Page 11 - NNR 2

Лора Бредшо Хип – Од Даблина до Лесковца
ВОЛЕЛА БИХ ДА ДОВЕДЕМ УМЕТНИКЕ ИЗ ЧИТАВОГ СВЕТА У ЛЕСКОВАЦ

Лора Бредшо Хип је рођена Иркиња која да би галерија могла бити отворена за посетиоце у
има звање мастера у социјалној и културалној Лесковцу, али пошто сам знала да би публика овде у
антропологији на Университи Колеџу у Лондону и сваком случају била малобројна, од почетка је план
звање мастера у дизајну на Лондон Метрополитен био и да се изложбе „преносе” преко интернета за
Универзиету. Лора Бредшо Хип је такође у светским међународну публику. Међутим, што смо временом
оквирима позната уметница у области израде накита више упознавали српске законе, правила и процедуре
и селектор изложби модерне уметности. Уз све о привременом увозу уметничких дела, то смо
побројано, она је и Лесковчанка - додуше, на годину више схватали да би засад било превише захтевно
дана. Више о томе како и зашто, у интервјуу који да отварамо галерију отворену за посетиоце. То је
следи... много лакше и једноставније урадити у Ирској или
ННР: - Како би потпуно непознатој особи у Британији, и морам признати да сам била помало
Србији представила себе, а како оно чиме се бавиш? зачуђена компликованим процедурама. Због тога
Лора: - Ја сам ирска уметница удата за српског сам решила да отворим галерију која ће излагати
историчара, са сином од две и по године који говори само онлајн, преко интернета – физички простор са
два језика и двомесечном бебом. Правим уметнички изложеним делима, која ће међутим моћи да се виде
накит и организујем међународне изложбе других само преко Инстаграма и нашег веб сајта; такође,
уметника које често за тему имају феминизам. свака изложба је представљена онлајн каталогом.
ННР: - Како се од Даблина стиже до Лесковца? Испоставило се да је концепт доста популаран и за
Лора: - Увек сам знала да ћу у једном тренутку сваку изложбу имали смо око хиљаду посетилаца
напустити Ирску и живети по другим земљама. из читавог света.
Отишла сам као млада особа да студирам у Енглеској ННР: - Шта више волиш, да ствараш
и ту остала 15 година. Ту сам и упознала свог супруга. сопствена дела или организујеш изложбе за друге породице и пријатеља није могао да ме посаветује
Заједно смо живели у Лондону, Кембриџу, Минхену уметнике? где да одемо! У овом погледу, Лесковац је највећа
и Берлину. Обоје волимо да живимо на различитим Лора: - Најсрећнија сам када организујем могућа супротност.
местима и упознајемо нове културе; претпостављам да пројекат и окупљам уметнике око њега. Иако сам ННР: - Будући да сада већ неко време живиш
ћемо се током наших живота селити бар још неколико провела много времена у студирању, учењу како у Лесковцу, реци нам шта ти сада највише
пута. Мој посао такође подразумева путовања широм се стварају уметничка дела и и сама била уметник недостаје из Западне Европе, и шта ће ти највише
света, ради посета конференцијама и изложбама. На током периода од 15 година, однедавно сам схватила недостајати из Лесковца, када на пролеће будете
пролеће се селимо у Даблин, али смо желели да наш је јако захтевно стварати када уз себе имаш и малу отишли у ту исту Западну Европу?
син проведе неко време са бабом и дедом и научи децу. Такође, уметници се понекад осете усамљеним, Лора: - Недостаје ми живот у средини која је
српски пре одласка у Ирску; отуда најпре идеја да јер доста времена при стварању проводе сами. Као оријентисана ка интернету, у којој су информације
проведемо шест месеци у Србији, али како смо убрзо кустос с друге стране ја проводим доста времена са и услуге доступне преко интернета, где онлајн могу
по доласку овде сазнали да чекамо бебу, шест месеци другим уметницима, притом се стално суочавајући да добијем све, од разних савета и туђих искустава
се продужило на годину дана. са разним изазовима који могу бити јако узбудљиви и мишљења о било чему на локалу, преко решавања
ННР: - Откуд ти идеја да отвориш уметничку - што је врста изазова у којој уживам. проблема са јавним службама или приватних
галерију у Лесковцу – које ја веома успешна упркос ННР: - Постоји мишљење у Србији да Ирци и бизниса, наручивања намирница и одеће, плаћања
томе што још увек ниједан посетилац није крочио Срби имају заједничких карактеристика, да су на рачуна, приступа банци, све до повезивања са
у њу? неки начин слични. Колико је то тачно? људима који имају слична интересовања или
Лора: - Ја сам суоснивач пројекта Мотхер Лора: - Оба народа су доста отворена и спремни потребе у датом тренутку, а живе у истом месту
Макерс (@mothermakers на Инстаграму и www. су да помогну пријатељима. Заједничко и за једне и ни на који други начин не бих могла да дођем
mothermakersblog.wоrdprеss.cоm). Више пута сам и за друге је да имају врло опуштен однос према до њих или знам да постоје. Много ми недостаје
имала успешне међународне изложбе у Америци, правилима и процедурама. И једни и други воле да интернационална кухиња! Такође ми недостају разне
Аустралији, Британији, Француској и Немачкој. гунђају, с тим што се Ирци стално жале на време, а групе које окупљају родитеље беба и мале деце,
Радила сам са уметницима из свих делова света, Срби на све. Разлике су ме помало изненадиле. Ирци а које се формирају преко интернета и састају на
Америке, Кине, Тајланда, Аустралије… Када сам су вековима емигрирали из земље, некад за стално, разним местима где се претходно онлајн договоре
по први пут боравила у Лесковцу, открила сам некад само на пар година. Стално кретање, промена (меетупгроупс на енглеском); тако нешто постоји
прелепи подрум старе куће коју је 1923. подигао места живљења, јесте део нашег национално бића. у свим земљама где смо досад живели, опуштена
прадеда мог супруга. Како сам знала да ми предстоји Чак и ако не оду у иностранство, већина Ираца ће неформална окупљања где можете да проведете
известан период живота у овом граду, решила сам током свог живота променити адресу у граду у коме неко време са другим родитељима дружећи се и
да наставим са радом и тај простор претворим у живи, променити средину унутар Ирске, отићи у размењујући искуства, док се деца играју. То је доста
галерију. Тако сам развила пројекат под називом други град, други округ, и то често и по неколико другачији приступ од овдашњих играоница. Када
UnperceivedExistence(@unperceived_еxistence на пута током живота. Откада смо постали део ЕУ, одемо, недостајаће ми моја породица из Лесковца
Инстаграму и www.unperceivedеxistence.wоrdprеss. ова склоност ка кретању је знатно олакшана због и пријатељи које сам овде стекла. Највише ће ми
cоm). Идеја је да се промовишу уметнице које су у укидања виза. Насупрот нама, Срби се мало крећу. недостајати близина бабе и деде моје деце. Много ће
исто време и мајке. Та тема је узета пре свега зато што Била сам запањена када сам видела људе који живе ми недостајати моја галерија. Волела бих да знам да
су жене често скрајнуте када је у питању уметност у кући са својим родитељима и бабама и дедама; ће у будућности галерија наставити да расте, да ће
високе вредности. Сматрају се мање креативним три генерације под истим кровом, и то у истој кући бити место дешавања нових уметничких пројеката
и мање талентованим од мушкараца. Постоји и у којој породица живи већ генерацијама. Друга и изложби. Нарочито бих волела да доведем и друге
стереотип да су уметнице које су постале мајке велика разлика је кухиња. Иако постоји нешто мало уметнике из целог света у Лесковац, да овде заједно
изгубиле део своје креативности и способност да традиционалне хране у Ирској (чедар сиреви, шунка проведемо неко време, пар недеља, живимо, дружимо
стварају уметничка дела високе вредности. Желела и купус, црни пудинг – нешто слично ономе што се и заједно стварамо уметничка дела која ће затим
сам да се супротставим том стереотипу. У галерији ви зовете крвавице), Ирци су потпуно прихватили бити изложена у мојој галерији. Међутим такви
је досад организовано шест самосталних изложби међународну кухињу као своју. Када је мој супруг пројекти коштају, а тренутно, без средстава то није
уметница из Сједињених Држава, Немачке, Новог први пут дошао и Ирску и замолио ме да га водим могуће.
Зеланда, Ирске и Холандије. Испрва сам се надала да проба традиционалну ирску храну, нико од моје Разговарао: Марко Стојановић
Превод: Др Перица Хаџи-Јованчић

