Page 9 - NNR 13
P. 9

Срце војника које неуморно пулсира двема бојама –
                   ЗА ЦРВЕНУ И ЦРНУ БЕРЕТКУ




         «Милосрдни анђео» се обрушио.
         Војник је стајао!
         Војник је клечао!
         Војник се (одавно) сјединио са Мајком земљом.
         Он, војник, више нема шта да изгуби.
         Понудили  су  му  «слободу»  оковану  ланцина,  заогрнуту
      «демокраЦијом».
         Војник је и даље слушао са миром у срцу. Онда је отворио врата
      прошлости и Ветар је донео давни Запис.
         Уместо да сагори, Запис је проговорио у име свих који су икада
      бранили част:
         огњишта,
         удаљених крајева,
         мириса дуње и
         пепела са родних згаришта.
         Војниково срце је постала буктиња. У руци му се материјализовао
      мач, на леђима штит.
         И најзад је устао.
         Његова ватрена правда, из самог срца таме, износила је сваког
      рањеног и мртвог саборца.
         Учили су га, ковали, обликовали....најзад је исклесан израњао на
      местима где га непријатељ најмање очекује. Али...његов завет прерастао   За Част и Славу мојој браћи која заувек живе у Пламеној и Ватреној
      је у светињу. У начин живота.                           стихији слободе!
         Рањеног и мртвог саборца никада не остављај!
         Тако је Ватреним Нитима Пепела, ушивен на застави број који                                   Негде у Времену
      говори сам за себе,                                                                        Горан Тодоровић - Фаца
         ушао у Легенду – 63.
           Пре две недеље, на посебно уприличеној свечаности поводом 20 година од НАТО агресије на Србију,  заслужним
        припадницима некадашње славне 63. Падобранске бригаде додељене су Споменице, посебна признања Војске Србије.
      Међу онима који су тог дана окачили признање на војничку униформу, налазио се и Горан Тодоровић Фаца, чије импресије
                                              са свечаног догађаја преносимо.

         Сећање на шестоаприслки рат
           ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПИЛОТИ – ПРВЕ КАМИКАЗЕ


         Пилоти  Петог  ловачког  пука     ескадрила која је кренула на полетање током
      Југословенског    краљевског  ратног   напада,  претрпела  је  жестоке  губитке  али
      ваздухопловства  (јкрв),  базираног   је  омогућила  112.  ловачкој  ескадрили  да
      на аеродрому Косанчић код Лесковца   узлети и да се супротстави непријатељу. У
                                           неравноправној борби која је уследила, Немци
      и  Режановачка  коса  код  Куманова  -   су оборили 11 југословенских Хокер фјурија
      прве камиказе другог светског рата!   (укључујући и један који је уништен током
      У  ваздушној  борби  код  Куманова,  6.   принудног слетања). Југословенски пилоти
      априла 1941, пилоти Петог пука оборили   оборили су пет немачких авиона, 3 Ме-109 и
      три немачка авиона намерним ударом   2 Ме-110, од којих су три оборена намерним
      у ваздухоплов непријатеља, и још два у   ударом у противнички авион што је био први
      класичном двобоју.                   оваква случај забележен у Другом светском рату.
                                           36. ловачка група је после овог напада остала
         Избрисана  из  сећања  и  потиснута  из   са само 2 оперативна Хокер фјурија. Један
      званичне историје, чак и житељима Лесковца   Хокер фјури изгубљен је током прелета на
      и  Јабланичког  округа  остала  је  непозната   аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен
      херојска  епопеја  пилота  Петог  ловачког   на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме
      пука ЈКРВ састављеног од 35. и 36. ловачке   је  36.  ловачка  група  престала  да  постоји.
      група, од којих је прва била стационирана на   Захваљујући одличном маскирању авиона, 35.
      аеродрому у Косанчићу, а друга на аеродрому   ловачка група је избегла губитке приликом
      Режановачка  коса  код  Куманова.  Команда   изненадног напада немачког ваздухопловства,
      и  штаб  пука  налазили  су  се  у  Косанчићу.   6.  априла  изјутра  на  аеродром  Косанчић.
      Свака  од  група  Петог  ловачког  пука,   Током наредних дана 35. ловачка група је
      којим  је  командовао  потпуковник   извршила неколико безуспешних пресретања
      Леонид  Бајдак,  била  је  наоружана  са  по   немачких бомбардера и ловаца због знатно
      15  двокрилних  ловаца  Хокер  фјури  II.    мање максималне брзине ловаца Хокер фјури.
      35. ловачка група била је састављена од 109.   Склањајући  се  пред  немачким  оклопним
      и 110. ловачке ескадриле, док су 36. ловачку   колонама, које су брзо продирале у дубину
      групу, чиниле 111. и 112. ловачка ескадрила.    територије, 35. ловачка група је извршила више
      Аеродром  Режановачка  Коса,  на  којем  је   прелета на друге аеродроме. Седам преосталих
      била стационирана 36. ловачка група Петог   Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла
      пука, нападнут је 6. априла, рано изјутра, од   слетели на аеродром у Никшићу запалиле су
      стране велике формације немачких ловаца.   15. априла њихове посаде на земљи да не би
      Међутим,  само  један  ловац  Хокер  фјури   пали непријатељу у руке.
      је  уништен  на  земљи.  Прва,  111.  ловачка                       Н. М.
      Нова наша реч                                                                                                9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14