Page 13 - NNR 39

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОШУ (3)

Казивање Драгојле Цакић Савић шта је најпаметно и највредно, а остали
после викав:
Него да се врнем на татка и мајку. Моја „Такој,такој“! Ја сам се бојала да ће
мајка се одала за татка преко проводаџију. ме пита:
Не знам дал га је волела. Тој да се они цунев „А што ти, ћерко Драгојло, увати мога
или, не дај Боже, да кажу како се волив, сина на дете“?, али од њу тој неси могај да
неси могај да видиш и чујеш у нашу кућу. чујеш. Научи ме да месим хлеб, да сирим, да
А викање колко оћеш. Бог ће ми опрости за музем, да посипујем и њу, и свекра, и мужа
овој причање. ми, да киселим млеко и плетем чарапе и
На мене је зборила: „Драгојло, ћерко, џемпери. Од њума сам научила да слушам и
немој да орезилиш мене и татка. Еве ти гледам у очи онога на кога зборим. Купише
марамче, па кад играш у коло дај на Спиру ми и ципеле и сандале, а сашише ми и две
један крај, а други ти увати. Да вам се прсти много убаве аљине. Знам да ги је Таска шила
не додирав“. Неки ву је испричаја да сам у Лесковац. Једну још чувам. За успомену.
заволела Спиру. Из нашо село. Пушташе и на мене музику са радио
Једва чекам да га видим. Попусти у апарат.
школу. А кад ме додирне несам касветна. „Па зар само у град да се чујев Даница
Толко ме његове руке узбудив, кад ме Обренић и Анђелија Милић. И ми знамо да
загрли, да се пропињам на прсти да га цунем, уживамо. Јел такој, ћерко Драгојло“? Чим
а он неће да сагне главу. И баш пред крај чује да је Таска појачала музику, Тривун се
од трећи разред економску школу, избише развиче: „Не га пуштај јако, - има батерије
ме неке пеге на лице, а и повраћа ми се. да ми се истрошив“! Тад у Власе неје била
Разредна вика моју мајку у школу. Кад се струја, а тај радио је, пред рат, купија
врну из Лесковац, мајка почне да ме испитује пашеног на Тривуна, из Турковце, који је
шта сам имала са Спиру. Реко ву ја све како нашо венчање. Побрго се врнуше из Ниш имаја и млин. Баш у сред мобилизацију, даде
је било. Осећам неку мучнину, а и тедо да и послушаше моју свекрву да на свадбу не тај радио „Телефункен“ на Тривуна: „Има
плачем, али се уздржа, а не знам шта да викав никог од моји, јер се несу сетили да да га сачуваш, а кад се врнем из рат ће ми
радим са прсти. Кад си зрео за муку руке ме обиђев и да видив како ми је. опричаш од које су зборили политичари и
ставиш на груди и прсти мирни, али таг сам Иако неје викан, на свадбу пристигну команданти на војску“. Тривун га је, ноћом,
видела само једну муку, па ломим прсти. мој тетин Профир са ловачку пушку. Бајагим слушаја у плевњу, јер се губила глава ако
У суботу отидосмо код доктора Киша. да пуца од радост, а сигурно га је послаја радио неси предао на власт. Не знам да
Каже на мајку: „Јесте девојче мало поранило, мој татко да шпијунира који је, из моју ли сте чули за овдашњег партизана Ристу
али са њу и са бебче има да буде све у реду“. фамилију, дошај на свадбу. Свирали су Антуновића Бају. Само кажеш Баја и сви
Умири доктор и мене и мајку ми. Сејдићи из Бојник. Мене ми је салте било знајев на кога мислиш. Он се борија само са
Врнусмо се дом и мајка ме закључа у жал што Спирини несу дошли са музику по Бугари. Неје хтеја да иде у Босну са остали
собу. Ја сама у туј тишину. Чујем у другу мене у нашу кућу, што несам имала дарови партизани. Остаја је с народ. Па како на
собу неко шапкање. Одједном, татко се и што је од моју родбину на свадбу дошај народ, такој и на њега. Баја сретне Тривуна,
разгалами: „Она је мене обрукала пред само тетин Профир. И ја сасвим млада са па га питује: „Које збори Радио Москва,
људи и пред фамилију. Ја ћу на тог њеног три голема жалоста на дан кад треба да се а које Радио Лондон“? „Москву не могу
да одсечем са калемарца“. Мајка га моли: највише радујем. Кад у један моменат опали да уфатим, а из Лондон јављају да Немци
„Немој такој да збориш. То је дете од љубав Профир из пушку. Свирачи од стра побегоше код Стаљинград изводив неко стратегијско
повлачење. Не знам које је тој, Бајо“. „То
и наше прво унуче. Оћеш једну ракијицу“? под дуд. Профир се развикаја са басамаци: је, објашњава Баја, господски израз за
„Не ми саг треба ништа. Једино пиштољ па „Много сте се обрукали што мене нисте бегање“.
