Page 16 - NNR 23

ЛИТИЈЕ

Пише: Александар Стојановић
Накинђурени коњи нервозно фркћу,
окрећу се и проклињу оног који уреди да
они, величанствени и гривасти, буду слуге, а
господари им, ови двоножни, нејаки створови.
Пијани. Опет. Овога пута, чак и ови снажни,
послушни радници тужних очију, имају
разумевања. Јесте врућина, јунско сунце пржи
месо до костију, јесу муве досадне, а фијакер
отежак, али се може истрпети. Литије су. Оно
јест’, ко зна које по реду овог месеца, а тек
ове године. Заправо, чак ни коњи више немају
разумевања за Бранка. А тек његова омања,
хитра, и љућа од љуте шарке, жена. Шета
тарабама омеђеном авлијом, терајући од себе
кокошке и речи умирења. Псује и куне овај
дан када се њен муж, са побратимом Таском,
за асталом, под јабуком, сједини и напи. Виче
по својега домаћина, терајући га кући, јер до
мрака треба брег прећи и у авлију у пристојан
час приспећи. А овог, вала, ништа друго под
милим богом не занима, до његова побратима, дуговања те и те фамилије за тај свети чин само удаљено кокодакање перади, галама деце
охлађеног шприцера и печења које се топи божији. Зна се, хришћански је давати, а то која се возе на рингишпилу, и музиканти, који
од јунске жеге и слаткоће. Не мари ни ретка ови попови никако не заборављају: даје ко иду од авлије до авлије, раздрагани и скромним
’ладовина престареле јабуке, ни крта столица колико може, с тим што и вера очигледно знањем наоружани. Свирају свима знане песме,
на којој седи, ни галама из куће, где други прати овоземаљска поскупљења, па је тарифа плашећи уснуле гугуте под стрејама оближњих
гости једу, пију и расправљају. Само се смеје из године у годину све већа. Ваља обићи сваку плевњи, да би на крају за своју музику, били
насртајима своје жене и њене већ опробане кућу, а још ако се по авлијама врзмају џукци почашћени. Ред је.
тактике. крволочног накота, милост божија иште своју Након тога, ствари иду својим током. Прво
„Бре, Јелке, па несам баш тол’ко пијан, рефундацију. пристижу рођаци из даљих крајева, којима је
тој несу коњи накинђурени, него шураци ми, Наравно, како се дан литија приближава, и овај долазак трошак и малтретирање, али
браћа твоја драга!“- смеје се ознојени, од пића припреме се интензивирају. Углавном, све се не бива да се традиција прекине. Тада стижу
и врућине поцрвенели Бранко, док га побратим свршава у тих неколико дана пред празник. и они који се журе, те долазе да домаћине
Таско лактом удара у прса, да се смири и да не Друга су ово времена, брзо се живи, а још брже испоштују, те да продуже даље, јер је времена
чачка ђавола. А Јелка, иначе жустра и насиљу умире, ко ће дангубити у припреми славе?! мало, а рођака које треба посетити, много.
склона, мистериозно ућута, те оде до маховином Многи се том логиком воде. Кољу се прасићи, Након њих пристижу они који би да прескоче
обраслог бунара, па чађавом кофом извуче шуре и чисте, а дан пред литије, пеку. Мете се предјело, они које је послодавац на послу, гле
ледену воду, те оде и гускама у корито сипа. авлија, накривљени плот се исправља, керећа чуда, дуже задржао, или они који су до пре који
„Па, кад већ ти пијеш, не бива да ми заове кућица измешта, а мушеме се перу и на астал под час, на лесковачким бреговима, вишње брали
жедне трпив, сестрице твоје миле!“- одговори јабуком, липом или нечим трећим, намештају. и надницу зарађивали. У смирај дана, долазе
умешан језик, иза којег стајаше бритак ум Клупе за седење се са тавана скидају, бришу и они који су на путу кући, којима само колачи
једне снажне жене. Ова се играрија учини лаганом простирком, прекривају. Сервирају се и још које хладно пиво фале да направе пун
занимљивом другим гостима, који у хладовини тањири, есцајг и столетне чаше из ормана. Све круг хедонизма.
код летње кухиње, беху испијали горчу кафу Током дана, прича се о разним стварима.
са ракијом, те се почеше смејати и у дреку О здрављу и времену, женидби и удаји, рђавом
упуштати. Бранко се, богами, намргоди, а рођаку који се од фамилије издвојио, ценама
Таско, и сам знојав, га мокрог загрли, те му пшенице, о томе колико треба за посао или
рече: „Побратиме, пиј си шприцер и мези си пензију, корумпираним службеницима,
печење, куде се ч’чкаш кад неси кадар“. Ту се платити и тако даље. Највише се, пак, прича
заврши препирка Бранка и Јелке. Нити се даље о политици. Ретко шта може да уједини људе
расправљаше, нити одмах кући одоше, већ тек у као мржња према оним крпељима који краду
сумрак, и то не накинђуреним коњима и чезама, животе и будућност. Наравно, ти исти крпељи
већ расклиманим аутом совјетске производње. доживе запањујућу трансформацију у вође и
Доба коња је можда прошло, али машту председнике, када гост напусти трпезу литија
овог писца не могу да угрозе такве тричарије и друштво других незадовољника, када оде
као што су векови који прохујаше. кући и буде препуштен властитој глупости и
Литије су, богами, у пуном јеку, а као и заблуди на немилост.
свака градска или сеоска слава, оне не почињу Иако се чини да дебати нема краја, и да не
нити се завршавају даном када гости дођу да постоје границе произвољних и искривљених
једу и пију, више него да са тугом суделују је то праћено пребројавањем могућих гостију, тумачења одређених појава, она почне да
и у срећи учествују. Рекло би се да литије током којег се, наравно, неко или заборави, или јењава када умор надвлада речитост, а часовник
почну неколико месеци унапред, у мислима и на капиџик покуца рука самопозваног госта. подсети да је сутра нови радни дан. Дан литија
причању баба и попова. Нема много темељнијих Пиво је у бунару или хладњаку, вино у бокалу, се завршава те исте пијане и преждране ноћи.
и организованијих стручњака за управљање а ракија у храстовом бурету у подруму. Шопска Ту се не завршава трајање ове славе. Она живи
ресурсима од старе српске мајке, која, вазда салата се увелико спрема, а шунка, суво месо, у разговорима домаћина и гостију још неко
скроман буџет, искористи тако да се слава јаја, сир и качкаваљ, се на танке листове, режу и време, док не замре под суморном тежином
припреми и вечни ред испоштује. Све се то, на порцуланску тацну, ређају. Укућани се и сами свакодневице.
најпре, одвија у уму домаћице, која памти, у нове хаљине облаче, док чекају госте и док И тако, до следеће године. Онда, коњи опет
планира и спроводи прецизније од генерала слушкају пиштање шпорета, на којем се крчкају фркћу. Бранко опет пије, а Јелка се, наравно,
који војску пред собом тера. сарме и пуњене паприке, у друштву беле чорбе љути. „Ма нека се на овакве ствари људи
Ови други, литијама се радују, јер знају и пите од зеља. Када се са свим тим припремама окупљав.“- помисли побратим Таско, мезећи
да долази доба године када реч божију треба заврши, домаћини имају пар тренутака за одмор масно печење и испијајући хладан шприцер.
ширити од куће до куће, да се вода и брашно у тишини липовог хлада, за асталом за који ће Смисао литија стане у ту једну жељу.
благосиљају, и да се у тефтер уредно бележе убрзо, гости поседати. Из тог спокоја их прене
16 Нова наша реч