Page 14 - NNR 18

ПРОСЛАВА МАТУРЕ У РЕСТОРАНУ “КОД МИЦЕ БОКЕ’’ (6)

Сава Димитријевић до клупе, из кошуље вадио и на клупу по томе што је у школу долазио у опанцима
истресао књиге и свеске за – први час! Ми са дугим дебелим вуненим врчкама које
(Сви ликови у овој књизи су измишљени. смо, наравно, већ навикли на те његове је обмотавао око ногу и везивао испод
свака сличност са стварним особама је јутарње ритуале. Чак се нисмо изненадили колена да му не би спадали које му је деда
случајна и ненамерна.. ) ни када је једном из кошуље извадио малу Владимир правио од нештављене свињске
корњачу поточару и држећи је на длану коже. У време кад пада киша и зими када је
Мени је ипак у најтрајнијем сећању рекао да је ухватио у неком потоку. Али, снег Жика је за време великог одмора вадио
тренутак када је на прославу матуре дошао за Наду Проле, која је у наш разред дошла обојке из опанака, цедио воду из њих, затим
Жика Клен. Башта ресторана Код Мице током школске године - “као на позајмицу приносио уз ужарени лим фуруне и док је
Боке ограђена је високим зидом од печене да нам појача екипу на матури’’ - смејао се чекао да се осуше стајао у такође мокрим
цигле и неко од конобара је, уз приличну Бутон – све што је Жика Клен радио било вуненим чарапама крај фуруне. Верујем
шкрипу већ заарђалих шарки и уз помоћ је “Благоречено - недопустиво понашање, да се и ви сећате да се по целој учионици
Васе вулканизера отворио двокрилну друже Жико’’ – викала је и додавала: “Да ширио тежак отужни мирис, уствари
гвоздену капију да се устајао и топао не кажемо да је чак блиско неваспитању’’, смрад од мокрих обојака који је подсећао
ваздух у дворишту проветри. Тада се из и са чуђењем гледала шта све из пртене на трулеж, буђ и ужеглу маст. И Трошка
правца Широке чаршије појавио Жика кошуље вади и ставља на клупу. Једном је, држећи запушен нос, уз громогласан
Клен. Видевши га у гланц новом оделу, је врховима прстију из његове дуге, густе смех свих нас у учионици, отварао широм
узетом на кредит у конфекцији “Први мај’’ коврџаве косе која “,није видела чешаљ прозоре да се учионица изветри од тог
из Пирота на дванаест једнаких месечних још од његовог рођења’’, извадила чичак, тешког смрада. Из тих првих школских
рата, са пецарошким штапом око којег је траву осиљку, сасушен цвет мајчине дана Жику носим у сећању и по томе што
био обмотан најлонски конац са удицама, душице и бацила кроз прозор. Затим се је из кошуље вадио свеске које му је сестра
Васа вулканизер је узвикнуо: вратила, прстима једне руке запушила нос, Нада правила од пак папира и по средини
- Зар ти и даље идеш да пецаш! другу руку подбочила о кук, упиљила се у ушивала црним вуненим концем, а патрљке
А затим га одмерио погледом од Клена и рекла толико гласно да се, и сада од оловке које смо једва држали врховима
главедо пете и додао: Човече - па ти можеш верујем у то - чуло и у школском дворишту, прстију увлачио у стабљику конопље коју
да мењаш сијалице на бандерама и то без а можда и у “претсобљу’’ мушког нужника смо звали “тутка’’ - да би могао да пише
да се подигнеш на прсте! Како си успео са писоарима - што је у разреду изазвало све док из тог комадића дрвета вири “срце’’
тако високо да порастеш! смех и лупање ногама о под и рукама о графитне оловке..
Сви се, наравно, сећамо како је клупе. Негде у децембру, када је често
Живојин Каранфиловић, звани Клен - Када је Бог делио фине манире и лепо сипила ледена киша, провејавао снег и
изгледао у гимназији. Али, нико од оних понашање ти си био “оправдано’’ одсутан над градом у јатима летеле дивље гуске
који га у последњих двадесетак година јер си – ишао “у рибе’’ - пецао кленове и и патке - Жика Клен је у школу дошао
нису видели у првом тренутку не би са хватао корњаче поточаре! Миришеш на у “копорану’’ - капуту од дебелог тамно
сигурношћу могао да каже да познаје реку и рибе које ловиш код те твоје Јерине плавог штофа са ушивеном капуљачом
човека који их дочекује и с којим се воденице! коју је могао да навуче преко главе и да
