Page 17 - NNR 1

Људи и сокаци Старог Лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (11)

Лека Ћелеш је бија Наста, Љубомир – Љуба, Таса Таћин је је бија Ђермановић, жена Дика од
џамбас. Бија добар за другога, Параскева - Кева и Заре. шићерџија, продавао је Влаинци из Дркине врбе, деца
а за своју кућу није. Лека Љубомир и жена му Љуба – бамбоне од шићер, чибуци, Драгица, Верка, Предраг,
Ћелеш је све работија и звали су се исто - и један и лизалице. И тако погурен ћерка Гора, Љубинка и Верка.
с куга све неје радеја – са други су се звали – Љуба. Тај носи плетени цегер пун с Одма до Ђермановићи
Здравка Гуслу и с пуно њи, Љуба Перуникин је рођени крушкице, једва иде, вуче бија је Благоја Стојиљковић.
па и с Циганина Мамуче из брат на моју мајку Насту. ноге, иде по улицу и виче: шећерџија, жена Савка из
Сат малу, напослетку и с Перуникини су били -Ајде децо - крушкице! Ајде Власотинце, деца Снежана,
Ване Каспара.. У кућу коју јужари. Наста је била децо - крушкице мале.... Драгана и Ната. Благоја
ни Ване узеде имали смо – дугообразита, а Лека Ћелеш До Паничики су Ценка шићерџија прави сладолед и
један део за коњи, један део је бија округал у лице. Наста, и муж Аврам, деца Косара, кад су крсти иде по села – тој
за цвеће, један део позади за муж Алекса Стојковић Гогин, Бранка и Ружа.. Ценка је била је работија Благоја.
поврће и тој смо садили у туј звани Лека Ћелеш, деца Вера, пилата, била је ко мушка … И До Благоју шићерџију
кућу у Кајсин сокак до Коле Василије, Живојин, звани мужа Аврама је тепала кад се био је прво: Арса, жена
бозаџију. Жика Ћелеш, Мара, Љубица, наљути. Уствари Аврам је бија Драга, несу имали децу.
Кад су му коњи цркли Пера, Мита и најмлађа ћерка призетен код Ценку. Кад 1948. До Арсу су Јордан
у Грчку Лека се врну у Љиља – била је истришче, беше поплава на туј Ценку Стојановић, салер и жена
Лесковац, ал - паре нема да муж ву је Милисав Лепојић, вода ву однесе кућу. Аврам Славка. До Јордана је Вучко,
на Ване врне дуг и поврати деца Негица и близнаци и Ценка ћерку Бранку беов столар и жена Зорка. Туј у
меницу. Кад су се увече он Слободан и Слободанка. одали на Светоилијску улицу стару кућу седели су Цана
и други џамбаси врнули из Љубомир, жена Љуба из и кад гим вода однесе кућу и Пера. Тој су старци једни
Грчку – мој отац Лека Ћелеш Белчуг малу код кланицу, тамо куде ћерку седеше… били. Ете - ја гим нешто
је бија жут - жут ко свећа! Не деца Стојан, Лука, Чеда, дадем, онај гим нешто даде
можев да га устрпнев, да га Драгица и Зорка - туј су Зорку Ђермановићи су одувек - и такој су живели! Цана и
савладају, оће да иде да се очували јер Љубомир и Љуба туј – на ћошку преко пут Пера имали су ћерку Зору -
дави у реку, да се беси, да се прво несу имали дец па су Централу. после рата она је работила у
убива.. и казуе: посинили Зорку, а после су Били су: Сотирко – Сотир трикотажу „Србијанка’’.
- Како ја ово да направим! си добили своју децу. Зорка је Ђермановић, жена Динка, -Ја сам од стари људи
Како ја ово да направим - кућа свастика на Љубу Џоринога, деца Љубомир чуо за деда Перу да је он
да ми отидне за мало паре! татка на Танића. Лука, жена -Љуба, Мита, салер, био поврнут по други пут на
После, кад се премири, Марица, син Југослав. Чеда, Јован-Ване, салер и Васка. сису, - каже Ђерма! Ако те
мајка Наста викаше: жена Љубица, ћерка на онога Љубомир-Љуба Ђермановић, дете куга је мајка по други
