Page 12 - NNR 18
P. 12

Став
                   КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО?


                        Никола П. Илић: Књижевно стваралаштво Вере Пешић, Лесковац 2019.
      Пише: Хранислав Ракић, професор историје   рецензент не говори о уметничком остварењу   против Совјетског Савеза. Најдрастичнији од
      и музејски и педагошки саветник.     у  тим  причама,  о  њеном  доприносу,  већ   њих је „Просвета у Совјетском Савезу“ у коме
                                           истиче шта је хтео приређивач овом књигом.   говори о односу према деци у њему и како
         Никола  П.  Илић  значајну  пажњу  свог   Приређивач, пак, односно аутор говори о њеним   се она васпитавају против својих родитеља и
      историографског рада посветио је шпијунки   причама тако да их упоређује са књижевним   да су сва та деца будући шпијуни. Није нам
      Вери Пешић. После књиге „Вера Пешић у   стваралаштвом  познатих  књижевника.   јасно који је мотив приређивача да штампа
      вртлогу шпијунаже- четвороструки агент“   Сматрамо, међутим, да су приче Вере Пешић   и ове редове. Једини је закључак да жели да
      објављеној 2004. године у Лесковцу у којој   на средњошколском нивоу и да не могу да се   се додвори данашњем друштвеном систему
      тврди да се ради о четворострукој шпијунки,   упоређују ни са једним српским књижевним   у Србији. Приређивач ове књиге бави се дуго
      што  се  тешко  може  доказати,  уследила  је   ствараоцем. Када у њима жигоше неправде и   Вером Пешић посветивши јој до сада три књиге
      књига „Књижевно стваралаштво Вере Пешић“   тежак сељачки живот она сматра да то може   без икаквог критичког приступа. То указује на
      објављеној у Лесковцу 2018. године, а затим и   да  се  реши  новим  друштвеним  системом,   чињеницу да прихвата све податке безрезервно
      обимна , као и прва, „Вера Пешић лепотица,   односно националсоцијализмом кога спроводи   и  без  критичког  осврта.  Посебно  збуњује
      шпијун“, Лесковац 2019. године. У поднаслову   Адолф Хитлер у Немачкој. У вези са тим пише   тврдња да је она четвороструки шпијун без
      књиге о њеном књижевном стваралаштву он   о положају жене у нацистичкој Немачкој и   икаквих валидних података. Доста се ослања
      указује на структуру целина којима се одваја   упоређује то са положајем жене у Совјетском   на емигрантску литературу и прихвата је без
      уметнички од њеног друштвено-ангажованог   Савезу, затим о просвети и другим питањима   критичког приступа и прави неке непотребне
      рада. У првој целини нашло се осам прича   правећи компарацију. То користи да истакне   превиде. Зар је могуће да руска деца нису
      објављених у „Лесковачком гласнику“ уочи   да је нациситичка Немачка идеална земља као   смела да кажу да су Руси, како наводи Вера
      Другог  светског  рата.  Другу  целину  чине   и њен систем владавине и да је она будућност   Пешић, а потпуно је јасно да су као руски
      расправе и фрагменти из њеног дневника, а   Европе. Несхватљиво је да је приређивач,   војници дали велики допринос уништавању
      трећу мемоарска грађа. Приређивач књиге   односно аутор навео и неке чланке које није   националсоцијализма који она обожава и верно
      пише:  „Њене  приче  су  реалистичне,  пуне   писала  Вера  Пешић  без  икаквог  пратећег   је служила Немцима при убијању људи који су
      конкретних  животних  догађаја.  Пише  о   коментара,    као,  на  пример  говор  Адолфа   били против тог новог фашистичког поретка.
      људима и о њиховим карактерима у времену   Хитлера из 1935. године у коме он објашњава   Није нам јасно коме служе ове књиге кад се зна
      и окружењу у коме је и сама живела. ЖИГОШЕ   разлику  између  националсоцијализма  и   колико је људи уништио тај нови друштвени
      ПРЕДРАСУДЕ И НЕПРАВДЕ, ТЕЖАК ЖИВОТ   комунизма. Колику је мржњу исказала Вера   поредак у Другом светском рату.
      ЖЕНА  И  СЕЉАКА,  УКАЗУЈЕ  НА  ЛОШ   Пешић,  свршена  ученица  шестог  разреда
      ДРЖАВНИ СИСТЕМ.“ Интересантно је да   Гимназије,  говоре  чланци  које  је  писала
                  Народни музеј Лесковац                        ЗАШТО ЈЕ СЕДИ СТАРАЦ
               „ПРИЧА ЈЕДНОГ                                                    ПЛАКАО

         ВРЕМЕНА – ГОБЛЕНИ“                                       Ноћ, дотрчавам мокар и уморан. Улећем и излећем као фурија,

