Page 6 - NNR 25

КАКВА ПРАВА ИМА ПОТРОШАЧ У СРБИЈИ?

Потрошач у Србији права најчешће има и нама који смо потрошачко удружење одговоре
само на папиру, а да би се то променило, дрско, па чак покушавају и нас да обмањују за
потребне су измене закона и функционалнија нешто где смо ми стручни да кажемо да нешто
решења. Истраживање Центра за европске није у реду,- прича Јован Ристић, из удружења
политике (ЦЕП) показује да је десет година од потрошача “Ефектива”.
доношења првог Закона о заштити потрошача, Ристићево искуство даље говори да ако
који је у складу са европским правилима, продавцу запретите тужбом – одговор се може
потребно да Србија преиспита постојећи модел. сумирати једном реченицом: “Само напред –
Иако сличан немачком, на овом простору тужи ме!”
испоставља се неефикасан због тромости С друге стране, правда је на суду
правосудног система. скоро недостижна, а трошкови спора често
-Велики трговци успостављају вишеструко већи од вредности купљеног
комуникациони зид према потрошачима, производа.
стављају исте типске одговоре, њима се увек
ПОТЕНЦИЈАЛНА РЕШЕЊА
Душан Протић, програмски менаџер у неког прогреса у међувремену на плану у
ЦЕП, нуди три могућа решења за неправду ЕУ, нисмо баш све пристигли али је стање на
коју доживљавају потрошачи. правном, законодавном плану задовољавајуће и
-Један такав правац је јачање или проширење то су и оцене европске комисије. Наравно, као
надлежности постојеће Комисије за заштиту што то обично бива, у пракси није баш тако,
конкуренциј. Други правац размишљања тај проблем оживотворења правила заштите
јесте везан за проблем тешкоћа у судском потрошача се јавља често. Ми у оквиру радне
поступку, на неки начин јачања вансудског групе за поглавље 28, то је заштита права
решавања спорова. Наш предлог је оснивање потрошача, у оквиру националног конвента у
потрошачке арбитраже. Трећи правац који Европској унији којим председава Центар за
такође предлажемо је можда најзанимљивији европске политике и ја лично као координатор,
и сматрамо да би попунио ту празнину између управо та питања разматрамо у разговору са
ситуације кад се обраћате трговцу и суду. То би представницима потрошачких организација и
био потрошачки омбудсман.- бројне су примедбе. Најчешће се своде на то
Протић је, гостујући на телевизији да су правила добра, она постоје, међутим у
Н1, објаснио како купци остварују права у пракси нема довољно примене и нема довољно
Србији, десетак година након што је почело санкционисања њихових повреда.-
на исти начин одбијају рекламације. Буквално усклађивање закона са онима који су на снази -Правила су добра – наравно, увек има
им се ставља до знања да су потпуно небитни, у Европи. простора за даљи напредак – међутим, оно што
да не могу ништа да ураде и шта год они писали -Законодавство је у највећој мери усклађено нама тренутно недостаје јесте добар процесни
и причали, које год доказе истицали, то им неће са својим правним узором из Европске уније. институцијални пут за остваривање тих права,-
бити прихваћено. Онда се они обрате нама, па Значи, такозвана материјална правила су у закључио је Протић.
онда ми пишемо, а неретко нам се дешава да чак највећој мери усклађена. Наравно, било је
ННР
Странка слободе и правде –
ПРИЈАВА ПРОТИВ ОДГОВОРНИХ ЗА ШИРЕЊЕ КОРОНЕ

На платоу Широке чаршије Странка слободе
и правде (ССП) уприличила је прикупљање
потписа подршке за подизање кривичне пријаве
против “одговорних за угрожавање здравља и
живота људи”: Ова акција се тренутно спроводи
у читавој Србији, а ради се о кривичној пријави
коју су поднели потпредседница ССП Мариника
Тепић и адвокат Владимир Тодоровић.
-Потписи се прикупљају у име свих оних
који су преминули, али и оних који су заражени,
као и у име оних који данима чекају на прегледе,
с обзиром да Србија нема независно судство, -
истакла је Јелена Спирић из ССП-а.
-Желимо да подсетимо тужилаштво да је
време да крене да ради свој посао. Ово није
политичко питање, већ питање здравља нације.
Републички кризни штаб нема легитимитет,
јер нема званичну тапију од Владе Републике
Србије, која га није именовала, већ је постављен
од неких људи по родбинским везама, како би
ћутали, да би се могли да спроведу избори.
ССП захтева затворске казне за све одговорне
у Кризном штабу, јер су једини у Европи,
дозволили одржавање утакмица са великим
бројем људи, одржавање митинга и избора,
обмањивајући јавност да не постоји опасност
од ширења вируса ковид-19. Колике су обмнане
у питању, довољно говоре подаци о броју
оболелих и умрлих прошлих дана.-

ИС
6 Нова наша реч