Page 16 - NNR 19

Савети за пољопривреднике
КРУШКИНА БУВА

Крушкина бува - Cacopsylla pyri је једна од
најозбиљнијих инсекатских штеточина крушке
због своје способности да развије отпорност на
инсектициде и вектор је патогена који узрокује
пропадање крушке.
Презимљава као одрастао инсект испод
коре дрвећа, а чим температура достигне 4,5 С,
0
крушкина бува почиње да буде активна. Та
дешавања почињу већ током зиме и почетком
пролећа. Зимска форма је нешто тамнија
и већа (око 3mm) од летње форме која је
светлија и мања (око 2 mm). Одрасли држе
своја прозирна крила на крову преко својих
тамних до црвенкасто смеђих тела када су у
мировању, наликују малим цикадама. Тамна
мрља на горњој средњој ивици оба крила
помаже да се разликује од других. Женка
полаже до 400 мала, издужена жућкаста јаја
у рано пролеће на гране и око пупољака. Како
се пупољци отварају, женке полажу јаја дуж
средње петељке развијајућих листова или на велике количине шећера кога често има у тим додаје инсектицидима за друге штеточине.
стаблима и листовима цветова. У зависности деловима и вишак шећера избацују у виду Уколико положе јаја, већа базна популација
од боје јаја закључујемо свежину, бела јаја су медне росе. Медна роса им пружа заштиту од је присутна током читаве сезоне. То отежава
најсвежија – тек положена, жућкаста су нешто свих услова спољашње средине, укључујући контролу, јер када се генерације преклапају,
старија, док су јаја браон боје најстарија и и пестициде. присутне су све животне фазе, а нису све
од њих се сваког момента очекује пиљење. Током године има три до пет генерација, фазе подложне хемијским третманима. Од
Најбољи момемант за сузбијање је док су јаја тако да у време бербе бројност може да буде суштинског је значаја да се популација одржи
браон боје у моменту пиљења и наредних 10- толико велика да медна роса покрије комплетна ниском током лета и након бербе како би се
ак дана. стабла и плодове и у том случају их не вреди ни спречила миграција одраслих у јесен. Иако
Нимфе крушкине буве пролазе кроз пет брати. Због медне росе на крушци се развјају предатори и паразити можда не пружају
развојних стадијума. Када се први пут излегу, и гљиве чађавице, при чему цео засад крушке потпуну контролу у комерцијалним воћњацима,
ситне нимфе су жуте са црвеним очима и црним може да пропадне. Ако је презимљавање они могу да одржавају популацију псила испод
антенама. Трећа фаза је жућкастозелена, а одрасле популације адекватно редуковано пре економски штетних нивоа када се допуњују
четврта зеленкасто браон. Пета нимфа је тамна него што почне полагање јаја крајем јануара програмом за третман уљима током целе године.
са истакнутим крилцима. Ларве се хране и при или почетком фебруара, популација се обично
томе луче медну росу. Сишу сокове младих може држати ниском током сезоне лишћа Мирјана Петровић,
изданака и зато су увек на врху, али не подносе минералним уљем, које се наноси само или дипл.инж.пољ.
МОНИЛИЈА

Фитопатогена гљива која проузрокује веома озбиљне штете на
коштичавим врстама воћака, током вегетације и периода транспорта,
складиштења и продаје је Monilinia fructicola - мрка или смеђа трулеж
плодова и сушења цветова, грана и гранчица или монилија.
Плодови коштичавих врста воћака могу бити заражени у свим фазама
развоја, од заметања до пуне зрелости, и касније током транспорта, у
складиштима и на продајним местима. Међутим, зелени плодови су
знатно отпорнији од плодова у фази дозревања. Највеће штете настају
када дође до заразе већ потпуно формираних плодова непосредно
пред бербу. У плодове паразит продире кроз ране на покожици, али до
заразе може доћи и на место додира здравог и болесног плода. Када
мрка трулеж потпуно захвати плодове, они подлежу увенућу, суше се
и смежуравају. Мицелија гљиве у потпуности прожима ткиво плода,
претварајући га у строму, која се даље не распада него очврсне и тако
претвара плодове у мумије које остају да висе на грани или опадају
на земљу испод крошње и служе за одржавање патогена током зиме. бивају потпуно колонизовани и прекривени масом сивкастих конидија.
Трулеж плодова у условима повећане влажности ваздуха потпуно Температура и влажност су основни фактори спољашње средине које
захвата плодове трешње и вишње после 4-5 дана, а плодове кајсије, утичу на остваривање инфекције, при чему је влажност истакнута као
шљиве и брескве након 8-10 дана развоја. много значајнији фактор. Оптимална температура за развој је 24°C,
За остварење инфекције и ширења заразе највећи значај имају мада се инфекција и развој симптома обољења јављју у веома широком
мумифицирани плодови на гранама воћака. Истраживања су показала да температурном интервалу од 0 - 35°C.
на 70% мумија на гранама и на 14% мумија које се налазе на површини Осим природним путем ширење Monilinia fructicola је значајно
земљишта долази до формирања конидија које остварују инфекцију. О потпомогнуто људском активношћу, као што су трговина инфицираним
инфекционом потенцијалу мумија говори и податак да само по један материјалом, путници, туристи, пољопривредни радници на рукама,
мумифицирани плод на сваком дрвету у једном засаду коштичавих одећи и ципелама, контаминиране пољопривредне машине у случају
воћака дозвољава појаву мрке трулежи свих плодова у засаду. На механичке бербе. Осим тога, значајан извор заразе представљају гајбице
мумифицираним плодовима највећи број конидија настаје непосредно контаминиране земљом или зараженим остацима плодова, одбачени
пре цветања, док се на цветовима највећи број конидија формира током заражени плодови на поду у складишту или око складишта или простора
прва два месеца након остварене инфекције цветова. Преношење за паковање, као и контаминирани здрави плодови у складишту. Управо
конидија формираних у влажним условима током пролећа до биљних адеквантна људска активност и примена одговарајућих мера може
органа омогућавају ветар, кишне капи и инсекти. утицати на смањење ширења инфекције и распрострањеност Monilinia
Паразит напада цветове после отварања, а инфекција се најчешће fructicola.
остварује преко жига и стубића тучка. Након остварене инфекције Мирјана Петровић,
цвета, иницијална хифа остварује инфекцију цветних делова који дипл.инж.пољ.
16 Нова наша реч