Page 13 - NNR 13

Александар Стојановић: Путопис
НЕИСПРИЧАНА ПРИЧА

(4)
Улазак у Француску је био обележен
амбивалентним осећањима вође пута, који је
истовремено хвалио стање друмова и кудио
путарину, која је, према његовим речима, била
значајно скупља него у Шпанији. Француска
је земља вина, па су се свуда око нас пружали
непрегледни низови винограда, чини се,
заустављени само далеким, једва видљивим,
Алпима. У посету смо стигли у седам часова
изјутра. Наши домаћини су нам објашњавали
процес прављења парфема и сапуна, а ноздрве
су нам биле пуне ароматичним мирисима
чија су имена за мене страна. Ту смо купили
сапуне, као дар драгим особама кући, а они
са дебљим новчаником, и парфеме. Након
обиласка фабрике мириса, продужили смо
према Ници. У овом медитеранском граду смо
провели читав дан, пошто је возачима било
потребно време за сан и одмор. Право да вам
кажем, били смо нестрпљиви да кренемо кући,
јер се умор полако, али сигурно, акумулирао, треба жалити због тога што престаје, већ се преузме кормило над овом нашом планетом,
резултујући нервозом и повременим чаркама. У треба радовати, јер се десило. и да је, као и сви добри навигатори од старине,
Ници смо, као и у осталим градовима, куповали Сат времена након тога, исти онај човек
ситнице, најчешће магнете, а због њихове цене што у магији звезда проналази инспирацију,
и непажње продаваца, неки од мојих сапутника што шумским стазама, током зимских ноћи,
су их узимали „испод жита“. ходи, а који се, сасвим случајно, назива мојим
Након обиласка Нице и њене елегантне именом, седео је у својој фотељи, испијајући
тврђаве, продужили смо за Монако и Монте јаку, турску кафу. До њега не допире више
Карло, последње станице нашег путовања. ништа. Можда само лахор, који плеше са

поведе у бескрај непознатог. Лахор, лишће,
месец над хоризонтом, укус кафе и сећање,
изазваше у једном разјареном срцу привремен,
али драгоцен, спокој.
Ова места дефинишу појам раскоши, ужитка лишћем јасенова, доле, кроз отворени прозор
и неједнакости нашег света. Бунде и друга вишеспратнице. И месец. Пун, спреман да Леп је овај свет.
слична гардероба се продају по цени која
редовно прелази износ од десет хиљада евра, а
улицама струје луксузни спортски аутомобили,
који заједно, вероватно имају више „коња“,
него што је у дивљини преостало животиња
са истим именом. Ту смо посетили и чувени
Казино, где се обрћу непојмљиве своте новца.
Ова финална посета је била и најкраћа. Одвећ
уморни, нестрпљиво смо чекали улазак у
аутобусе, одмор и повратак кући.
Као што се може и закључити, сате који
су нас делили до полазишне тачке, проводили
смо у, ако не сну, онда веродостојној имитацији
истог, те их из тог разлога и не памтим.
Десет дана од поласка, вратили смо се на
исти онај паркинг са ког смо се и отиснули у
свет. Овога пута, деловао је још неугледније
и скученије.
Ту сам се растао са људима са којима сам
се, током претходних десет дана, зближио.
Питање је да ли ћу неке од њих икад више
видети. Но, то је нормалан след догађаја, и не

Нова наша реч 13