Page 15 - NNR 21

ПРОСЛАВА МАТУРЕ У РЕСТОРАНУ “КОД МИЦЕ БОКЕ’’ ( 9 )

Сава Димитријевић је изражавао и сумњу да је “споменаре’’ Ако дуго нисте долазили у овај
написао он сам, или његова сестра, што град и зашли у његов јужни део сигурно
(Свака сличност са стварним је вероватније, па на им их Клен потура ће вас изненадити слика која ће вас
догађајима је случајна. Сви ликови су као споменаре Мирјане Манојловић и дочекати када дођете до места где се
измишљени ). ми се, због велике радозналости - као некада степеницама од набијене земље
Живојин Каранфиловић, звани Клен кленови “пецамо’’ на његову удицу. силазило у реку. Одмах ћете помислити
није имао школску торбу. У учионицу је Али, ми нисмо слушали шта да то није слика коју носите са собом
увек долазио последњи. Стојећи испред “жваће’’ Зоран Глигоријевић, јер је он и очекивали да ћете када изађете из
клупе из панталона је вадио предњи део увек знао “једну више’’ од нас. Па чак тесне прашњаве улице видети реку са
кошуље и на клупу су испадале књиге, и да је била истина то што каже - више високим обалама на којима расту врбе,
свеске и оловка. Ако смо тога дана смо волели да верујемо у то што прича тополе, понегде усамљене дивље шљиве
имали час цртања из кошуље је вадио Жика Клен јер су нам приче о Мирјани џанарике и јабуке које вам стискају уста
и кутију са воденим бојама, четкицу распаљивале машту и водиле нас у док их једете и пуно деце која се купају
и флашицу са “светом водицом’’ за бескрајна дечачка сањарења. и уз велику грају трче по плићацима
растварање боје. Врло често, а посебно Зоран Жвакица је, иначе, користио и песку. Овога пута, на месту код
у време када кленови “гризу’’ - међу сваку погодну прилику да укаже на своје Електричне централе где је река правила
књигама и свескама биле су и удице, “порекло’’ и да “градски педигре’’ његове лакат и готово под правим углом ударала
кутијице од шибица са коњштипима, породице датира “ још пре децембра у високу обалу и бујичне воде кидале
мушицама и другим мамцима и канапи 1877. године када је град ослобођен од и односиле велике комаде земље –
танки и дебљи, с обзиром да није знао Турака!’’ Стављао нам је “на знање’’ да угледаћете пуст, огољен простор урастао
на које рибе ће наићи када после школе је његов отац судија у Окружном суду, у коров и шибље и велике рупчаге из
иде да пеца. То је било као нека врста да суди индустријалцима, трговцима, којих штрче поломљена стабла и силом
обавезног “обреда’’ до почетка часа. четницима и другим “народним ишчупано корење врба и топола. После
Пражњењу “школске торбе – сваштаре’’ непријатељима’’ који су служили катастрофалне поплаве 1948.у којој није
Жике Клена присутвовали смо сви увек окупатору. И увек се, без обзира о било куће у граду а да у њу није продрла
знатижељни да ли ће нас и чиме тога чему разговарамо, држао по страни вода и уништила покућство, а било је
дана “изненадити’’, јер се догађало да не скривајући да га не занима то шта и настрадалих, извршена је регулација
из кошуље извуче белог голуба, шеву причају “џованери’’ и “пртени’’! да се тако нешто никада више не би
или врапца, а онда отварао прозор и Али, откако је дошао Милутин догодило. Прокопан је канал и Током
пуштао их да одлете… Пешић почео је да се дружи са нама. две године радне бригаде грађана
Једнога јутра, када је на клупу Чак је и у биоскоп ишао да гледамо организоване по реонима завршиле
истресао сав “школски пртљаг’’, како руске филмове “Пастир Костја’’ и су посао – прокопан је канал и река
је говорио, из кошуље је извадио свеску “Бели се усамљено једро’’. Почело је премештена у ново корито. При томе
са корицама од картона. Идући од клупе да га интересује све о чему причамо, а посебно су се истицале омладинске
до клупе потурао нам је под нос и питао: нарочито о Мирјани Манојловић, чему радне бригаде које су на прокоп канала
- Да ли “чујете’’ како мирише и на се само неколико дана раније смејао. долазиле певајући: Ми градимо, ми
шта подсећа овај мирис? Сада се уносио Клену у лице и тражио радимо за своју земљу милу! Ми певамо
Свеску коју нам је гурао под нос да нам прича о тој лепотици која у јер срушисмо фашистичку силу! Ми
сви смо мирисали и то се “чуло’’ како једноделном костиму хода на прстима смо деца млада, деца овог града, што
нам кроз нос шушти и пишти ваздух и са каменог зида на брани скаче у боду. од авиона највише настрада!