да се утепам. Ти си крива. Ти си све знала“! викали, али то вам опраштам. Ви сте данас „Фала ти, несам до саг знаја“, -
„Ма несам ништа знала, топрв данас код најсрећни што сте узели нашу Драгојлу за уозбиљи сеТривун. „Изгубили су рат Швабе,
доктора“. Ћутив обојица. Татко опет галами: снајку. Њума смо спремали за банкарку, чим бегав из Стаљинград. Да ми причаш
„Нећу да се пријатељим са онуј жвалаву а саг ће живи на село уместо у Лесковац, све што чујеш на тај твој радио“. И Тривун
Таску. У туј фамилију се бесив, а имав и али и то вам опраштам. Сви знајев какви му целу окупацију причаја. А на Бају пре
једног песника“. сте ви домаћини, који саг, овде пред мене, требају Тривунове паре, него причање:
„Ма нашли га обешеног у Кукавицу, а има да се закунете да ће Драгојлу, кад роди „Продаја си стоку на пијац и има да даш за
дал се обесија ил су га обесили неје доказано. овој дете, пошаљете у школу да заврши за наш покрет десет иљаде недићевске паре“!
Знаш да је било на суд. А песник је паметан банкарку. Ако се не закуну, нећу ништа да „Како па тој“?,- буни се Тривун. „Кој неће
момак. Јес да има дугачку косу, али им опростим“. И опет опали из пушку. Ја има да буде командант долине“. Тривун
неје педер“! жива несам, али не од пушку него од његов му да паре, а Баја му напише признаницу:
„Ако ја, жено, слушам твој памет има говор. Мој свекар оће му отме пушку, али „Чувај овуј признаницу, јер кад ми дођемо
да рипим у Јабланицу“. Опет нешто шапкав. Профир опали из сачмару још једанпут: на власт има да дуплирамо суму“! Имаја је
Дугачка тишина. Развали ли врата и почне да „Саг ћете да видите мој поклон за младенци, мој свекар више такве признанице од Бају,
ме бије, мора да бегам кроз пенџер. Свашта Драгојлу и Спиру. Погледајте накуд капију“! који десет иљаде неје мењаја за све време
ми пролази кроз главу. Стварно, неки на капиџик окачија црвени од окупацију, па су признанице наликувале,
Јасно чујем мајку: „Нећемо да чекамо бицикл. Сејдићи свираше туш, а Профир осим датуми.
да јој стомак буде до зуби, па да правимо се надвикује: „За њега сам ишаја чак у Кад дочека ослобођење, Тривун се
свадбу. Идемо сутра да се договоримо с Суботицу. Да га у здравље возите“! Спира обрадова како има од Бају да наплати добре
будући пријатељи“. Такво викање од татка и ја цунусмо два пута Профира у руку, а он паре. Видеше се чак у Навалин, почим кад
не могу да заборавим: „Да си седиш у кућу. нас једанпут у чело. су паре у питање Тривун не жали одање.
Каква мори свадба. Неће они да будев моји Кад је моја мајка чула свирачи од Врнуја се ко покисла кокошка: „Баја ми
пријатељи. Само ли отиднеш код њи, има свадбу, за шамију је закитила једну ружу и рекнуја да с теј признанице могу да обришем
те исечем са секиру на дрвљаник“! Плаче дошла до капију. Чим гу је татко видеја, из дупе. А тој што на радио слушам Гргу
мајка, плачем ја. Татко отиде негде. Мајка тај час је истргај шамију са цвећку: „Ти се Златопер из Глас Америку и једем говна
и ја преседесмо туј ноћ. китиш, а овој је најлош дан у мој живот“! да код нас фали демократија и да ћемо до
Ујутро, мајка ми рече: „Ћерко Драгојло, Имала сам срећу са свекрву Таску. У мојега да изградимо новог човека, за сад
побегни код Спиру чим татко отидне у нашу кућу је моја мајка слушала мог татка, ми Баја опрашта, а за други пут има лично
Лесковац“. Више неје могла ништа да каже. а овде су сви слушали моју свекрву. Нађо да потврди мој апс“! Уплаши се Тривун за
Плаче, а нема сузе у очи. Стего и ја срце и се ја у чудо! Свекар Тривун гу питује: „А трајно. Такво је време било.
побего у Спирини. море, Таске, које мислиш од овој“?, па кроз
Свекар ми Тривун и поп Гуте отидоше недељу дана: „А које мислиш од оној“?, а (Наставиће се)
у Ниш да од владику добијев благослов за Таска, ко да је владика, збори у пола глас
Нова наша реч 13