Page 15 - NNR 22

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (18)

Сећање једног Мурџомалца
-Њих си послао у варош. Новац им дајеш, а свитаца. Током лета, после велике матуре на потребан ће му бити Бранко Ресавац“. Убрзо
дрхтиш за сваки динар што га потрошим тамо. којој сам ослобођен полагања усменог дела због ми покажу господина Бранка Ресавца. По
Шаљеш људе да виде с ким сам био. одличног успеха, променио сам одлуку и решио препоруци, сиђем у подрум и запишем број
Не може да ћути, јер би га рођени страх да упишем технологију, која је била у великој његове канцеларије (двадесет и три). Нису
победио. моди. Ми Мурџомалци смо се више дивили речи прошла ни три партијска састанка, а ја се молим
-Шта ћеш ти у вароши? Ништа ти не дам, „технологија“, него самом садржају студија, који у себи: „Господе, поживи Бранка Ресавца до
јер ћеш у варош све да однесеш. И са градским је, за нас, био недоступан и непознат. Међутим, мог дипломског рада“. Нисам још дао ни један
си почео. Земља је за тебе, а ако сврше школу, и ту сам одлуку променио. Одлучујућа је била колоквијум, а камоли испит, већ причам мом
земља им не треба. жалба наше комшинице тетка Вере мојој мами цимеру Зорану Вуковићу из Вршца , студенту
-А ако не сврше школу? Вратиће се земљи да се брине за здравље сина Слободана, јер медицине, како ће неки Бранко Ресавац да ми
и мени. За њих да радим и за тебе. Да дођу у вежба са таквим хемикалијама које му праве помогне код израде дипломског рада, јер он има
село с оловком за ушима и да воде бригу о рупе на радном мантилу. „А каква су му тек копије свих дипломских, па ако добијеш сличну
фудбалу и пишу молбе сељацима. И да једног плућа, госпођа Радо?“ Моја мама је почела да тему, Бранко ти уступи свој примерак и можеш
дана затраже свој део. богоради: „Упиши нешто друго, моли те мама!“ лепо пуно ствари да препишеш, слично као у
Отац се окрену од њега и загледа се у Уписао сам, септембра 1957. године, Ресавској школи. Убрзо, Зоки ми је поклонио
мраком приближена брда. И глас му забруји Машински факултет Универзитета у Београду. књигу „Енглези у папучама“. Не гледам ко је
тужан и несигуран ко земља. Октобра исте године Руси су испалили сателит писац, већ читам написано:
-Све могу. И земљу да продам и њих да у свемир. На првом предавању из механике „Ако после прве године студија знаш где
доведем овамо. редовни професор доктор Данило Рашковић је твој факултет, велика је вероватноћа да ћеш
-Ти земљу да продаш? Ти? Лукаво си повио је, кредом зелене боје, написао ћирилицом на бити асистент на том факултету. Ако после
кости и очи осмелио. дугачкој и високој табли у амфитеатру 56 ( стара друге године имаш један положен испит,
Жене те не заборављају. зграда технике у садашњем Булевару Краља извесно је да ћеш бити државни чиновник.
-Завидиш ми. Старцу. Лажу сви они и мрзе Александра ) : „Златници царице Катарине се Ако си после треће године полагао први пут
ме. Земљу сам вам куповао. Знаш ли ти шта је богато отплаћују“. испит и пао и још оправдаваш овај свој неуспех,
то што ја зовем земља? То није ни дулум ни Царица Катарина је златом плаћала смеши ти се министарско место у краљевој или
хектар. Лоповлук је то један људски и један бол научнике браћу Бернули и Ојлера да из краљичиној влади. Ако си после прве године
и радост моја недоживљена. И баш ниједан од Швајцарске дођу у Русију и оснују институте студија положио све испите, бићеш срећно
моје крви: да међе проширује. математике и механике. Знала је да се знање ожењен човек и дочекаћеш педесет година
И сада није сигуран да ли је од те ноћи спорије таложи од пара и веровала је да ће брака“. Како су ми све четири могућности
почео да мисли о свему томе и да пркосом се, једног дана, њено злато дебело исплатити. одговарале, отклоњена је неизвесност око рока
казује о њима и земљи познате истине, па ипак Професор Рашковић је био антипротиван, трајања мојих студија.
