Page 18 - NNR 19

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (15)

Сећање једног Мурџомалца
Убрзо сам упознао фамилију Сибер. Теча сам његову железничарску униформу. Био госпођа Ема Сибер је одбила предлог Немаца
Драган ме је често водио код свог брата доктора је велики љубитељ и посетилац позоришта да им буде тумач. После рата, због вишка
Ђорђа Сибера, дивизијског генерала санитета и опере, покушавајући да то пренесе и на стамбеног простора, београдска власт им је
у пензији, са станом у улици Риге од Фере, и мене. Не знам да ли је у томе успео. Не могу уселила друга Богосављевића, претседника
код своје сестре Еме Сибер, која је, заједно са да гарантујем. Синдиката кожарских и обућарских радника
господином Костом Мемедовићем, његовом Зима између 1949. и 1950. године, када Београда, а ратног илегалца. Брзо су се
сестром Марицом и другом Богосављевићем, сам похађао први разред гимназије у Београду, спријатељили, иако је свако од њих остао веран
становала у вили у кругу Вајфертове пиваре била је оштра и дуготрајна. И баш тада се својој идеологији.
на Мостару. Тај велики београдски трг више блиска рођака теча Драгана заљубила у једног Друг Богосављевић је од реакције добио
не постоји. Био је жртва урбанизације. сликара. Мајка је сазнала да се мезимица налази на поклон дугачки кућни огртач са кићанкама,
Фамилија Сибер припада оним у Бањалуци са омраженим сликаром, који не два пара папуча, грамофон са плочама
старим београдским породицама, о чијој је заслужује њену ћерку. Пошто је теча Драган оперских арија, приступ библиотеци господина
моралној истрајности, људској постојаности имао режијску карту за бесплатне вожње на Мемедовића, који је сачинио списак књига
и професионалном континуитету писала железници, замољен је да отпутује у Бањалуку које треба друг Богосављевић да прочита што
књижевница Светлана Велмар Јанковић. Ипак, и побегуљу врати у Београд како зна и уме. Теча је могуће пре, као и списак књига за будуће
фамилија Сибер је све то, и још нешто више Драган је отпутовао, али већ пролази и шести читање, табакеру од седефа, собу са високим
и значајније. дан како нема ни тече ни његове младе рођаке. огледалом. Пошто је био неожењен, друг
Оснивач породице Сибер је доктор Стеван А кујна тета Милене пуна забринуте фамилије. Богосављевић је добар део плате давао сваког
Сибер, који је, са својом супругом Аделом, Чак сам се и ја огласио: „Баш се бринем за течу“. месеца тета Марици за храну, прање веша и
дошао из Аустрије у Србију на позив краља „Ти, Сташо, да брзо попијеш ово млеко и грејање стана и купатила, а из дипломатског
Милана, осамдесетих година деветнаестог века. да одмах одеш у собу!“, - тетка је заводила ред. магацина, на који је имао право, доносио је
Заволео је Србе, примио православну веру и, И осмог дана вратио се теча Драган, али сам. мартаделу, кафу и чоколаду. Ручавали су и
после службовања у Краљеву и Јагодини, дошао „Где ти је Лелица?“, - забринуто је питала тета вечеравали заједно, а тета Ема и тета Марица
у Београд са звањем примаријуса и окружног Милена, отресајући са железничког шињела су строго пазиле да не седну за сто пре друга
физикуса. Изродили су синове Јосипа, Ђорђа и капљице воде и снега. „Ево је, жива и здрава и Богосављевића или пре господина Мемедовића.
Драгутина и ћерку Ему. Доктор Стеван Сибер весела!“ Теча Драган је држао слику, снимљену Два пута у недељи, станарима у вили
је умро пре првог светског рата. у бањалучком парку са крошњама повијеним од придруживали смо се, поподне и увече, теча
Када су Немци освојили Београд 1915. снега, на којој је анфас теча Драган у средини Драган, тета Милена и ја. После једног сата,
године, Сиберови их нису дочекали. Могли су слике, а са стране, у профилу, Лелица љуби отприлике, разговор је постајао прегласан са
да поздраве Немце на свом матерњем немачком течу у леви образ, а Андра сликар љуби течу упадицама са обе стране, а нагло се смиривао
језику, али Сиберови не би били Сиберови да су у десни образ. „Побогу, Драгане, па ти ниси након упозорења тета Еме: „ Пазите шта
то учинили. Кренули су пут Албаније заједно нормалан. Зага ти наложила да јој Лелицу, то причате. Све ово слуша пионир“. Тета Милена
са Србима. У албанским сметовима остала је наше добро дете, отргнеш од тог сликара, а ти се ме је миловала по коси: „Сташо сине, немој о
заувек госпођа Адела. Као учесници солунског вратио у Београд само са том сликетином. Како овоме никоме да причаш. Ухапсиће ти течу!“
и других фронтова, Сиберови су, међу првима, ћеш пред Загу. Џабе сам се ја секирала, свашта Чика Богосављевић је мирно констатовао: „
ушли у ослобођени Београд. ми је пролазило кроз главу“. Теча Драган је, у Наш Сташа је добар Титов пионир“.
