Page 12 - NNR 1
P. 12

АЛЕКСАНДАР ЂОКИЋ: ПРЕКО КОРОНЕ И РАТА ДО

                  ДИПЛОМЕ РУСКЕ АКАДЕМИЈЕ МУЗИКЕ


         Прошлу, 2023. годину, Александар                                        таква је ситуација, ти не можеш ништа да
      Ђокић  ће,  између  осталог,  памтити  и                                   промениш и то је то...-
      по томе што је дипломирао у Москви,                                           Александар каже да је релативно мало
      на руској Академији музике Гњесиних.                                       разговарао са својим колегама на тему рата.
      Наиме, након завршене средње музичке                                          -Ја  сам  тамо  отишао  да  студирам
      школе „Станислав Бинички“ Александар                                       и нисам желео да ме било шта спречи
      је наставио да усавршава музицирање на                                     у намери да дипломирам. Опет, данас
      саксофону на поменутој академији, као                                      је  време  интернета,  имамо  много
      добитник стипендије Министарства за                                        информација  на  дохват  руке.  Неке  су
      науку и образовање Руске Федерације.                                       проверене, неке нису, али опет може да
      Прве, тачније за њега нулте (2018.) године                                 се сазна доста тога. Ми смо сви патриоте
      је  морао  да  научи  језик,  а  био  је  код                              на неки начин, па тако и они. Сви кажу да
      професорке Маргарите Шапошњикове,                                          је могло да прође мирније, без жртава и
      жене која је прва донела саксофон у Русију                                 страдања, ниједан рат није добар, да није
      крајем 60-их година прошлог века. До тада                                  требало ићи тако далеко, али ако је већ
      је тај инстумент био продукт запада, на шта                                морало да се деси, онда нека се деси. Они
      се у комунистичкој Русији оног доба није                                   верују да је Русија у праву и да ће да истера
      благонаклоно гледало. Саксофон је био                                      своје. Опет, понављам, ми смо се бавили
      оличење џеза, а у Русији су имали изреку                                   студирањем, ми смо уметници, а уметност
      „данас свираш џез, сутра ћеш да продаш                                     не иде са ратним дешавањима... Притом
      отаџбину“. Након завршетка припремне                                       нико од мојих колега није мобилисан, па
      године додељен је класи њеног ученика,                                     је и то допринело да мирније посматрамо
      Леониду Борисовичу Друтину.                                                целу причу. Најважније је да се то што пре
         -Отишао сам месец ипо дана пошто                                        заврши и да не прерасте у неки још већи
      сам стекао пунолетство. Нова средина,   односе још од 2014. године и кризе око   сукоб. Иначе, на почетку се доста причало
      језик, не знаш никог, сналазиш се како   Крима. Лично мислим да је све то могло   о рату, али како је пролазило време то је
                                           да се реши мирније, али колико је тај рат
                                                                                 све мање била тема међу нама, на крају се
          У слободно време Александар је на телевизији махом пратио фудбал.      готово није ни причало.-
          -Ја нисам неки спортски тип, али моје друштво су махом били фудбалски фанови.
      И тако, кренем да пратим са њима. Сада имам два омиљена клуба, први је „ЦСКА“    ДИПЛОМА И - ШТА САД
      из Москве, јер нам се, игром случаја, студентски дом налази поред стадиона, као и
                                                                                    Александар  је  дипломирао  и  узео
      ФК „Краснодар“. То је град на југу Русије, на мору. Другари из Краснодара имају   диплому 30. јуна.
      повластицу и добијају бесплатне карте када Краснодар игра у Москви, па смо могли   -Вратио сам се у земљу и схватио
      да пратимо оба клуба...“                                                   да  немам  перспективу  у  Србији.  Са

