Page 11 - NNR 22
P. 11

Народна библиотека „Радоје Домановић“
       ПРЕДАВАЊА ПОВОДОМ 140 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА


                                                              на значај библиотечке делатности, као и изазовима библиотекара и
                                                              библиотекарства у савременом периоду.-
                                                                 У име лесковачке самоуправе ову манифестацију је подржала и
                                                              Бранкица Стаменковић, члан Градског већа, која је напоменула да је
                                                              враћање почетку увек најснажнија и најузбудљивија опсесија.
                                                                 -Све се налази у том кругу између јуче и данас, између памћења
                                                              и заборава, између два стања. Време лесковачке библиотеке је запаво
                                                              време тихе озбиљности, када се једна идеја изродила у облик. Идеја је
                                                              у томе да је библиотека не само један прозор за читање, већ трагање за
                                                              обликом читања које би изразио живот и уметност, стварност и науку
                                                              у целокупном стваралаштву.-
                                                                 У читаоници библиотеке одржано је више предавања. Најпре је на
                                                              тему „Историјски и друштвени контекст настанка јавних библиотека у
                                                              Србији током 19. века“ говорио историчар Дејан Ристић. Након тога је
                                                              о „Изазовима библиотека у доба савремених медија“ говорила адвокат
         Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу организовала је   Јелена Адамовић, истраживач у агенцији „Share“ у Београду. На крају
      програм стручних предавања поводом обележавања јубилеја - 140 година   дана историчар Дејан Ристић се на предавању под називом „Од светог
      од оснивања прве читаонице у Лесковцу. Стручни панели су намењени   Саве до патријарха Павла“ бавио са осамсто година аутокефалије Српске
      библиотекарима из Србије, али и свим заинтересованим грађанима,   православне цркве и осам векова непрекинуте молитве.
      с обзиром на теме које су обрађиване. Предавања су суфинансирана                                          И.С.
      средствима Министарства културе и информисања Републике Србије
      и из буџета града Лесковца.                                                     Л К Ц
         Отварајући манифестацију Весна Илић, в. д. директора Народне
      библиотеке „Радоје Домановић“, рекла је да библиотека у Лесковцу   КЊИГА „ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА“
      повезује духовне области које свест модерног човека допуњују у
      једниствену животну важност.                                    ВЛАДИМИРА ПИШТАЛА
         -У свом цивилизацијском и практичном организационом облику
      библиотека је друштвено историјска категорија и као таква подложна
      верификацији и критеријумима разних стручних дисциплина. Ове године   Владимир Пиштало, један од најзначајнијих, најчитанијих и
      обележавамо јубилеј од велике важности и наш циљ је да подсетимо   најпревођенијих савремених српских писаца, представио је своју нову
      на све важне догађаје који су обележили рад библиотеке, да се укаже   књигу есеја „Значење џокера“ у Лесковачком културном центру. Након
                                                              великог успеха романа „Тесла, портрет међу маскама“ код нас и у свету,
        НАСТУП „АМОРОЗА“ У                                    овенчаног НИН-овом наградом, преведеног на 16 језика, „Миленијум
                                                              у Београду“ (седам превода) и недавно објављеног романа „Сунце
                                                              овог дана: Писмо Андрићу“, који је за веома кратко време постао
          ОКВИРУ ЛЕДАМУС-А                                    кључан за разумевање нашег Нобеловца, појављује се књига која у
                                                              исто време говори о Србији и о Америци, о разумевању света писања
                                                              и видљивог света. У једном од коментара за ову књигу речено је да је
          У оквиру фестивала ЛЕДАМУС у Холу Лесковачког културног   књига писана у тананим регистрима између есеја и приче, те да је то
      центра одржан је концерт Камерног оркестра „Аморозо“ којим је   својеврсна књига у славу смеха, колико и есеја.
      руководио маестро Радован Паповић. Као солисткиње наступиле су
      виолонисткиње Марија Ђурановић и Бојана Ђоловић.
          Радован Паповић је рођен 1950. годину у Херцег-Новом. Редовни
      је професор на Музичкој академији на Цетињу, а више од две деценије
      водио је симфонијски и камерни оркестар РТВ Црне Горе, као и хор
      „Станко Драгојевић“ у Подгорици.  Ово му је први пут да сарађује са
      „Аморозом“, за који има само речи хвале:










                                                                  -Есеј је, у ствари, мишљење,- сматра Валдимир Пиштало, - и
                                                              ја обично кажем да ко нема своје мишљење, онда има туђе. Зато је
                                                              важан однос према сопственом мишљењу и однос самопоштовања
                                                              које је повезано са тиме. Али, ја никад нисам мислио да се мишљење
                                                              намеће на снагу. То вам је као што никад не пливате на снагу, него
                                                              на ритам, на вештину... Хумор који је у овој књизи није нешто што
                                                              је супротно мишљењу, него је средство мишљења. Човек може да се
                                                              прави озбиљан, али не може да се прави духовит. Са хумором нема
          -Одушевљен сам, они „гризу“ сваки тон, а то можете само када   варања, нема претензије, он вас или насмеје или вас не насмеје, или вас
      уживате у музицирању. У великим метрополама оркестарски музичари   дотакне или вас не дотиче... Зато сам овде и помало покушавао да га
      немају ту вољу, јер они свирају сваки дан... Они имају висок ниво   дефинишем и уједињујућа нота ових различитих тема је управо хумор.
      професионализма, мада ни за „Аморозо“ не можемо да кажемо да   Хумор обичне ствари представи из неког другог угла. Изненађење,
      су аматери, далеко од тога... Али, за разлику од ансамбла који сваког   креативност и хумор су главне теме ове књиге.-
      дана егзистира и који је на неком државном буџету, ово је састављено   Пиштало је појаснио и зашто се у имену књиге налази реч џокер,
      од људи који су прави заљубљеници и који уживају у сваком тону   јер је „џокер супротност стереотипу“.
      који одсвирају. Зато је посебно задовољство имати тако нешто као у   - Не можете играти напакованим картама, ако постоји џокер. Џокер
      средини као што је ова. Иначе, из ове сарадње са „Аморозом“ настаје   је и синоним смеха, једна фигура која асоцира на смех. У шпил карата
      и турнеја по Црној Гори, већ планирамо неке заједничке концерте,   је дошао касно, што говори и један од мојих есеја. Карте су дошле у
      слободно могу рећи да оно што политика раздваја уметност спаја.-  14. веку и ако погледате краљеве, жандаре, даме, они су обучени по
          Код професора Паповића су студирали и многи Лесковчани, а   моди 14. века. А џокер је дошао у шпилове у 19. веку и он је измишљен
      неки од њих су и у „Аморозу“.                           1860. у Америци и никад није стандардизован, он изгледа како хоће, а и
          -Ево, нпр. Бобан Стојилковић, који је студирао док је Подгорица   понаша се како хоће. Он прекида друштвена правила да би успоставио
      била Титоград. Драго ми је да они и даље свирају и да има људи који   своја. Он се подсмева реду да би га поново успоставио на свој начин...
      воле да их слушају.-                                    Не постоји политички коректан џокер...-
                                                       И.С.                                                    И.С.

      Нова наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16