Page 11 - NNR 23
P. 11

Народни музеј Лесковац
                 ИЗЛОЖБА „РАЂАЊЕ“ ЉУБИШЕ ЂУРИЋА


                                                              повеђује са рађањем духовног живота, са јајетом као симболом простора
                                                              и времена, средиштем света. Љубиша ову идеју наглашава стилизованим
                                                              решеткама којима уместо да затвара причу о крхости јајета и живота, он
                                                              отвара низ могућих разумевања и домаштавања радова из циклуса рађања.
                                                              Ликовни елементи којима се Ђурић служи су једноставни, симетрични
                                                              и на основу контраста небоја Ђурић постиже склад чистих односа.-
                                                                 Аутор изложбе Љубиша Ђурић признаје да не воли да прича о
                                                              својим радовима и изложбама, те се осврнуо на шири значај културе,
                                                              уметности и образовања за стабилност једне земље.
                                                                 -Србија  је  предивна  и  пребогата  земље,  где  су  се  вековима
                                                              прожимале разне културе као што су биле грчка, римска, византијска,
                                                              ренесансна... На жалост, ми нисмо успели да искористимо то дуфовно
                                                              богатство за економски препород. Ми и даље таворимо у једном
                                                              духовном и материјалном сиромаштву, јер код влада погрешна политика
                                                              размишљања да је економија фундамент развоја људског друштва. То
                                                              је погрешно размишљање, јер богатство живота лежи у уметности,
                                                              култури, образовању, науци, јер су то у ствари носиоца развоја економије
                                                              једне земље. Култура ствара креативност код људи, а нема пробоја на
                                                              економском тржишту без креативности.-
                                                                                                                И.С.
                                                                            НОЋ КЊИГЕ
         У Галерији Народног музеја Лесковац отворена је изложба радова
      „Рађање“ Љубише Ђурића,  дугогодишњег уметничког ствараоца,
      академског сликара и добитника различитих награда и признања. Члан је   Лесковац се придружио обележавању „Ноћи књиге“ разним
      УЛУС-а и Удружења француских уметника „Ла Маисон Дес Артистес“.   дешавањима. У књижари „Стошић“ своје књиге потписивали су
      Живи и ради на релацији Београд – Париз. Изложбом радова изведенених   лесковачки аутори, међу којима су Зоран Јовановић, Горица Додеровић,
      комбинованом техником на платну приказује тајну рађања. Главни мотив   Стефан Тићми, а књиге су могле да се пазаре са најмање 10% попуста.
      на сликама је јаје као извор живота.                        У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ ова манифестација
         -Циклус радова са тематиком рађања којом се аутор бави је   је одржана под слоганом „Будни уз књигу“. У том периоду учлањење
      вишезначна,- рекла је кустос Радмила Крстић.             у библиотеку је имало 50% попуста на годишњу чланарину. Такође,
                                                               организовано  је  и  поетско  вече  познатог  сликара  Владимира
         -Она позива на могућност различитих тумачења, од религиозног до   Аранђеловића Марса „Ви који долазите“, на коме су учестовали
      филозофског и сасвим свакодневног банализованог тумачења. Ђурић   и Виолета Грујић, Снежана Јанковић, Весна Ристић, Светлана
      се у својим делима обраћа на директан и провокативан начин и позива   Стојиљковић и Љубиша Илић.
      посматрача да мотив, симбол јајета, обоји субјективним доживљајем.       ОВАКО ЈА ТО ВИДИМ
      Он се ослања на колективно искуство, будући да су разнолике културе
      прожете митом о јајету које се појављује као принцип реда из кога   Била “Ноћ књиге”, био петак 14, десио се простор Библиотеке
      потичу све разлике. Идеју о томе да све садржи семе своје супротности   и у њему вече поезије Владимира Аранђеловића Марса, који је на
                                                               свој перихел (најкраће одстојање од Сунца) и овом приликом дошао
                    Лесковачка школа стрипа                    у присуству звезда.
      ВЕКОВНИЦИ У НИШКОЈ ТВРЂАВИ                                                    НАРАТОРИ

                                                                  Марс своју поезију ћути. Уместо њега, њу говоре спонтано
          У склопу међунардоног витешког турнира Заштитници тврђаве,   окупљени наратори, иако њихов наступ изгледа као да су посебно
      који се одржао од 14. до 16. јуна у Нишу, отворена је изложба стрипа   бирани. Њихова различитост одлично се уклапа у слојеве Марсове
      «12 година Вековника» Марка Стојановића, сценаристе и предавача   поезије дајући јој динамику симфоније, (тако различите од усамљеног
      у Лесковачкој школи стрипа. Изложба је постављена на отвореном, у   певача, ако би се тако могао назвати онај који пише песме), па је све
      нишкој Тврђави, а неколико хиљада посетилаца фестивала, који се у   сличило концерту. Онда је ред да нараторе представим по редоследу
      Нишу одржава по трећи пут, и који је, сем ове изложбе, укључивао и   постављеном на фотографији, и ја то чиним идући с десна на лево.
      групне и индивидуалне витешке борбе те такмичења у средњевековном   Снежана Јанковић је на себе преузела тумачење лирских тонова
      стеличарству и приказе старих заната, имало је прилике да види   Марсове поезије, Виолета Грујић сугестивном интерпретацијом сјајно
                                                               чита драмске елементе, Љубиша Илић Пента је нека врста везног
      одабране странице из серијала на коме је радило преко 200 аутора   ткива групе и делилац сцена, Весна Ристић објашњава и подвлачи
      широм Балкана.                                           елегију... Светлана Стоиљковић сјајно користи божји дар рођеног
                                                               наратора да Марсовим стховима и речима у њима да ону разиграност,
                                                               метрику, без које би песма била само гомила посложених мисли...
                                                               (Овде застајем тражећи предах и удаљавање од асоцијације која ми се
                                                               намеће: Светлана Стоиљковић је у стању да слушаоцу наметне утисак
                                                               поезије и ако прочита пописну листу гвожђаре, ценовник апотеке или
                                                               пекаре, на пример!)
                                                                              О МАРСОВОЈ ПОЕЗИЈИ!

                                                                  Загонетан и енигматичан као лик који је у свевреме дошао ниоткуда,
                                                               Марс прави нешто што се може назвати поезијом отвореног круга.
                                                               Без накита, ђинђува и епитета у стиховима. Само огољене речи које
                                                               усмеравају на директно значење. Због тога су његове песме наизглед
                                                               често без поуке, остају да лебде у ваздуху као недовршене, без јасне
                                                               поенте на крају... Остају као утисак створен кључним стихом, иза кога
                                                               следи - размишљајте о томе...
          Ово је други пут да изложба «Вековника» бива постављена у                                     Н. Милићевић
      Нишу, а сем њега, до сада је постављана и у Београду, Ваљеву, Зајечару,
      Врању, Лесковцу, као и у Босни и Херцеговини (Лакташи), Црној Гори   У Лесковачком културном центру најпре је најмлађима омогућено
      (Херцег Нови), Бугарској (Софија и Монтана) и Русији (Москва).  да се друже са дечијим псицима Стефаном Тићмијем и Тодетом
                                                               Николетићем, а након тога је одржана „Ноћ са песницима“.
                                                                                                               И.С.
                                                       М.М.
      Нова наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16