Page 15 - NNR 27

ЛЕТО МЕЂУ ЛЕСКОВЧАНИМА

Старији Лесковчани памте
многе ствари. Тако у њиховим
сећањима леже успомене на
вукове, који у давним данима
њихове младости, кидисаше
на овце, док су их напасали на
обронцима лесковачких брегова.
Како су их, такви, млади и
неискварени, моткама и секирама
гонили, да би стада сачували.
Даље, памте како су зиме некад
биле дуже, а мразови суровији,
од ових, данашњих, метиљавих
и за слабе нараштаје, створених.
Јасно се сећају, старији нам
суграђани, како су у та несрећна
времена морали, сваког дана, да
пешаче и по седам километара
до школе, узбрдо, и још седам,
до куће, логично, такође узбрдо.
У школи, разуме се, нит’ бољег се у кафани стичу кумови, али се Тамо, иза раскрснице, код пијаце, и пиксла, затрпана дуванским
ђака, нит’ већег мангупа од тог вала стичу и модрице, посебно воћари и сезонци договарају отпацима. Читају једину
истог, остарелог приповедача. Није ако се сударе два интелектуална брање малина, вечито сумњичави лесковачку новину, а у њој, неку
реткост, даље, да ће поприлично ауторитета, добрано улепљена једни према другима, растрзани причу о кафанским друговима.
верно евоцирати успомене и на знојем који им се слива низ врат гађењем и завидношћу, а везани Читају и очима не верују. Онај,
дане армије, где су они, по правилу, и прашином која се лепи где нађе за једино потребом да се привређује по стасу и гласу најсилнији друг,
били најхрабрији и са пиштољем, сходно. Живот заједнице се одвија и живи, онолико колико се може. нервозно фркће и гунђа.
најумешнији. Беседе се нижу и по у причама. Прошлост, садашњост и За то време, кафана живи „Ма да га ја у’ватим овог што
правилу се, зачине слатком осудом будућност су стопљени у једну масу својим темпом, неоптерећена овој написа! ’Ајде што пише да се
ове данашње омладине, која нит’ заблуда, недоречености, неправде и сталном циркулацијом гостију и ‘оћу бесим због онуј несрећницу,
учи, нит’ кулучи. Све је, наравно, комедије. Сви знају све, разумеју се поруџбина. Адвокат у пензији, али да напише да сам дебел?! Ја
било боље у оно њихово време. у свашта, сећају се свега и свачега, који је још сабајле дошао да ту, на сам делија, деда си ми је крупан
Богами, ако им дате које а знајући темперамент лесковачког столу крај улице, ракију попије и бија, несам нека баба Стамена!“
хладно пиво на ову лесковачку човека, није мудро доказивати му новине прочита, одлази својој кући На то се, опет случајно, нађе
спарину, приче могу бити и да није у праву. Авај, иако је дуго или негде друго, ко ће га знати. На увређена једна од оне две старије
фантастичније од тога, са неким, и темељно памћење нешто чиме вратима се судара са фудбалским госпође, која се изгледа тим
крајње (не)очекиваним обртима. се поноси готово сваки старији судијом, коме су на некој утакмици, именом звала:
По те и такве приче, најбоље је Лесковчанин, неки, шали склон темпераментни лесковачки „Море, синко, немој такој да
отићи у неку кафану. У праву посетилац, припитог мераклију навијачи, разбили главу. За њим причаш, несам ја дебела, него сам
кафану, заправо. Ако сте у пролазу, ипак може да одведе на клизав у механу улази и шверцер Мирко, отечена!“
било да плаћате данак држави, било терен амнезије. Да би то успео, дебели човек, ниска чела и штале Тако се та расправа одвија,
да трагате за ракијским казаном, најбоље је да коментарише пуне бикова. За другим столом, док се судија и шверцер грохотом
шрафовима или баклавама, Нишка неподношљиву летњу жегу. на кафу су свратиле две постарије смеју, а газда механе хвата за главу
улица је право место за вас. „Не памтим кад је овол’ка госпође, које спас од летње жеге због пива и дреке ових живописних
Нарочито, она мала и скрајнута врућина била“, гласио би, махом, нађоше у овој сеновитој крчми, док људи.
механа која се гнезди између одговор замишљеног старца. И им аутобус, на оближњу станицу, Давно је речено да се карактер
ћевабџинице и бутика, на углу, код тако сваког божијег лета, када не стигне, и док не чују новости из неког народа може упознати на
поште. Наравно, то под условом понестане расхлађених напитака, белог света, које емитује кабасти пијаци или у кафани. Ако је
да волите да седите у просторији када се мора до Зелене пијаце, телевизор, чија се слика мути и заиста тако, сва је прилика да ће
„два са два“, за једним од пет до месара Станка, или, не дај распада. и ове врућине бити изгубљене
столова, на столицама које памте боже, у бербу вишања, под оним Ближе прозору, на месту на из сећања, потиснуте бујицом
портрет Тита, који доста давно, жаром који лесковачку котлину ком увек седе, и данас боемишу анегдота и догодовштина, којих
беше окембешен на омањи зид ове спаљује жешће но друге крајеве три кафанска друга, заборављени је са Лесковчанима, вазда било.
кафане. Ако притом, немате ништа ове наше земље. Кукају, богами, људи једног загубљеног времена.
против да сведочите врхунцу Лесковчани, на све и свашта. То и Пред њима, флаша киселе воде и Александар Стојановић
лесковачког мерака: салами са није лоша ствар, јер ако већ треба бокал белог вина, умрљан столњак,
вегетом, заливеној којим гутљајем да се радујемо због рахитичних
’ладног пива. Уколико сте та врста зарада, горива које је све скупље
људи, онда ће вам ова кафана и сомуна који је све лакши, што не
пријати, а ови, кафански људи, ће би кукали због времена и комараца
вас врло брзо прихватити, на неки у мочварним деловима вароши.
њихов начин. Уосталом, и власник Из ове, не нарочито једини штампани медиј у округу и једини штампани
је лишен свих конвенција, јер вас расхлађене кафане, лесковачко оглашивач на овом простору
већ при уласку у крчму, са шанка, лето се доживљава стихијски. објављује ваше мале и велике огласе, купујем,
пита: „Може ли једно ’ладно?“ Нема ломова ни срозавања, продајем, услужне делатности, изнајмљивање , огласе
Елем, ту се приповедају само уједначени призор људи, за посао, неважећа, изгубљена и нађена документа и
невероватне приче још малобројних и ужурбаних, који друге ствари !
невероватнијим речником. Ако беже од врућине и потенцијалних Мејл адреса за огласе
вас интересује како подмитити опекотина. Дечурлија лиже redakcija.novanasarec@gmail.com,
жандарма, не платити порез, сладолед на точење из оне, Контакт телефони
пустити пса на поштара, опсовати добро посећене радње низ улицу. у Лесковцу 064/1338677 *** 063/8549104 *** 016/214796
комшију или одрати вепра, на Пензионери једу масан бурек, *** 064/5651812
правом сте месту. Лесковчани као освежење за спарину и крвни у Власотинцу 0637390408
имају лек за вас. Наравно, ако им притисак, а радници се враћају Недељник Нова Наша реч може се набавити у
не противуречите. Истина је да из прве смене или хитају у другу. Књижари „Стошић“ на Широкој чаршији!

Нова наша реч 15