                                                               како то малишани раде. Тек када сам по ко зна који пут поново прошао,
          У Народном музеју у Лесковцу отворена је изложба „Прича   уочио сам га на веранди.
      једног времена – Гоблени“. Прича о гобленима почиње пре три века   Стар, седа коса, руке испуцале, помало погурен, али у очима, које
      у Француској у малој породичној радионици браће Гоблен. Два века   испуњавају сузе, видим неку одлучност - чврстину. Гледа у даљину
      касније захваљујући Јакобу Вилеру гоблени постају друштвени и   и повремено стеже штап. Прилазим са мало страха. Како да му се
      естетски феномен. Израда Вилерових гоблена постаје најпопуларнији   обратим. Одједном, чврста руке ме хвата. Челични стисак не попушта
      хоби међу женама, а његови каталози су се дистрибуирали по целом   док ме привлачи и грли, гледа у даљину.
                                                                  Гледам у та повијена леђа и присећам се његових прича. Немогућих
      свету, што је омогућило свим женама света да уче о гоблену и његовим   ствари које су доживели. Знам да је тако мало остало живих из његове
      техникама. Многа дела наших познатих уметника нашла су се на шемама   генерације. И незаборавна прича - Хтели су ме пребити, утрчао сам
      гоблена, попут „Борбе петлова“ и „Кићење невесте“  Паје Јовановића,   блатњав, али је дедина рука све зауставила. И глас који сече: «НЕ!!!!
      као и Предићева „Косовка девојка“. У колекцији гоблена Народног музеја   Превише је палих пролетера. Нека се игра, нека машта, јер ми нисмо
      у Лесковцу чува се 38 гоблена из заоставштине Наде Вукосављевић,   могли.»
                                         службенице из Лесковца   Када сам питао шта то значи, одвео ме је једног прелепог дана
                                         и они су и изложени на   на брдо. Показао ми долину и рекао:
                                         овој  изложби,  чији  је   «Да ли можеш обухватити погледом сву росну траву, замислити
                                         аутор Слађана Рајковић,   да су то твоји другови?»
                                                                  Зажмурио сам и као искусан малишан дозвао слику.
                                         музејски  саветник       Спустио се на колено, загрлио ме и плакао дуго. Први пут у свом
                                         етнолог. Сама изложба   животу гледао сам тог поносног старца како плаче. И питао се на шта
                                         има помало неуобичајену   је мислио. Одговор сам спознао много година касније.
                                         поставку,  где  није     Милион и седамсто хиљада палих, колико зелених листа долина
                                         поновљена пракса да се   има, толико и много више ова земља је дала да би се фашизам најзад
                                         само  лепо  постављају   бацио на коленима.
                                         предмети. Гоблени су у   Не смем ни помисллити колико леже расуте кости, лутају душе
                                         овом случају смештени у   млађих од нас.
                                         свој природни амбијент,   КОЛИКО ЈЕ САМО ПРОЛЕТЕРА ПАЛО ЗА СЛОБОДУ!!!!
                                                                  Колико рођених и нерођених беба, одвојених од мајки и побијена.
                                         када  су  доживљавали    Клечим, ћутим у тишини дана и ноћи, знајући да све што кажем
                                         експанзију  и  били   мало је. Јер су ми ОНИ дали слободу.
                                         саставни  део  сваког    Реч којом се пришивају крила, поклања осмех и дарује машта.
                                         домаћинства.             Ка-ко да вам то вратим славни наши борци, јер једино ви нисте
          Изложбу је отворила сама ауторка, Слађана Рајковић, рекавши   правили разлику ко се како зове,
      да се многи од нас сећају гоблена са зидова бакиних и декиних кућа.  одакле долази, које је в(ј)ере.
          -Многе од нас су пре изласка у град биле обавезне да заврше рад на   Искусили сте ропство, господара и слуга, издајника народа. И
      свом гоблену. Баке су унуке училе вештинама израде гоблена – концем   знали сте да се слобода ЈЕДИНО пише крвљу?!
      везене уметничке слике на платну, које су смештане у габаритне, украсне   Зато, Мајко Земљо, опрости мени, јер сам жив.
                                                                  Надам се да ће њихови неми гласови дуго сијати на небу, јер ја не
      рамове, углавном обојене златном бојом. Израда гоблена са приказима   умем да опишем сву њихову патњу, али и снагу за том истом слободом.
      великих уметничких дела постаје знак креативности и престижа. девојке   У част и славу Победе над фашизмом.
      су у мираз носиле гоблене које су саме радиле и то је показивало њихову                         Негде у Времену
      умешност и способност.-                                                                   Горан Тодоровић - Фаца
                                                        И.С.

      12                                                                                               Нова наша реч
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17