- Дај да вратимо што Ване малецкога што је бија прво је бија салер па поврнула да сиса, ако те
дугујемо, да дамо паре на позивар у општину, а седи рабаџија, жена Даница из такво дете сретне мора да
Ване и да останемо на тај на Нишку улицу, деца Неша, Дркине врбе, деца Јелка, ти се нешто деси – ил ће
плац и туј кућицу. Мирослав, Звонко и Горан. Трајка, Ђерман, Боска, ти се деси на кола, ели ће на
Ал, мој татко Лека Драгица, муж Стојан, ћерка Добрила, Загорка, Благоја, стоку нешто да се деси ако си
Ћелеш то није тео. И Ване Љубица. Стојан, жена Олга Вера и Бранка. Јелка, муж пошо са стоку на пашу.. Или
му такој узеде кућу и продаде Крња – ћерка на Љубисава Урош. Ђерман Ђермановић, ако си пошо негде на пут па
гу. А на Леку Ћелеша – памет позивара. жена Ката, без деце су. Боска, ако те тај човек што су га као
шашав! Слуша другога, а муж Славко Стојановић, дете поврнули по други пут
не слуша својега! Памет му У Влајкову улицу и једна звани Коритар, касапин, деца да сиса – тој је жива несрећа.
шашав! стара баба Савка беше – она Дејан и Вида. Добрила, муж Тој сам чуја од стари људи.
Татко на Сретка Јену бија оди полачко... полачко и Бранко Манојловић, деца И кад пођем на работу ја
је матрапаз и џамбас и мој викашев деца: Раде, Синиша и Драган. Мита кажем: - Помози Боже! Бог
татко Лека Ћелеш је работија – Овој је баба Таћина..… Ђермановић, жена Зорка, нека дава! Нека је срећан дан,
код татка на тог Сретка Јену Муж ву је бија Таћа и по деца Бошко, Драги, Загорка, нека је срећна работа, неке
– чувао је стоку, а после је тој су гу викали баба Таћина. Стојан и Љубинка. Бошко, протекне лепо и нека ме чува
па Сретко Јена работија код Тај старац звао се Петар. жена Вида. Драги, жена Вида. од баксузлуци!
мојега татка Леку Ћелеше као Надимак Таћа му је турила Стојан, жена Верица, деца
– џамбас! Јена је много пија мајка за тој што викала: - Мој Љуба и Божа. Јован – Ване Сава Димитријевић
и тепаја жену Раду, а тој је Петраћ! Мој Петраћ.. таћ..
њојна кућа била. таћ..и од Петраћ остало - ДЕМАНТИ
Кад ни Ване Каспар Таћа!. Петар -Таћа и Савка
узеде кућу ми смо седели су имали - ћерку Цвету, а
под кирију у кућу преко пут од синови у Влајкову улицу У току објављивања фељтона ,,ЉУДИ И СОКАЦИ
Циле ковача Посталовога памтив Антанаса као – Таса СТАРОГ ЛЕСКОВЦА – ВЛАЈКОВА УЛИЦА’’ - аутору
у Влајкову улицу, а после Таћин. фељтона јавили су се чланови породице Трајка Маринковића
смо прешли у кућу, исто - Таса је у сваку кућу Кочила и његове супруге Љубице и указали да су га особе
у Влајкову улицу, више служио као пример - да не с којима је разговарао док је прикупљао грађу за писање
централу код Перуникини. будеш као Таса Таћин! Ономе о Влајковој улици и на основу њиховог казивања писао
Ми смо род с Перуникини ко се понашао шљампаво, ко о Кочиловима – нетачно и лажно информисале о Трајку
– моја мајка је од Перуникини. иде погурено, вуче ноге кад Маринковићу Кочилу и његовој супрузи Љубици.
Перуникини : Била иде, говорило се: Уместо онога што су те особе аутору фељтона испричале
је Трајка Димитријевић - Ајде, што идеш ко Таса – истина о њима је сасвим другачија. Посебно истичемо
Перуникина ( од комшије Таћин. Немој да вучеш ноге да је Љубица Маринковић Кочилова била честита жена
Ђермани преко пут ), деца ко Таса Таћин! и добра мајка.

Нова Наша реч 17