Page 7 - NNR 25
P. 7

ГДЕ СУ, ЗАПРАВО, СПАЉЕНЕ МОШТИ


                                         СВЕТОГ САВЕ?


                                                              Цветног трга, Роми су остављали   – Мени је најлогичнија ова
                                                              своје  черге.  Турци  их  нису   “ташмајданска  варијанта”,    но
                                                              пуштали у варош. С леве стране   то је само субјективни утисак.
                                                              пута, на данашњем Ташмајдану,   Такође,  по неким изворима, још
                                                              Београђани су им давали стара   се почетком 18. века помињало
                                                              одела за живину, а многима су ту   ово место где је сада Храм, као
                                                              и гатаре врачале. Тако је ово место   могуће, па је кажу, оно чак било
                                                              прозвано ‘Врачар’ – објашњава   и  обележавано,  али  поновном
                                                              Неда Ковачевић.             владавином Османлија у Београду
                                                                 Касније,  како  се  Београд   од 1739. године све је то срушено
                                                              ширио,  а  чергари  повлачили  и   – објашњава госпођа Ковачевић.
                                                              оно што је сматрано Врачарем се   Крајем  19.  века  Одбор  за
                                                              мењало.                     подизање  Храма  Светог  Саве
                                                                                          одлучио је да се он подигне на
                                                              ХРАМ НА МЕСТУ КОЈЕ СВИ      месту  које  је  тада  било  “врх”
                                                                        ВИДЕ              Врачара. Осим што су веровали
                                                                                          да су открили право место, оно
                                                                 У време спаљивања мошти,   је испунило још један услов из
                                                              центар Врачара је био оно што је   давнина – Храм се данас лепо види
                                                              данас Ташмајдански парк. Намера   из свих делова града.
                                                              Синан паше – да запали велику
                                                              ломачу  на  узвишењу  како  би   ЦРВЕНИ КРСТ ТАКОЂЕ БИО
                                                              заплашио што више Срба – могла   МОГУЋА ЛОКАЦИЈА
                                                              се остварити управо ту, на месту
                                                              где није било грађевина и које се   Почетком  19.  века  било  је
                                                              лепо видело из свих делова града.  више покушаја да се одгонетне
                                                                 Врло  је  могуће  да  је  ова   место спаљивања моштију Светог
                                                              чињеница била позната нашим   Саве. Глигорије Возаревић, први
                                                              старима. Током 19. века Ташмајдан   књижар у Милошево доба и човек
                                                              је  био  градско  гробље,  а  кнез   који је најзаслужнији за оснивање
                                                              Милош  је  недалеко  од  места   Народне библиотеке, мислио је да
                                                              на  коме  је  Свети  Сава  спаљен   је баш он пронашао оно “право”.
                                                              направио цркву. Посветио ју се   Он је на периферији тадашњег
                                                              Светом  Марку.  Има  оних  који   Београда  пронашао  непознати
                                                              верују  да  је  то  урадио  како  не   дрвени крст. Заменио га је новим
         Сваки образованији житељ   – Врачар у то време није био тамо   би  разљутио  Турке  грађењем   1847. године, а цео крај је по њему
      Србије  ће  на  питање:  ‘На  ком   где је данас!       богомоље посвећене свецу чије   ускоро  добио  назив  “Возарев
      су месту спаљени земни остаци                           су мошти управо они на том месту   крст”. Обележје је неколико пута
      Светог Саве?’, одговорити да се   ВРАЧАР У БУЛЕВАРУ     запалили.                   обнављано, а 1933. године друштво
      то десило на Врачару, на месту где
      се данас уздиже велелепни храм.   Један од првих људи који се
      Ипак, по свој прилици ова тврдња   озбиљније бавио овим питањем
      није тачна!                 је био Сретен Петровић, угледни
         Мошти  Светог  Саве      Београђанин  из  времена  Кнеза
      првобитно  су  биле  похрањене   Милоша.
      у  манастиру  Милешева.  После   У време спаљивања, крајем 16.
      једног од устанака, да казни народ   века, Београд је био много мањи
      у коме је култ светитеља био јак,   него што је данас – варош тек мало
      Синан паша је наредио да се мошти   већа од просечне турске касабе.
      пренесу у Београд и спале. То је и   Насеље се простирало у појасу око
      учињено 27. априла (10. маја по   Калемегданске тврђаве на месту
      грегоријанском календару) 1592.   општине која се данас, логично,
      године на брду Врачар.      зове Стари град. Крај Београда био
         Међутим, место где је данас   је данашњи Трг Републике.
      подигнут  храм  Светог  Саве   На данашњем месту Храма
      највероватније није место где се   налазила се мочвара. Данашњи
      спаљивање одиграло!         трг Славија је био бара у којој су
         – Постоје предања која су се у   Београђани пецали и у Милошево
      породицама преносила с колена на   време. Како је изгледао у 16. веку
      колено, као и усмена сведочанства   може само да се претпостави.
      тако да је могуће посредно градити   Од Трга Републике ишао је
      слику и одабрати ону која нам се   пут којим се долазило у Београд.
      чини логичном, али најтачније би   Данашњи  Булевар  краља
      било рећи да ми не знамо где се   Александра који се продужава и
      то десило – каже Неда Ковачевић,   постаје Смедеревски пут, некада
      књижевница, која је за потребе   се звао Цариградски друм. Управо
      свог романа “Повратак кошаве у   њиме је по предању, Синан паша
      Београд” истраживала ову тему.  дошао  да  спали  мошти  Светог   Данас  се  овде  не  налази   “Свети  Сава”  је  ту  поставило
         У историји заиста јесте остало   Саве.               никакво обележје које би дало да   камени крст црвене боје. По њему
      записано да су мошти спаљене на   – С десне стране данашњег   се наслути да се на томе месту   је цео крај добио назив који и данас
      брду  Врачар  и  то  није  спорно.   Булевара,  тада  Цариградског   догодило нешто важно. Иронично,   носи – Црвени крст.
      Међутим, постоји један проблем   друма,  до  близу    данашњег   ту је само кафана “Шанса”.  Вести-Историјски забавник

      Нова наша реч                                                                                                7
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12