој табли црним докторату, а ја још нисам ни магистрирао. Шта слушкиња осталих наука. Зато је била исправна
фигурама, а његов противник, не скидајући ће да каже фамилија. Мој случај не може да се моја одлука да докторирам прво математику,
са главе пробушени шешир, као бели је повукао правда заузетошћу послом и шахом. Потрудим се па тек после механику флуида. Докторат сам
два потеза одједном. Тек на интервенцију и положим заостале испите. Замолим професора бранио у Француској. Тада се одбрана доктората
судије, пристао је да одигра један потез. Супруга Константина Вороњеца да ми предложи тезу одвијала читавог дана. Пре подне, најмање два
Ђурина, госпођа Мира Гостовић, дипломирани за магистарски рад. Пре него што сам позван сата кандидат излаже своју дисертацију. Затим
инжењер електротехнике, играла је на првој у кабинет професора Константина Вороњеца, се иде на ручак и одмор који траје три до четири
женској табли у поодмаклој трудноћи. на препоруку Томаша Жугића, директора сата, јер Французи имају дугачак ручак. Кад
Нисам водио евиденцију, што ми је жао, београдске фабрике БEKO, а ујака мог кума стигнете до сирева на крају ручка заборавите
о људима, женама и омладинцима који су нас Раше Говедарице, купим у продавници БЕКА у шта сте имали у предјелу. Значи, после ручка
довели до Прве лиге, па зато не наводим њихова Кнез Михајловој улици ново одело и кошуљу, а се иде на одмор, али кандидат не иде у собу
имена, јер бих се, сигурно, о некога огрешио. машну, и то свилену, ми поклоне, вероватно по да спреми одговоре на постављена питања,
Мој сан и мој услов су остварили сјајни људи Томашевој препоруци. Стигнем десет минута - знате, то није било забрањено, али је било
шахисти, скромни и увиђавни. Лист „ИМР“ у пре заказаног времена, као што је ред. Професор неучтиво, већ седи сам на клупи у парку, ако је
броју 46 од 15. септембра 1977. године, искрено ме мало загледа кришом, и упита ме: „А где лепо време, како би га чланови комисије видели
бележи: „Охрид и луксузни хотел „Десарат“ вам торба?“ Упамтио је да сам на предавања на да не користи ништа од књига и бележака, или,
остаће заувек у срцима шахиста и љубитеља Природноматематичком факултету долазио са ако су ветар и киша, седи сам у соби за полагање
древне игре у ИМР-у. У њему је остварен спортском плавом торбом, а сетих се да сам и и не гледа ни у какве папире. Када се господа
давнашњи сан. У њему су шахисти ИМ Раковица на два испита код професора Вороњеца дошао професори одморе, почиње усмени део одбране
у осмогодишњој историји постигли највећи са истом торбом. „Господине професоре, уместо докторске дисертације. Кандидат прво одговара
подвиг: Убедљиво су победили и пласирали торбе донео сам модеран „Самсонајт“. Купила на већ постављена питања. После тога, чланови
се у Прву лигу Југославије, а нама приредили ми супруга у Немачкој“. „Вам лепо стоји и комисије постављају нова питања, а најтежа
највећу спортску радост до сада.“ торба!“- осоколио ме професор, приметивши су она која се односе на најновије радове, из
Наш пут од Заклопаче до Пуле, где се да он мене не зна са редовног курса механике кандидатове области, у познатим научним
одржавало првенство Југославије у шаху, флуида на Машинском факултету. „Ја сам часописима и она која се односе на тенденције
посебно је пратио Светозар Глигорић. Пуну генерација Владана Ђорђевића и Радомира у тој области. Кандидат се мучи и презнојава
подршку нашем раду у шаху пружили су нам Ашковића“. „А, они атлични“, - професор три пуна сата. После се комисија повуче и кроз
шаховски ентузијасти и заљубљеници у шах, као из топа. Мислим се у себи: „Знам и ја да пола сата саопшти кандидату оцену полагања
Драгољуб Милићевић и Милош Миловановић, су они одлични, а какав ћу ја да испаднем и честита му. Тако сам ја, господине Костићу,
претседници шаховских савеза Београда и видећу“. Професор ми је дао две књиге и бранио моју докторску дисертацију из механике
Србије. И данас сам им захвалан. један научни рад, са препоруком да детаљно флуида у Поатјеу, у Француској“- завршио је
Лист „ИМР“ у броју 47 од петка, 14. проучим означена поглавља и да се видимо професор Вороњец интересантан протокол.
