Page 10 - NNR 2

АКИКО И ТИЋМИ - ТЕМА О КОЈОЈ СЕ ПРИЧА

После изненадног продора на сајмовима То је моја сфера, мој језик и не верујем да бих
књига и усхићења читалачке, којој је намењена, могао да функционишем у, рецимо, Немачкој, а
али истручне јавности, која јој дели комплименте, много људи сада стреми тамо. Волим што сам
потражња за одговорима типа – о чему се ту ради рођен овде, јер имам могућност да за једну реч
– не јењава. Ни кад је у питању Срефан Тићми, имам још пет речи које је описују, које су чак и
аутор, ни кад је у питању књига. Екипа Нове сочније и сликовитије од ње.
наше речи потражила је одговоре уместо вас. ННР: На жалост, мора да се решава и
егзистенција, да се остваре и елементарне
ННР: Кад се каже „Ја сам Акико“ обично животне потребе...
се људи питају ко је тај момак који је написао ТИЋМИ: Ја сам сад ту негде између
књигу која се изненада појавила и постала Београда и Лесковца. Позиви су стално из
популарна? Београда, тренутно радимо на цртаном филму и
ТИЋМИ: Тешко ми је, али и глупо не знам где ће да ме пут наведе, као да сам на некој
да причам о себи. Због тога сам и изабрао клацкалици. Видећемо шта носи будућност. Лично,
литературу као терен где се ја нешто играм, мени одговара Лесковац, јер имам пријатеље се
плус се ставиш у неко женско лице и онда можеш којима се дружим од вртића. Недавно сам био у
да се још слободније и лепше играш. Волим ту Београду, била је гужва и гунгула, али ја то нисам
слободу коју ми даје литература, јер не морам осетио као што осећам када сам у Лесковцу, што је
ја да будем у првом плану. Више бих волео да пола од његовог, било ми је занимљиво да књига мени јако битно. Тамо некако у оној гужви немаш
Акико искочи из књиге и да разговара са вама... садржи сусрет те две личности са психолошког простора да будеш сам, тако да мени Лесковац
ННР: Сад је стигла и награда становишта, а окидач је био на плажи, на мору. много више одговоара, јер ти, понекад, дозволи да
„Политикиног забавника“ за најбољу дечију Срео сам једну Јапанку и било ми је фасцинантно будеш сам. Уз мене је и породица, сестра, мајка,
књигу. Колико то значи за неког младог писца? да она може да масира стопала, да је сва мирна и бака... Посебно бака, која је у дому и иде са вашом
ТИЋМИ: Значи пуно. Да сам у ужем питома, и кренуло је оно што ја увек имам у својој новином и свима показује чланак из ваших новина
избору за награду, сазнао сам на занимљив литератури, а то је шта би било кад би било... који говори о мени хвалећи се притом „Ово је
начин. Сањао сам неку доделу, била је нека Нпр. шта би било да ја немам ноге, а она дође мој унук!“
гужва, нека галама, пробудим се, отишао сам да ми масира стопала? То је, као, толико добро
код неког друга на прославу првог рођендана... да она масира и ваздух. И тако сам написао ту ННР: Уврежено је мишљење да млади
Пролази славље, седамо на крају да попијемо неку песмицу, па сам рекао да ћу да седнем и не читају. Шта ти мислиш о томе?
последњу кафу, испратили смо већ све госте, и напишем читаву причу о Акико која је Јапанка, ТИЋМИ: То је тешко питање за мене...
ја, присећајући се сна, куцам „Ја сам Акико“ и и тако је то кренуло... Ако причамо о поезији, сматра се да је
„Политикин забавник“ и излази ми вест са РТС-а ННР: Где си све промовисао књигу? критичан тренутак за поезију, то наводно не
да сам у ужем у избору. Све се брзо одиграло, ТИЋМИ: Најпре у Београду, у књижари чита нико, не исплати се објављивање јер нико
и номинација, и озваничење да сам добитник Делфи у СКЦ-у, затим две у Лесковцу, једна не купује... У ствари, поезија се преселила на
једне награде која ми заиста значи, која ми је промоција за клинце из основних школа, а онда друштвене мреже и много је лакше да нађеш
љупка и слатка. и за одрасле. И у Нишу двапут. нешто... Ја, нпр. на овај начин свакодневно
ННР: Да ли „Акико“ може да буде и књига ННР: Може ли да се живи од овога чиме читам поезију. Мислим да је проблем и до
за одрасле? се тренутно бавиш? школе, управо због тог неког морања. Мора
ТИЋМИ: Књига је вишеслојна. То није ТИЋМИ: Баш и не знам... За моју прву да се покаже да је то нешто игра, да је то
било планирано, него је дошло спонтано, а ја књигу „Уватиле ме лутке“ сам сам плаћао љубав, да клинци тако читају... Мислим да
за то кажем да је нека врста књижевне мусаке – штампу и ишао на промоције. Овде је другачија „Акико“ има такву комуникацију, има неке
ред меса, ред туге, ред смеха, ред плача... То ми прича, иза књиге „Ја сам Акико“ стоји издавач додарне тачке са клинцима... Симпатично је
говоре и људи који су прочитали књигу, признају „Лагуна“, па људи лакше дођу до књиге. Ја више што је неким клинцима то прва књига коју
да су се мало смејали, мало плакали... Клилнци немам никаквих обавеза као што сам имао са су прочитали... У летњиковцу у Губеревцу
је гледају из неког другог, дечијег угла, где је „Луткама“ па ми је с те стране много лакше. сам имао промоцију и скоро сви су били
Акико усамљена, а на крају пронађе неки баобаб, ННР: Како се понашају у Београду кад им прочитали књигу, неки су рецитовали...