недоречене и неизвесне као овај мрак пред односно реакција, али је усхићено причао о И све би било малтене идилично, да,
њим а помрчина иза њега. И зашто се баш сада успесима руских, односно совјетских научника. у седмом месецу студирања, када се све
замислио када је и ова ноћ без ветра и откуда да Предавање је завршио речима: расцветало и напупило, моји цимери нису
ноћу само путује и једино тада мисли о земљи „Волео бих да грешим, али ћу пред вама упознали моју тетку са мојим проблемом:
и њима. Кад је не копа и када их не види. Мрак бити искрен. Запад никада неће опростити „Знате, тетка Милена, наш Сташа нема девојку“.
му се учини ко разграђени плот или заобљено Русима што се ћирилица пре латинице винула Тетка је решила да ми неодложно помогне и
искренут трбух стеоне краве, а пут до села у васиону“. позвала у помоћ своје старе сараднике, мог
туђ и непознат. Раскрсница га дочека пуста и На том, првом предавању, професор ујака Рашу и мог брата од тетке Мишу. Њихова
ширински неизвесна. Рашковић нас је упознао са једном анегдотом. дијагноза се односила на моју неспособност
„Овде играју – помисли. – Сутра и увек Наиме, Лајбниц је расписао анонимни конкурс да приђем девојци. Ујка Раша је предлагао:
само туцај грудве и гази жито да киша падне.“ да се реши проблем најкраћег растојања између „Најбоље је да кажеш девојци, извините,
Отпоче тихо песму неку недочујену. две тачке у пољу где се вредност земљине теже госпођице, мени се чини да смо се видели у
„Биволски сам се олињао по слуху: креће од максимума до нуле, а познато је да је Врњачкој Бањи. Немој друге бање да помињеш.
преломљене ритмове звиждим и жалосне најкраће растојање између две тачке у пољу
стихове шапућем очекујући да ми сећање земљине теже права линија. Један асистент
радост подари.“ Исака Њутна је, у Паризу, сазнао за овај конкурс (Наставиће се)
И тада неочекивано помисли о њој. и високу награду за тачно решење. Вративши се
Свадбе су прошле и тешки облаци натапају у Лондон, показао је Њутну Лајбницов задатак.
замагљене очи сенкама. Чека се само идућа јесен Легенда каже да је Њутн исте вечери решио
па да он поведе коло. И да потече шапат кроз проблем, увевши у механику такозване линије
село о новој снаји и о свему што је она донела брахистохроне, које могу бити праве, параболе
њему и њима: о малом и недовољном миразу или хиперболе, по којима се крећу сателити
и неразумној непослушности према свекрви, (прво правом линијом док дејствује земљина
о њеној несавладљивој и безобзирној тежњи тежа, а касније параболама или хиперболама
да се укорени и видљиво траје неодређеном бирајући најкраће растојање између две тачке
набуситошћу према млађима и неочекиваном у тим просторима, где је утицај земљине
равнодушношћу према њему, свекру. И да теже веома мали или упоште и не постоји).
ћутањима пред њом село казује свекрову Када је Лајбниц проучио добијено решење од
неспособност да себи пронађу снају. Да јој анонимног аутора, узвикнуо је: „Познајем лава
дрско гледају у очи кад говори о тврдој и малој по његовој шапи!“
земљи, која се све више суши и све мање даје. Почеле су и вежбе на факултету, које
Ти разговори о земљи, које неко одлучно редовно посећујем, а собом носим и велику
почне и несрећно заврши, не смеју њу, новог таблу за Нацртну геометрију. Већ сам научио
и непознатог човека, да замарају ни нарочито да, на кривини код Вуковог споменика, спретно
истичу. искочим из трамваја четворке, чија се врата
Већина је очекивала да ћу уписати студије нису уопште затварала.
књижевности. Изјавио сам да ћу студирати Старије колеге су покушавали да нам
бетон. Мене је тада, као тек примљеног помогну: „Бруцоши, ако не иде, у дворишту
комунисту, фасцинирала књига Оскара Давича „ факултета гасна комора ради од три до пет
Бетон и свици“. Тај роман бих, сада, препоручио поподне“. Увидевши да нам се није допала
свима који желе да окончају дугогодишње њихова добродошлица, забринутим гласом
неспоразуме и сукобе, јер је константа нас уводе у тајне факултета: „Ако неко од
безуспешности јача од бетона и видљивија од вас уопште дочека да ради дипломски рад,
Нова наша реч 15