октобра 1977. године, дана када је Индустрија након три месеца, када ће, после разговора са „Ах, да, извините, после смо отишли на богату
мотора Раковица прослављала педесет година мном, дефинисати тему магистарског рада. вечеру!“ Захвалан сам професору.
рада и постојања, у рубрици „Шах“, на страни Након три месеца, а после две испијене кафе и После годину дана рада, дана
24, пише: „У последњих осам година постојања осам попушених цигарета са професорове и са 11.2.1973. године магистрирао сам на
(клуб је основан пре 21 годину) Шаховски моје стране, академик Константин Вороњец је Природноматематичком факултету у Београду
клуб ИМ Раковица прошао је кроз шест етапа одредио тему мог магистарског рада. Причам на теми: „Прилог проучавању параметарских
такмичења – од најниже београдске, до Прве по фамилији како сам са академиком диванио метода у теорији стационарног слоја
савезне лиге. За ово време клуб је дао три два сата, испио две кафе и попушио скоро цело нестишљивог флуида, са посебним освртом
омладинска првака Југославије : Марјановића, пакло, али ми нико не верује, јер тада није на параметарску методу типа Саљников – Оке
Ристића и Вујачића, а прваци Србије били су било паметних телефона, па да направим селфи и решење Баша.“
Симић, Кнежевић, Говедарица и Марјановић. са професором за успомену. Један ујак виче:
Репрезентативци државе Симић, Марјановић „Бежите децо са прозора!“ Не знам шта је хтео (Настаиће се)
и Ристић велике су наде југословенског шаха. да каже, јер прозор јесте постојао, али уопште
Изузетна љубав према шаховској игри магистра није било деце. Не обазирем се на приче,
Страхиње Костића, председника, Милорада већ разматрам разне идеје, а дошао сам и до
Каришика, секретара, Бошка Ћурковића, неких конкретних бројки и закључака. Свиђају
„техника“, Ђурађа Гостовића, капитена екипе ми се идеје и резултати, те чекам састанак
и тренера мајстора Радослава Симића, основа са професором као устрептала шипарица
су успеха клуба. Првенствене мечеве шаховски пред први рандеву. Шта да радим. Горим од
клуб обично игра у саставу: интернационални жеље да свет што пре сазна моје генијалне
мајстор Славољуб Марјановић, мајстор резултате. Професор мисли другачије: „То не
Радован Говедарица, мајстор Радослав Симић, добро што ви казали генијални резултати“. „Да
мајсторски кандидати: Бошко Абрамовић, кажемо, професоре изванредни резултати“,
Момчило Раичевић, Драгиша Нешић, Борко - не одступам тако лако. „То исто не добро.
Вујачић, Срђан Драгашевић, Андрија Савић, Не може казати изванредни, одлични, добри
Радосав Ристовић, Ненад Ристић и Злата резултати. Може казати задовољавајући, а и
Марјановић, мајстори Мира Гостовић и Малина то много за вас, разумити. Зато ми сада казали
Бошковић и категорници Небојша Ристић и „прилог проучавању...“, а не „проучавање...,
Драган Недељковић“. разумити“, - закључио је професор. На крају
После десет година председниковања, часова консултација, професор Вороњец ми је
по препоруци Ђуре Гостовића, обојица причао о свом животном путу, о београдској
смо се повукли са места претседника и школи механике, о теорији сличности, о бриџу
потпретседника. Постојао је и необавезни у коме је био врхунски играч, а интересовао
разлог. Наиме, IMR није могао да нађе стан за се где радим и шта радим, једном речју,
нашег капитена и инструктора велемајстора провео сам лепе часове у разговору са мојим
Славољуба Марјановића, који је већ имао жену драгим професором Вороњецом. Професор
и двоје деце. Фудбал и риболов су имали у је имао два одбрањена доктората, и то један
IMR-у бољу прођу од шаха. из математике, а други из механике. „Знате,

16 Нова наша реч