прича са пешкирима и њима се свиђа тај неки дође млади писац који има књигу која добија Мислим да је то неки пут, а не наметање...
изокренут свет. Старији је доживљавају на неки на популарности, која је нешто свеже, ново,
сасвим други начин и мислим да је то највећа а притом је из Лесковца? Како се понаша тај ННР: Свуда стоји да си лесковачки писац.
вредност књиге, што је читају све старосне групе. тзв. културни миље престонице? Да ли се неко из наших културних установа
Стално ми стижу поруке о томе ко је прочитао ТИЋМИ: Прво што ми пада на памет је сетио да те позове, какав је њихов однос према
и како је доживео, данас ми је стигла порука да Смедеревска Паланка, где је био неки дечији теби?
је књигу прочитала једна девојчица, па њена фестивал и где су била велика књижевна имена. Ја ТИЋМИ: Ту се свашта догодило. Не може
мама, па бака, па је тата маркером подвлачио... сам каснио на тај фестивал, улазим у просторију да се опише у једној реченици... Супер ми је да
Баш као и „Политикин забавник“, читају је сво и од свих тих људи ја седнем поред дечијих сам, пошто се појавила „Акико“, на позив школа
од 7 до 107 година. писаца, потпуно спонтано и интинуитивно... сам тамо ишао и презентовао књигу. У ЛКЦ-у
ННР: Да ли је за писање књига потребно Ја нисам ни знао где да сместим „Акико“, али, је била промоција, а све то није био случај са
првом књигом.
и неко формално образовање? ето тако се догодило. Ти дечији писци су мени ННР: Какви су планови за даље?
супер, доста су ми блиски, често се чујемо, али
ТИЋМИ: Мислим да не, јер да је тако ја знам и доста младих писаца. Пре књиге „Ја ТИЋМИ: Имам већ окупљену екипу,
бих уписао књижевност. Овако сам завршио сам Акико“ имао сам и књигу поезије, коју и продуцента, редитеља, и сада радимо на
ДИФ, управо због тога што цео дан студираш данас пишем, крећем се у тим круговима, који сценарију за краткометражни и дугометражни
нешто, терају те да читаш то и то, јер то су некако више алтернативни видови читања по цртани филм о Акико. Много бих волео и да
треба тако и тако. Онда дођеш кући и треба разним клубовима, као да се савремена поезија град стане иза тога. Радим и на новој књизи
да пишеш. Значи, ту уопште нема простора преселила из Домова културе у кафиће. То су где ће главни лик да буде Вишња. За разлику од
за неко уживање. Овако, ја се читав живот ипак нека супер дружења, али ја никад нисам Акико, која нема неку класичну радњу која треба
бавим спортом, а књижевност ми дође као неко ко је ту као неки велики песник или писац. да се прати, овде ми је идеја одједном пала на
уживање, забава и игра. Ја сам тек после школе Иначе, ја негујем наш лесковачки говор. Нервира памет, тачно имам ликове, прекрет, завршницу.
почео да уживам у истраживању уметности, ме то што се дешава да си рођен овде, а кад одеш Само још да седнем и да то напишем, али не не
књижевности, музици... негде другде треба да те је стид што си рођен журим, о том потом.
овде?! Ја баш супротно, просто ми је драго кад за
ННР: Одакле ти идеја за „Акико“? неког кажем „да смо ми од крај били другари“... Љ. С. – И.С.
ТИЋМИ: Није једноставан одговор. То је
скуп неких 3-4 ситуација које су ми се десиле и
које су се крчкале и крчкале... Ја сам радио и на ЧЕТИРИ ЛЕСКОВАЧКА МОСТА ДОБИЈАЈУ ОСВЕТЉЕЊЕ
роману са намером да се ту докажем, да свака
реченица „кида“, па сам се скроз уморио, а то Градоначелник Горан Цветановић најавио је скорашњу новину где ће се осветлити четири моста.
је била прича о оцу „Акико“, старцу који стално -Ради се о мостовима код Хемијске школе, код ОШ „Светозар Марковић“, затим о мосту
говори неке мудрости... Дружим са старијим у Булевару Ослобођења и мост код пијаце. Мост у центру ће заиста изгледати као мост у 21.
сликарима из Лесковца и Грделице као што су веку, биће промена боја светлости, разног осветљења... Град ће уложити 2,6 милиона динара,
Јошкин Шиљан, Лисац, Радивоје, и у дружењу са а извођач ће бити фирма „Лукс“ из Лесковца. Потребно је да Дирекција потпише уговор и да
њима сам схватио да све ствари треба да пустиш. у пролеће ти радови буду, како очекујемо, завршени.-
Дођем кући, пустим, читао сам Јунга, сестра ми На питање новинара шта је са мостовима у улици Др Јована Кашиковића и код „Летекса“ градоначелник
студира психологију, па нон-стоп причамо о некој Цветановић је одговорио да то „остављамо да и они који дођу после нас нешто ураде.“
психолошкој страни ликова. С обзиром да свако од И.С.
нас уи себи има и своју личност која је супротног
10 Нова наша реч