Page 13 - NNR 27

„МОБИ ДИК, ЗЕМЉА КОЈА ПЛОВИ“ - НАЈБОЉИ ВРМЏА ФЕСТ –

ЕКОЛОШКИ ФИЛМ У ВРМЏИ НАЈБОЉЕ ПРИЧЕ О

Документарни филм о Власинском језеру “Моби Дик – земља која
плови”, аутора Небојше Илића Илкета, проглашен је за најбољи еколоски ЉУДИМА У ПРИРОДИ
филм на Врмџа фесту 2019.
Плакету аутору доделио је председник жирија Бернардин Модрић,
Трећи Интернационални фестивал „Врмџа фест”, који је
директор Истра филма и аутор више од 100 документарних и играних након тродневног трајања, завршен 6. јула, постаје препознатљива
филмова. манифестација када је у питању еколошки филм и остварења која се
Чланови жирија су били и Саша Ђорђевић, фото репортер Новинске
агенције БЕТА, и Дејан Дабић, филмски уредник Нишког културног баве неким деловима наше традиције. Од 56 пристиглих радова у више
категорија у ужи избор ушло је њих 24. По мишљењу стручног жирија,
центра. у саставу Бернардин Модрић из Ријеке, председник и чланови Саша
Ђорђевић и Дејан Дабић, велика награда фестивала Гран при припао
је остварењу Лу-лу Лу-лу, аутора Предрага Тодоровића у продукцији
ТВ центра Свилајнац.
У категорији најбољи промотивни филм из области етно културе
и живота на селу победник је остварење Зорана Динчића „Три легенде

Врмџа фест је интернационални фестивал туристичко-еколошко-
документарног филма који је у суботу, 6. јула, трећу годину заредом за етно бајку”, док је специјална награда за оригиналност садржаја
одржан у Врмџи, малом месту у подножју Ртањ планине. припала Маји Обрадовић за филм „Бебића Лука”. Најбољи сценарио
Kњижевна манифестација „Врањском калдрмом” написала јеРадмила Тодић Вулићевић за „Жути аутобус”, а признање
за афирмацију здравог начина живота добила је Елизабета Мушић,
ПЕСНИЦИ ЈАБЛАНИЧКОГ док је најбољи промотивни еколошки филм „Специјални резерват
природе Ртањ”урадила Димитрија Савић Здравковић.
ОКРУГА У ЗБОРНИКУ приче. У овом остварењу сам осетио не само занатски, него ту је био
- Нажалост филм је скупа уметност и без пара нема ту много
један штих уметничког који се осећао, није се до краја профилирао,
„ЕТЕ Т›КОЈ” вероватно због недостатка новца. Драго ми је да је остатак жирија
прихватио моју сугестију. Ја сам рекао ‘људи, ово је најближе ономе што
Песници из свих република бивше Југославије, осим Словеније, филм чини филмом, остало су телевизијске репортаже, импресије…
дошли су на књижевну манифестацију „Врањском калдрмом“. Песникиња – објашњава председник жирија Бернардин Модрић.
Слађана Недељковић, уз помоћ Града Врања, организовала је конкурс Признање за најбољу камеру припало је Мирославу Митићу у
за зборник дијалекатске поезије на који је стигло преко 180 песама од филму „Hidden Serbia” (Скривена Србија), најбољи промотивни
72 аутора из региона, од којих је 59 ушло у књигу. туристички филм је „Боје Врњачке бање” аутора Ђорђа Петровића, док
Са Јабланичког округа у књизи је заступљено осам песника: Светлана је најбољи дебитантски филм„Владимир” новинарке из Врања Данице
Пешић, Добрила Стојановић, Срба Такић, Саша Станковић, Милко Мирић.
Стојковић, Петар Такић, Душан Дојчиновић и Драган Величковић.
- Највеће заслуге за ову књигу припадају Слађани Недељковић, који се не стиде свог завичајног говора, - објашњава Саша Станковић,
која је имала снаге да једну лепу идеју спроведе до краја. Са њом сам професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ у Власотинцу.
се упознао приликом рада на антологији „Оратим да не патим“, коју Промоција зборника „Ете такој“ одржана је у препуном дворишту
сам приредио прошле године. Она је хтела нешто слично да реализује Куће Боре Станковића, а поред уреднице Слађане Недељковић говорили
у Врању, и затражила је моју стручну помоћ. Тако смо после пола су сарадници на пројекту: професорка Ана Митић Стошић из Врања,
године рада објавили зборник „Ете такој“, у коме сам се нашао у улози песникиња Даворка Флего из Пазина у Истри и Саша Станковић.
рецензента и песника. Ако би овај зборник наставио да излази, Врање - Моја идеја била је да окупим све оне ствараоце који и данас
би добило још једну литерарну манифестацију поставши центар чувају, негују и упијају ту мелодичност свог дијалекта. Врање, Лесковац,
дијалекатске књижевности. Последњих година објављено је више Власотинце, Ниш, Београд, Нови Сад, Књажевац, Вараждин , Загреб,
књига на дијалекту, а посебан допиринос дају Ниш, Врање, Лесковац, Осјек, Задар, Сплит, Подгорица, Куманово, Скопље само су неки од
Пирот и Власотинце. Посебно ме радује да има доста млађих аутора градова одакле су се јавили људи који пишу на дијалекту, чувајући
немерљиво богатство матерњег језика, - истакла је на отварању промоције
Слађана Недељковић.
Потом је преко двадесет песника, од којих су неки дошли на
промоцију из Хрватске и Македоније, прочитало своје песме.
Глумачка трупа „Оптимисти” оживеле је јунаке Боре Станковића
из приповетке „Вечити пољубац“ и драме „Коштана“. Бројна публика
пратила је све са смехом и тугом. Јужњачки хумор измамио је осмехе и
аплаузе, а носталгичне песме о пустим селима и минулим данима и понеку
сузу. Сви учесници добили су захвалнице, а повељу за најоригиналнију
песму бујановачки песник Мирослав Величковић.
- Треба рећи да је, одмах по објављивању, зборник „Ете такој“
привукао је пажњу РТС-а и других националних медија, а уследио је
позив да се промовише у Београду. У плану су промоције широм Србије
и једна у Хрватској, - рекао нам је на крају разговора млади власотиначки
професор Саша Станковић.
В. Стаменковић

Нова наша реч 13