Доктор Ђорђе Сибер је био познати војни маниру великих глумаца, изустио: „Мила, нисам Тако сам, од малих ногу, почео да учим
лекар и члан конзилијума за лечење Краља хтео ништа да учиним против љубави“. Када шта сме да се каже, а још важније и корисније,
Петра І Ослободиоца. Лист „Политика“ у броју сам, седам година касније, дошао на студије у почео сам да схватам, без разумевања, да чика
4732 од среде, 17. августа 1921. године пише Београд, тетка Зага се жалила тета Милени: Мемедовић и мој теча Драган желе да чују
на страници број два: „ У Болесниковој соби „Јеси ли читала јучерашњу нешто што не жели да чује чика Богосављевић,
држи се последњи консилиум – кисеоником „Политику“? Замисли, Андра постао и обрнуто. Убрзо сам показао да сам, у обе
и инјекцијама вештачки се продужује живот познати сликар и млати милијуне у Паризу. вештине, добро узнапредовао.
још за који час. Узнемиреност и безнадност Где би мојој Лелици био крај да се удала за
читају се са сваког лица. Сви су лекари ту. Андру сликара?“ (Наставиће се)
Професор Сиротињин, др. Владисављевић, Теча Драган ме је, понекад, недељом
др. Демостен Николајевић, др. Тих. Симић и водио у Пионирски град на Кошутњаку. Осим
др. Сибер, упињући се у последњим часовима разгледања и обавезног клакера у пионирском
да отму од смрти Краља, иако знају да спаса ресторану, возили смо се и железницом. У то
нема“. За време другог светског рата, лечио је, време, постојала је права пионирска железница
бесплатно, само своје Дорћолце. узаног колосека и са малим путничким
Дипломирани грађевински инжењер вагонима, у којима су кондуктери били пионири.
Јосип Сибер пројектовао је железничку пругу Располагала је са три железничке
Зајечар – Неготин. Дан уочи доласка Краља станице са чекаоницама и благајнама, а
Александра І да свечано пусти у саобраћај тај једна од њих се налазила на месту садашњег
део железнице, Јосип Сибер је желео да још ресторана „Деветка“. У пионирском возу, који
једном провери да ли је све у реду и кренуо је се кретао малом брзином, владала је хармонија
дресином у обилазак и контролу, не знајући да је између задовољства и заслуга, што, касније,
то исто желео и његов колега, користећи, такође, нисам никада срео. Чика Сајд, који се хвалио
дресину. На једној кривини пруге дресине су да је шетао Истанбулом, а који је помагао
се судариле и Јосип Сибер је погинуо. У знак Сиберовима и фамилији у разним пословима,
поштовања и пијетета, железничари су ту говорио је:
кривину назвали „Сиберова кривина“. „Пионирска чета државна штета!“,
Мој теча Драгутин Сибер службовао је, сматрајући да држава претерано улаже у
пре другог светског рата, у Прилепу, где је пионире, уместо да више пружи старијима,
био један од тројице пројектаната пруге Битољ превасходно праву кафу, а не да „... деремо
– Охрид; у Ђенерал Јанковићу шеф секције и грло са „Дивком“...“
у Београду, у Немањиној, у функцији главног Тета Ема Сибер се није удавала, а становала
пројектанта. После рата, за чије време није је у вили у кругу пиваре на Мостару са тета
радио, вратио се из Краљева у Београд, Марицом и њеним братом чика Костом
у опљачкани стан у Кнеза Милоша 95 и Мемедовићем, коме су комунисти одузели
поново се запослио у Немањиној. Запамтио рудник угља у Црној Гори. За време рата,
18 Нова наша реч