док смо покушавали да утврдимо на - Хајде, реци где је та девојка о Старо корито и обале између којих
шта мирише... којој данима причаш? Одакле знаш је некада текла река с годинама су
Мени се чинило, а тај осећај и да се зове Мирјана Манојловић? Како урасли у коров. Из великих дубоких
после толико година и сада имам - да можеш да очекујеш да ти верујемо ако рупа шири се тежак мирис устајалих
је свеска вероватно дуго била у подруму ни сам не знаш ни ко је ни шта је! Да вода и жабокречине. Са места где су
или на неком влажном месту где није ли та твоја Мирјана има рођаке? Ако биле степенице од набијене земље и
било промаје, да су листови попримили већ тврдиш да је ниси измислио и да где сада стојите и покушавате да се
боју рђе и мирисали на влагу и мемлу. све знаш о њој онда реци где станује, сетите како је све то изгледало када је
Пошто нико није одговорио на шта би ко су јој родитељи! река била у старом кориту, видећете да
то свеска могла да мирише, Жика Клен Зашто и нас не поведеш да је далеко одатле, код Градске економије
је, уносећи нам се у лице, рекао: видимо! још увек стоји дрвени мост. Ту је још
- Ово је свеска у коју Мирјана Жика Клен као да је очекивао овако увек и травната кривудава стаза којом се
Манојловић пише своје споменаре! изненадно и велико интересовање идући уз реку долази до Јерине воденице
Затим је ужарски канап којим везује Жвакице за оно што прича и ништа удаљене доста далеко од града. Наравно,
панталоне затегао, крајеве канапа везао није одговарао. А Света Цурка се смејао: пошто одавно нисте долазили, па ни
у “машницу’’и свеску вратио у кошуљу. - Жвакица као да је прогутао удицу одлазили даље од Градске економије,
Такође се добро сећам да је Жика коју је бацио Жика Клен! Одједном је и сигурно не знате да је Јерина воденица
дозволио да уколико неко то жели свеску он почео да “трза’’ и “цима’’ се на приче срушена, али да још увек постоји део
споменара Мирјане Манојловић може да о Мирјани! каменом озидане бране и то онај преко
узме на “позајмицу’’ - на “недељу дана’’! На то што је Цурка рекао насмејао кога се вода прелива, иде јазиштем,
Само је Зоран Жвакица одбио да се и ћутљиви Милутин Пешић који је поново долази у реку и наставља да
узме свеску и говорио да је то још једна пажљиво слушао шта причамо. тече према граду.
“лакрдија и “ујдурма’’ Жике Клена, да После неколико дана упорног
он неће да учествује у овим невиђеним мољакања Жика Клен је пристао да нас (Наставиће се)
преварама, да ми још увек не знамо да ли поведе до места где се Мирјана купа.
та Мирјана уопште постоји или је само А ја и после толиких година од тада и
чиста пецарошка измишљотина. Такође садa видим како идемо стазом уз реку.
Нова наша реч 15