Лесковачко Народно позориште започело је 2019. годину премијером
Народно позориште Лесковац представе „Отац“. Комад је рађен по тексту Аугуста Стриндберга, а режирао га
ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ОТАЦ“ је Милош Јагодић. Драган Марјановић, вд директора позоришта, који је играо
и главну улогу, истиче да датум за премијеру није случајно одабран, јер се 22.
јануара навршило 170 година од рођења писца.
-Mи смо се потрудили да направимо представу која достојна овог позоришта
и имамо велике планове са њом. Надам се да ће ова драма наћи свој пут до
публике.-
Редитељ Милош Јагодић захвалио се најпре претходном директору
позоришта Станиславу Грујићу с којим се договарао око припрема за ову
представу.
-Са новим директором Марјановићем само смо наставили ту причу и,
испоставило се, имао сам безразложан страх од тога да се нешто не промени
променом на челу куће. Мислим да смо више него креативно комад довели до
премијере. За мене, као човека који просто живи у позоришту, је јако важно
да смо ми имали изузетно креативан процес рада. У том смислу сам захвалан
ансамблу и целокупној техници, односно свим оним људима које публика не
види на сцени. Иначе, овај текст може да се ради на хиљаду начина. Наша верзија
је врло емотивна, драмска и драматична прича са елементима трилера. Има и
мелодрамских момената, јер је то, ипак, једна породична прича. Мислим да ће
публика гледати нешто што је онако старинско, а модерно позориште. Нема ту
закукуљених и замумуљених ствари, каквих је данас много у позоришту. Ово је
један реалистичан комад, а опет са покушајем да достигне неку поетску страну
кроз универзалну драматичну причу о борби између полова.-
И.С.
Нова наша реч 11