Page 11 - NNR 1

“Нова Наша реч” у посети Турској (2)
КАСАБА СА МИРОМ У СРЦУ

Пише: Александар Стојановић интересантнија због чињенице да се у соби,
уједно, налазио и улаз у скривени тунел,
Јутра у Адани су била прожета који води до других просторија у ближој
двоструким осећајима. С једне стране, и даљој околини џамије. Конспиративно,
будући да је двочасовна временска разлика колико и симпатично, али и практично.
у односу на Србију, било је изазовно
устајати у 6, што значи, у 4 по нашем КАФА И МАНДАРИНЕ
времену. С друге стране, како смо били
смештени у хотелима са чијих прозора Обилазак џамије, тог исконског и
су се пружали феноменални погледи јединог центра турских касаба, био је
на оријентални град, напори су бивали декорисан угодним испијањем домаће
врло брзо награђени спектакуларним кафе у врту богомоље, смештеном око
призорима. Околином је доминирала чесама на којима муслимани перу тело,
касаба у јутарњој измаглици, са моћном спремајући се за молитву. Наши домаћини
реком Сејхан као воденим током богова, су, као необичну врсту послужења,
а крај ње, монументална џамија Шабанчи, изнели мандарине. Тако смо, на ниским,
највећи исламски храм у Турској. традиционалним столицама, сунчаних
неколико сати, провели у врту џамије,
МУЗЕЈ И ХРАНА упијајући арије овог необичног места.

Дани су, сем погледом на оријенталну НОВЕ НАВИКЕ ТУРАКА
стварност, почињали и укусним, иако, за
српске стандарде, раним оброцима. За У врту џамије, време је протекло у
доручак смо уживали у овчијим и бивољим знаку разговора о обичајима у земљама
сиревима, ћуретини, маслинама и ђевреку, куполама ових монументалних здања. из којих смо допутовали у Адану, али и
омиљеном пекарском производу овог Елем, они су у зидове џамија уграђивали у Турској. Тако смо сазнали за промену у
поднебља. Калорична храна је, рекло би љуске нојевих јаја, јер, наводно, од мириса навикама Турака, који данас у неупоредиво
се, било неопходно гориво за интензиван, који оне емитују, беже сви инсекти. Чак већој мери уживају у црном чају него у
али не и пренатрпан распоред путовања. и данас, у овим деловима Турске постоји домаћој кафи, коју пију у посебним
Други дан је имао јасан план. Пролазак то веровање, па смо као посетиоци, имали приликама. Једна од њих је, рецимо,
градом, крај древне Хадријанове ћуприје, прилику да видимо једно такво, својеврсну веридба, односно, приликом упознавања
измеђе редова наранџи, у сенкама минарета “чуваркућу”. Међутим, ту не беше крај фамилија будућих младенаца. Црни чај
Шабанчи џамије. Прва дестинација, била угођајима у и око овог мистичног места. је некада био резервисан за више слојеве
је Археолошки музеј у Адани. Према друштва, али се временом то променило,
речима нашег водича, ради се о комплексу СУЛЕЈМАНОВА СОБА те је постао пријемчивији за обичан свет.
који је још увек у фази реновирања, али Један од разлога је и тај што се неупоредиво
који ће, кад буду завршени радови, бити Турци се врло пажљиво односе према лакше припрема од црне кафе, нарочито
један од површински највећих на читавом својој историји. То се види и по томе што за већи број особа. Црна кафа није толико
Блиском истоку. У њему, пошли смо на у књигама локалних знаменитости Адане, чест напитак као раније. По томе што, ми
пут кроз историју Адане од најстаријих стоји да су у овој џамији боравиле две, у Србији, не можемо да замислимо дан
дана, са посебним нагласком на Хетите и изузетно важне личности из историје без препознатљивог укуса кафе, стиче се
њихову заоставштину. Ту смо се уверили ове земље. Једна је Мустафа Кемал утисак да смо у том, строго ограниченом
да Турци нарочиту пажњу посвећују не Ататурк, вођа Младотурске револуције и смислу, “постали већи Турци од Турака”.
само сабљама, копљима и репликама отац модерне Турске, а други, Сулејман Све то је, нашем другом дану у Адани, дало
коришћених ратних двоколица, а које су Величанствени, један од највећих један необичан шмек, који ће пулсирати
мени биле интересантније него мојим султана које је изнедрило Османско нашим мислима увек када до њих допру
колегама, већ и огрлицама, накиту и царство. Султан је, у једној од кула крај трзаји због призора једног необичног места
новчићима коришћеним кад ово место још џамије, имао и своју собу, коју смо имали и још необичнијих људи.
беше младо. Историја пулсира на сваком задовољство да видимо. Ствар је била још
кораку, у граду који као да је ту од почетка
времена. МОНОГРАФИЈА ЗБОГ

ЏАМИЈА И НОЈЕВО ЈАЈЕ ЈУБИЛЕЈА
Обилазак касабе у којој се и данас,
готово у истој мери осећа турски и арапски У Дому културе
утицај, не би био потпун без обиласка у Грделици одржана
џамије. То смо остварили, посетом Велике ј е про м оциј а
џамије Адане. Боравак у исламској монографије о овој
богомољи, изграђеној 1541. године, иако културној установи
ми није први, још једном ме је уверио која обележава 65
у значај који религија има за овдашњи година постојања
народ. Уосталом, има и за све друге људе, и 30 година
којима су насушно потребни одговори. Или с амо ст а лн о сти.
утеха. Ова богомоља је, све до изградње О монографији
Шабанчи џамије, била највећа у Адани, а с у г ов ори ли
у свом комплексу, садржи и медресу, као и аутор Мирослав
маузолеј. Једна од, рекло би се, неважнијих К аран фи лов и ћ,
ствари око самог верског објекта који историчар Иван
плени лепотом и старином, а која ми је Бецић и директор
привукла пажњу, била је довитљивост Дома културе Марко
старих мајстора зидарства, односно, начин Тривунић.
на који су се изборили са инсектима који
су, неминовно, своје место тражили и од ИС

Нова Наша реч 11