рукују и поздрављају на улазу у ресторан. И зато је, морам то да поновим, у њу увуче главу када пада киша, веје
То је зато што је Жика Клен с којим смо онима који су га у ресторану Код Мице снег, када је мраз или дува јак ветар.
ишли у школу био жгољав, имао густу Боке видели први пут после 20 година од Сећам се да је тога дана падала ситна
коврџаву косу, често са по којом травом завршетка матуре – било тешко да у први ледена киша, ветар скидао са дрвећа и
осиљком или чичком, главу носио увучену мах не само помисле већ и да поверују разносио мокро лишће када се појавио
између кошчатих рамена, са раздрљаном да је особа која их дочекује на капији, на вратима учионице – као чудо! Тако је
пртеном кошуљом ( од веома јаког танког тај – колос од човека, висок око 190 изгледао! Као чудо невиђено! Славиша
платна – због чега га је Жвакица често сантиметара, углађен, са лептир машном Цајзла, који је, прећутно од свих нас, био
звао Жика Пртени и Конопљан ) у којојој нежно плаве боје, брижљиво зачешљаном задужен да одржава ватру у бубњари, из
је заједно са књигама доносио глогиње, косом немилице премазаном бриљантином дрвеног сандука је вадио дебело нацепана
трњине, дрењине, травку “кисељак’’ и – Живојин Каранфиловић , звани Жика букова дрва, отварао гвоздена вратанца и
црвену детелину које расту поред бунара Клен. То, наравно, није онај жгољави дечак убацивао их у бубњару, када је Жика, са
и грицкао их за време часа, затим удице и из наших сећања и успомена који је из копораном на себи и главом увученом у
мамце, а једном приликом чак и кленове кошуље вадио и стављао на клупу књиге, капуљачу ушао у учионицу и застао код
нанизане на танком врбовом пруту које свеске, цртанку број 4 и прибор за цртање, катедре не скривајући задовољство што
је, како је рекао, упецао у брзацима код флашицу са мастилом, дрвено држаље и смо били затечени и “очарани’’ његовим
Јерине воденице и донео да видимо како перца за мастило, конце за удице, кутијице копораном. Тај капут од дебеле тамно
изгледају. Воја Бренгал је једном рекао са мамцима, вишње и дудинке. То је сада плаве тканине Жика је добио од Црвеног
да његови родитељи чувају санску козу, људина која је најмање 20 сантиметара крста уз, како је касније испричао Миле
а да заправо потпуну бригу о њој води виша од свих нас на прослави. Тодоровић, звани Цепени, образложење
Клен. Свакога јутра пре поласка у школу - Када стоји на перону железничке активисте у Народном фронту да је
по виноградима на брду кида лишће белог станице Жика Клен штрчи као кишобран Жика то заслужио јер потиче из веома
багрема и бурјана и у џаку доноси да мајка који турстички водичи држе високо изнад сиромашне напредне радничке породице
током дана кози даје да једе. Берући лишће главе и туристима служи као оријентир да и кандидат је за пријем у СКОЈ. А затим,
за козу Клен по шумљацима на брду бере се не би изгубили у граду!- рекао је касније са мало дубљим гласом, да би ономе
и једе бобице трњина, глога и све оно што за столом Славиша Цајзла. Бранко Трошка што “има да каже’’ дао још већи значај,
може да се једе.. је престао да једе и додао: То је Жики у додао – Савез комунистичке омладине
Био је најнижи растом у разреду, али генима.Tаква им је “семка’’ у фамилији Југославије - Омладинска револуционарно
без њега одељење је било празно. Могао је – кад њихови вршњци престану да расту марксистичко- лењинистичка организација
било ко од нас да одсуствује један, два па и они тек тада ижџикљају и нарасту и до два која окупља радничку, сеоску, студентску
више дана, а да се то готово и не примети. метра! Сви његови преци по мушкој “лози’’ и средњошколску и сву другу напредну
Али, када Клен не дође у школу – то се су високи и имају надимак – Дугачки! младину...’’.
одмах примећивало, сви смо се питали А ако мене лично питате како ја
– да му се нешто није десило. У школу памтим Жику Клена - ја га се веома добро ( Наставиће се )
је често долазио подбулих и дрљавих сећам још из времена када смо пошли у
очију због неспавања, без речи одлазио гимназију. Из тих дана највише га се сећам

14 Нова наша реч