Page 15 - NNR 18

Лесковац између два светска рата:
СЈАЈ И БЕДА СРПСКОГ МАНЧЕСТЕРА (2)

пише: Перица Хаџи-Јованчић радника, уз прећутно одобравање
надлежних органа. Али и сами
У случају међуратног српског радници су најчешће били веома
грађанског друштва ретко је које прости људи, углавном недавно
место доживело тако велике досељени са села и ненавикнути
промене у тако кратком периоду. на нови начин живота. Међу њима
Управо због тога Лесковац је био широко распрострањен
историчарима пружа изузетну алкохолизам, насиље у породици,
прилику за проучавање свих небрига о сопственој деци која су
великих друштвених процеса препуштана улици и робовање
карактеристичних за прелаз 19. другим пороцима, попут коцке.
у 20. век, а који су у Србију по
правилу стизали са закашњењем, ИМУНИ НА КУЛТУРУ:
и начина на који су они деловали
у микроусловима Друго важно питање је у којој
С друге стране, у свом мери и по којим стандардима
одговору на Златно доба Ракић можемо писати хвалоспеве
идеализује тадашњу радничку граду са непостојећом основном Поглед на стари турски мост и централни трг преко реке, пре
класу прилично некритички; стиче инфраструктуром? Међуратни 1927. године (Из збирке Завичајног фонда НАродне библиотеке
се, чак, утисак како су радници Лесковац није имао ни водовод, “Радоје Домановић” у Лесковцу)
само средство ауторовог обрачуна ни канализацију, ни асфалтиране једноставно касниле. Одавде пред Други светски рат. По мом
са предратним богаташима. улице, нити уређено корито реке произилази закључак да највећи мишљењу, управо та отвореност
Као таква, збирка набацаних Ветернице; није имао чак ни градски богаташи и индустријалци према свему новом и савременом
докумената и новинских чланака из уређену зелену пијацу, па се воће заправо нису били носиоци и тежња да се ухвати и одржи
међуратних радничких часописа, и поврће суботом, када је пијачни друштвених и културних промена корак са великим светом коме је
без икаквог коментарисања дан, продавало по улицама. Питање у граду, што је преовладавајуће (сматрало се) Лесковац припадао, а
и стављања у шири контекст је када би и да ли град добио свој мишљење у данашњем Лесковцу која је у једном тренутку на прелазу
приче, вероватно има за циљ да лепи централни градски парк, да већ су, будући да су потицали деценија победила отпоре, основна
код читалаца изазове сажаљење 1927. није донет државни закон о из старих, патријархалних и је разлика између тадашњег и
према радницима и нетрпељивост парковима. Једине три улице које конзервативних породица, често данашњег српског друштва.
према индустријалцима. су тек 1938. асфалтиране, биле били противници промена,
Заправо, када се о овако су оне које су водиле ка Нишу и нарочито у првим годинама после ДИНАМИЧНА
изложеним документима мало Скопљу, као и главна улица која Великог рата. Модерне утицаје ТРАНСФОРМАЦИЈА:
боље размисли, намеће се само их је спајала пролазећи кроз град; са стране су пре свега доносили
један закључак који је аутору међутим, главни разлог због кога и ширили интелектуалци, како Други проблем већине
овог текста одавно познат: да је су те три највеће улице добиле рођени Лесковчани школовани недавних дебата о Српском
лесковачко радништво током 1920- модерну подлогу, а нешто раније на страни, у Београду или Манчестеру је контекстуализација.
их било прилично неорганизовано био изграђен модерни мост преко иностранству, тако и људи са Овако написане и књига о златном
и неспособно да се избори за реке уместо старог дрвеног из стране, који су због службе или добу и одговор на њу стоје
своје интересе организованом османског доба, био је тај што су посла долазили у град. Често су то прилично ван контекста опште
акцијом. Оно што би адекватна били део држаног пута Београд– биле особе из западних и северних српске и европске историје тог
анализа вероватно показала је Скопље. крајева нове државе. Ови људи су доба и читалац не стиче увид у
да је то одсуство борбеног духа У граду фабрика и кафана, са собом доносили нове обичаје месту Лесковца и његове радничке
резултат још увек недовољно грађанство је било доста и искуства, интересовања, норме класе у неким ширим друштвеним,
развијене класне свести, бар равнодушно и незаинтересовано понашања, начине облачења, итд. културним и економским
током прве послератне деценије. за класичну културу, а супротно Други носилац модернизације процесима тог доба. Као резултат
Ствари ће се променити током данашњем веровању, однос према је била популарна култура: тога, читаоци би могли да извуку
1930-их, када ће се јавити све цркви и религији се и тада као и страни филмови, западна музика, погрешан закључак о значају града,
потребне манифестације које данас сводио на формализам. стрипови, петпарачки романи, чему доприносе и хиперболични
сугеришу постојање једне потпуно Градски интелектуалци су били престонички часописи и сл., који стил писања и честа претеривања.
профилисане радничке класе – очајни због ових проблема. су подједнако снажно утицали на
значи шире групе људи која разуме Потрошено је много папира и млађе припаднике свих градских (Наставиће се)
да постоје одређени заједнички мастила током тих двадесетак класа, нарочито у годинама
циљеви, интереси и идеје које их година у указивању на основне Рукомет, Супер „Б“ Лига „Исток – Запад“
повезују и тиме дефинишу као друштвене, комуналне и
јединствену друштвену групу. инфраструктурне проблеме града ПРЕД ВРАТИМА
Тиме наравно не аболирамо и на покушаје разумевања разлога
предратне лесковачке богаташе, за сталним одлагањем њиховог
нити сугеришемо да су сви редом решавања. СУПЕРЛИГЕ
били алтруисти и филантропи. И ту долазимо до једне јако РK „Дубочица 54“ – РK „Куршумлија“ 39:25 (22:10)
Напротив, били су обични људи битне поенте коју у данашњем
са врлинама и манама; међу Лесковцу мало ко правилно разуме
њима су биле честе свађе, судски када је у питању историја града пре Рукометаши „Дубочице 54“ убедљивом победом опростили су
процеси, међусобна оптуживања, 1945: привредна модернизација се од лесковачке публике у сезони 2018/2019.. Екипа Куршумлије је
а било је и случајева када су се неког друштва или једног његовог била недорастао противник, што апсолутно потврђује и резултат 39:25
наследници међу собом јавно дела не подразумева аутоматски (22:10), који се од самог почетка утакмице увећавао у корист домаћих.
препуцавали по новинама. Ако су и друштвену или културну Овим тријумфом се дошло на само корак до повратка у највиши ранг
такви били у својим међусобним модернизацију! Лесковац је био такмичења након 19 година. Да би се до тога дошло потребна је победа
односима, тешко је претпоставити врло добар пример овог правила у последњем колу у Новој Вароши следећег викенда.
да им је добробит њихових – једно привредно изузетно За екипу Дубочице 54 су играли: Цветковић 5, Павловић 4,
радника била високо на листи развијено место, али чија културна Симић 5, Станковић 2, Николић 4, Маринковић, Арсић 1, Адамовић
приоритета. Многи индустријалци и друштвена модернизација 7, Атанасковић 3, Матовић 7, Гашић Радивојевић, Митровић 1,
су се дуго након завршетка Првог нису паралелно пратиле и
светског рата опирали обавезном његов економски развој, или су Радисављевић.
пријављивању и осигурању својих И.С.
Нова наша реч 15