Page 17 - NNR 19

ВЕРА ПЕШИЋ

Када сам седамдесетих година прошлог
века водио разговор са Добривојем
Стојановићем Шупљагом, званим и Манча
рекао је да се Мурџа мала простирала од
Каспаровог моста, односно од угла улице
Цара Душана до кафане Последњи грош, и
десно до Ракићеве кафане. Улица од Каспаровог
моста до Последњег гроша звала се улица
Престолонаследника Петра, затим Краља
Петра, после рата – Жујићева улица и сада је
то улица Ивана Милутиновића.
Причајући о хотелу „Солун“ Добривоје
Шупљага каже да је „хотел имао велику башту
са вењацима, да је туторство над хотелом имао
неки Пешић, а власника кафане, неког Турчина,
заступао је адвокат Ђурић, који се отселио у
Београд. Добривоје Стојановић Шупљага је
тада споменуо „да је тутор над хотелом „Солун“
Пешић, имао ћерку Веру Пешић за коју се
годинама иза рата говорило да је наводно била
– троструки шпијун.
-Вера Пешић је била у Гестапоу и ја
имам неке податке о томе са две стране, каже
Добривоје Шупљага. Један податак потиче од Али, увек и пре свега морамо испред себе да понекад неразуимљиве и безумне подељености
капетана друге класе Милорада Стојановића имамо – истину. И да уважамо оне који трагају не ометају да, без обзира како гледамо на оно
званог Миле Мали, који је био у недићевој за истином. А највећа вредност истине је што што је било да - оно што ЈЕСТЕ увек буде
стражи. Миле Мали ми је рекао да је Вера не трпи никакву идеологију! И што се опире заиста оно што – јесте! И да је БИЛО ТАКО, и
Пешић сарађивала са Гестапоом. Он је од било каквом идеолошком насиљу уколико не да истина буде мост преко кога иду и они који
ње више пута добијао податке о томе да ће жели да упадне у мрак једноумља. Историја на живот гледају кроз идеолошке наочари и они
Немци вршити рације, а онда долазио у хотел нас учи да идеологија одликује појединце и којима идеологија није смисао живота. А за тако
„Костић“ и о томе да ће Немци вршити групе затворене у себе саме и за које је истина нешто морају се искрено пружити и стиснути
рације обавештавао оне који су сарађивали са само оно што - Ми мислимо да је истина,, а руке. Јер ИСТИНА ЈЕ да смо сви ипак – исти!
партизанима. да они који не мисле као ми – нису МИ и Из истих корена поникли! И да, без обзира на
све што нам се догађа - друге корене нећемо
имати и никада нећемо дозволити да нам било
ко и било када те исконске корене заједничкиог
живљења ишчупа – из срца! То смо – МИ!
Приче које је написала Вера Пешић, према
садашњим књижевним мерилима, сигурно да
не досежу онај квалитет који захтева књижевна
критика, али је сигурно да показују да је била
веома даровита, да је била на добром путу да
у будућим годинама живота стаса у доброг
књижевника и да је, можда је то и оно што
је најважније, била – први женски писац у
Лесковцу. И да историчару Илићу треба одати
признање што нам је скренуо пажњу на ову
тада младу лесковачку списатељицу. Наша је
кривица што књижевном стваралаштву из тог
Касније ми је Трифун Поповић, звани периода у Лесковцу још увек нисмо посветили
Триша, команданта Бабичког четничког одреда зато се са онима који не мисле као ми треба одговарајућу пажњу. А управо нас и пример
рекао: – обрачунати! И да тако истина постане самој Вере Пешић упозорава на то. На шта је и указао
-Ма, какви! Вера Пешић никада није радила себи бесмислене, а идеологија којој смо се историчар Никола Илић.
за нас четнике! Вера је радила за Јабланички предали– смисао живота! Иза Вере Пешић и њеног мистериозног
партизански одред, за Миливоја Перовића. Наравно, ту преданост овој или оној и трагичног живота остале су приче за
Пешићеви су имали имање у Сијаринској бањи, идеологији нико нема права да оспорава. које неки кажу да су истините, а други да су
и Веру Пешић смо ми четници срели на путу Као што нико нема право да оспорава ни измишљене. А оно што је једино извесно је да
за Сијаринску бању. и њу и њену мајку су тада опредељеност других да не припадају било је Вера Пешић била веома лепа, образована и
четници заклали и узели смо им ћемер са каквој идеологији.То узајмно поштовање и надарена девојка…
златом које је Вера понела да да партизанима… треба да буде смисао заједничког живљења Сава
Прва кућа од Каспаровог моста према кафани чак и условима крајњих подељености и када те Димитријевић
Послеђан грош припадала је Стеви Џибаревић.
У продужетку је била кућа у којој је становала
породица Пешића, тутора над хотелом Солун. ДЕЧАК
И у тој кући родила се Вера Пешић, за коју се
и сада говори да је била троструки шпијун, а
убили су је четници као шпијуна партизана, Убио сам дечака. Лако. Спонтано. Будале верују у вечно и непобедиво. Детињству учиних
каже Добрувоје Шупљага.. крај. Није да сам много о томе размишљао. Кратак, одлучан ударац у потиљак. Сивило, па
Историчар Никола Илић је недавно скренуо онда, мрак. Ново буђење. Свет је сада суморан. Идеја трајања и недокучивости, копне. Живот
пажњу на још једну чињеницу да је Вера је ритмична, у правилним размацима понављана, робија. Тако је одувек било. Будале верују у
Пешић, вероватно још као гимназијалка, али супротно. Међу њима, изгледа, за мене места има.
по завршетку школе сигурно писала приче ко Убио сам дечака. Из његовог млитавог дела излазе лептири. Каква гадост! Проћи ће. Или
је објављивао Лесковачки гласник. неће. Лете у разнобојним, дречавим ројевима. Сваки рој, за сваку животну страст. Нема је
Ми некога можемо да волимо, можемо
и да га не волимо, да не кажем – мрзимо, више. Убио сам дечака. Млитаво тело се пред огледалом њише.
Убио сам дечака. Нисам приметио када сам толико оронуо.
омаловажано и ниподаштавамо из било ког Александар Стојановић
разлога од којих је најгори онај – идеолошки!
Нова наша реч 17