                                                                                 четири звања: дипломирани професор
      знаш и умеш да дођеш до дома, купи   изненадио нас у Србији, мислим да је и   завршеним факултетом у Русији имам
      картицу за телефон, положиш пријемни,   њихове грађане изненадио... На самом   саксофона,  дипломирани  извођач,
      положиш испит за језик, па тек онда креће   почетку је било оних парола „зауставите   артиста ансамбла и оркестра и уметнички
      студирање, а ти схватиш да је небитно   рат“, празниле су се продавнице, не знаш   руководилац. Да бих радио у струци, у
      што си на папиру странац, третирају те   шта ће да буде. Почела је и инфлација,   средњој или основној музичкој школи, у
      равноправно са својим, руским студентима.   уведене су им санкције, али врло брзо, за   Србији ми је потребан мастер. Е, сад, када
      Наравно, као странцу ти некад не иде као   неких месец-два, се све вратило у неку   завршиш музичку академију у Србији ти
      домаћим студентима, али сам био потпуно   нормалу. Опет, Москва је као три Србије,   имаш звање дипломираног извођача на
      равноправан. Испите сам давао у року,   има свој начин живота, свој ритам, не   опредељеном инструменту, а ја имам звање
      трудио сам се да што пре завршим...-                                       дипломираног професора, и у Русији могу
                                                                                 да радим просветни посао, за разлику од
                   КОРОНА                                                        Србије. Зато сада, као већина музичара у
                                                                                 Србији, радим у кафани, али као конобар.
         Када се полако привикао на студирање                                    Вероватно  се  јуна  враћам  у  Русију,  с
      у страној земљи и када је све кренуло неким                                обзиром да сам уписао мастер. Планирам
      уобичајеним студенстским током, избила је                                  и да останем у Русији, јер мислим да су
      пандемија короне. Факултет је престао да                                   ми тамо веће шансе да успем као уметник.
      ради, прешло се на онлајн наставу.                                         Долазићу на лето да обиђем фамилију и да
         -Дом  се  све  више  празни,  руски                                     причам за „Нову Нашу реч“, као и до сада...
      студенти  одлазе  кућама,  на  крају  смо                                  Била ми је жеља да у Србији променимо
      остали само ми странци... Било је проблема                                 нешто, имамо много потенцијала за то,
      са повратком у Србију, ја сам се вратио                                    да формирамо српску школу класичног
      са још неким суграђанима захваљујући                                       саксофона, да то буде један од стандарда,
      влади Републике Србије која је обезбедила                                  та жеља остаје и даље, али за нека друга
      ванредни авион. Тада ми је много помогао                                   времена.-
      мој професор, допринео је да се не осети да                                   Током школовања имао је наступе и
      немамо директан контакт, да сва предавања                                  ван факултета.
      и вежбе  пратимо преко онлајн наставе.                                        -Био сам у стандардној формацији
      Како ја њега, тако и он мене...-                                           дувачког  оркестра  своје  академије,
                                                                                 вероватно ћу опет да будем члан када одем
                      РАТ                                                        на мастер. Имали смо и неке другарске
                                                                                 дувачке квинтете... Снимао сам као члан
         Када  је  корона  прошла  и  када  се                                   оркестра и неки њихов јако популаран тв
      наставило студирање, дошао је рат са                                       шоу, нешто што је слично нашем „Плесом
      Украјином.                                                                 до снова“... Сваког 9. маја, на Дан победе,
         -Ја  сам  страни  студент,  нисам  се                                   обавезно у саставу Полицијског орекстра
      нешто много бавио било чиме изван мојих                                    Министраства унутрашњих послова Руске
      факултетских обавеза. Моја највећа жеља                                    Федерације, где сам свирао први алт... Ја
      у животу је да се остварим као особа, да   можеш себи да дозволиш да станеш због   волим да свирам џез, али сам класични
      се развијам као музичар... Ту ни корона   рата. Ти имаш своје обавезе, свој живот, и   саксофониста, те је џез више за Србију. Ја
      није могла да ме спречи, али, када крене   мораш да наставиш даље да радиш... Ја сам,   као неко ко тамо студира класику, не уклапа
      рат,  не  можете  да  будете  по  страни.   након дипломирања, отишао месец дана на   се у њихов манир, јер џез доста утиче на
      Наравно, да као странца вас интересује   Крим, који је стотинак километара удаљен   само извођење класике.-
      шта се дешава, како је дошло до сукоба.   од ратних дејстава и видим да тамо сви
      Они су имали, да тако кажем, затегнуте   имају свој начин живота, свој темпо, где                 Иван Спирић
                                           их ништа у томе не спутава. Једноставно,
      12                                                                                               Нова Наша реч
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17