Page 13 - NNR 21

Сећање ученика власотиначке ОШ „Синиша Јанић” на мај 1969. године
И ТАКО ПРОЂЕ ПОЛА ВЕКА

После толико година окупили је од малобројних играча који је
смо се ових мајских дана у својој имао највише наступа у плаво-
школи „Синиша Јанић”, која се белом дресу.
много пролепшала. Домаћин нам је Зоран Ишљамовић Шура,
био директор школе Горан Митић. после Власине, оставио је дубок и
Окупили смо се да се веома позитиван траг у лесковачкој
подсетимо тих лепих тренутака, Дубочици, која је као друголигаш
из давне 1969. године, да видимо годинама играла у бившој
један другога, јер време и догађаји Југославији.
су нас прилично удаљили. Миле Димитријевић опробао
Остали смо, само, исти по се у Бокељу из Котора, био је
имену и презимену. члан ОФК Београда и Радничког
А ово све друго је другојачије. из Пирота.
Очигледно време је учинило Мића Давинић био је један
своје. од најбољих играча власотиначког
На поновно виђење нису рукометног клуба.
могли сви да дођу. Мића Давинић и Слободан Ђорђевић Талеја,
Лазар Стојановић, на жалост нису као играч и као спортски директор,
Тих последњих дана маја изгубили смо прву утакмицу од више међу нама. много је дао Власини.
1969.године били смо деца. Били основаца једне београдске школе, Дошао је Тус из Београд, Властимир Стаменковић, са
смо ученици и фудбалска екипа а тамо су, рекоше нам, били деца Љубе из Вршца, Баћа из Новог пуно успеха предводио је екипу
Основне школе „Синиша Јанић” из Звезде и Партизана. У борби Сада, и нас неколико одавде и Власине као тренер неколико
из Власотинца. Били смо бољи од за треће место победили смо са ових простора: Талеја, Шура, година на српсколигашким
свих екипа у нашем окружењу, а вршњаке из Пожаревца са 2:1 и
играно је у Лесковцу, потом и у тако смо освојили треће место у
Нишу на стадиону Железничара Србији.
поред пруге, где смо са 1:0 Ни сами нисмо били свесни
победили једну основну школу из колико је то био у то време велики
Ниша. успех једне мале школе из мале
И квалификовали се за вароши са југа Србије. Можемо
финални турнир у Београду које се похвалити да нас је гледао
су избориле четири најбоље екипе и Миљан Миљанић изузетан
основних школа из целе Србије. фудбалски стручњак који је
Неки од нас први пут су изрекао пуно похвале за нашу
путовали возом, неки су и први игру и поједине другаре. Он је у то
пут били у нашем главном граду време био тренер Звезде, а касније
тадашње Југославије. А путовали и репрезентације Југославије, па је
смо читаву ноћ, и богами добро тако, том приликом „пожелео” да
препешачили у возу у жељи да за успомену има фотографију са
видимо много тога. И стигосмо нама. Били смо добри и испунили
у Београд. А оно се тек се било смо жељу чувеном Чичи.
разданило. Тако је, били смо деца.
Из хотела некадашњег И остали и данас „деца” са
феријалног савеза „Младост” 65 лета.
отишли смо право на утакмицу. Много година прође, чак пола
Утакмице су игране на помоћном века. Црнобарац, Бранко, Пејча, теренима Прве Српске лиге и то са
травнатом терену Црвене Звезде. У бројкама исказано - 50 наставник Слободан, потписник играчима, искључиво, пониклих на
Уморни од пута и неспавања, година. ових редова, и навијач и сведок легендарној фудбалској „Росуљи”.
београдских догађања Миша И остали другари били су
Петровић. успешни у пословима којима су се
На слици из Београда са
помоћног терена Црвене Звезде, с Традиција
лева на десно: пок. Мића Давинић, СЛОВО О ОШ „СИНИША
Слободан Пејчић, Љубиша ЈАНИЋ”
Здравковић, Миле Димитријевић, Основна школа ,,Синиша
Властимир Стаменковић, Срба Јанић” темељи се на традицији
Јанковић Баћа, Слободан Ђорђевић дужој од 150 година. Основна је
Талеја. још далеке 1866. године за време
Чуче: Бранимир Ђорђевић, Милана Обреновића, док су ови
Зоран Цонић, Божидар Миленковић наши крајеви још увек били под
влашћу Турака, и у то време
Тус, Зоран Ишљамовић Шура, имала је 200 ђака. У периоду
Александар Горуновић, Зоран између два рата носила је име
Станковић Фифа, и пок. Лазар „Свети Сава”, а по завршетку
Стојановић. Другог светског рата добила је
Талентовани Божидар Миленковић Пре одласка на финални део име по овдашњем учитељу и
ТУС, ПЕНАЛЏИЈА у Београд играли су и Драган првоборцу Синиши Јанићу.
Да ће Божидар Миленковић Тус бити велики фудбалер и један Црнобарац и Радмило Цонић
од најбољих са наших простора видело се још док је био играч у Лалко. бавили, а добар део њих стигао је и
пионирском погону. Предводио нас је као тренер до факултетских диплома, а неки су
Пошто је ОШ „Синиша Јанић” била најбоља у Јабланичком округу Слободан Михајловић, наставник постали и успешни привредници и
за следећег противника имала је основну школу из Мале Плане, која физичког васпитања. предузетници.
је била најбоља у Топличком округу. После нерешеног резултата 1:1 Од играча из те школске И, ето, за час, чини се, прође
у регуларном делу, да би се добио победник приступило се извођењу екипе највећи домет у фудбалу пола века, од тих последњих,
пенала да би се добио коначни победник. У то време било је дозвољено достигао је Божидар Миленковић дечачких и безбрижних, мајских
да један играч може да изводи све пенале док се не добије победник. Тус, који је дуго година играо на дана далеке 1969.године, био је
Крајњи резултат извођења пенала био је 12:11 за ОШ „Синиша Јанић”,
а успешни реализатор свих пенала за Власотинчане био је Божидар прволигашким теренима у дресу јединствени закључак свих који
Миленковић Тус. Још тада се видело да ће постати велики фудбалски ОФК Београда на популарној су се нашли на окупу да обележе
мајстор и фудбалери то у југословенским фудбалским оквирима. Карабурми, где је био капитен, сећања на лепа прошла ђачка
тренер и директор клуба и један времена.
Нова наша реч 13