Page 17 - NNR 36

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (32)

Сећање једног Мурџомалца
Имао сам част, а и срећу, да моји први парну вучу, а вагоне, пристојнијег изгледа жељни и чему смо се радовали. Оставили смо
сарадници буду експерти познати и ван од локомотива, превозио у „ŽELVOZ“ наше стопе на тргу Понте Росо и део пара у
граница Србије. Дипломирани машински у Смедереву. Локомотиве са дизел вучом најбољим пицеријама са обавезним „кувертом“.
инжењер Ђорђе Кржић у области железничког набавио је у Румунији. Инжењери Слободан Италијан не би био Италијан када не би узео
машинства; дипломирани машински инжењер Ћук и Алекса Шаренац су, захваљујући свом још мало пара од брата Србина, који, на крају
Добрило Зорић у области производног великом искуству из рада на ремонту парних дана, пуне торбе и кесе држи строго уз себе,
машинства и технологије; доктор техничких локомотива и сачуваној личној документацији, као прави Баја Гања, надајући се да ће свако
наука Душан Гајић, дипломирани машински из гомиле пропалог материјала и распарених из фамилије, а и од другара, да добије оно што
инжењер у области термотехнике. Живим у кулиса, точкова и уређаја, створили две је тражио и платио, а не да му немилосрдни
уверењу да нисам изневерио њихово поверење, локомотиве, које и данас раде на Мокрој Гори. цариник поквари радост. У моју генерацију су
као ни поверење мог директора Милутина Инжењер Ђорђе Кржић је дане и ноћи провео трговци са Понта Роса имали веће поверење од
Миловановића. у „ŠINVOZ“-у са колегама, дефинишући и наше комунистичке партије. Ми смо их научили
Од многих машинских пројеката, истичу уграђујући комплетан кочни систем и остале да, са разумевањем, певају наше старе песме:
се пројекти освајања нове производње у „Првој уређаје, стриктно поштујући UIC норме. Више „Колико је, јој колико је на Козари грана, још
петолеци“ из Трстеника и Ливници Кикинда из пута сам се возио Шарганском осмицом. На је више, јој још је више младих партизана“, и
Кикинде; пројекти примене знања и коришћења једној страни благајне, налази се плоча са „Колико је, јој колико је на Козари листа још
патентираних уређаја у ТЕ „Никола Тесла“ у именима заслужним за изградњу Осмице. је више, јој још је више младих комуниста“.
Обреновцу, ТЕ „Дрмно“ у Костолцу, „Бирачу“ из Све сам директор до директора. Захтевем, Један мали Италијан ми је рекао: „Ти не добар
Зворника, „Шинвозу“ из Зрењанина, „Ливници“ молим и тражим да се упишу и имена Воје комуна“. „Зашто?“ Припретио ми је кажипрстом
из Пожеге, Ваљаоници бакра из Севојна, Марјановића, Ђорђа Кржића, СлободанаЋука и са три прстена: „Просла недела ти пазари пет
„Желвозу“ из Смедерева, где смо формирали Алексе Шаренца, који имају немерљиве заслуге џинса, а ђорно тути два. Не добар комуниста!“
школу за специјалисте на железници, „14. што се данас на Шарганској осмици чује писак Моја генерација се одазвала позиву Партије
Октобру“ из Крушевца, „МИН-у“ из Ниша, парњаче и дизелке, што се људи безбрижно и ишла на изградњу аутопута „Братство-
Железници Србије. возе у вагонима поузданих кочница и правог јединство“. Стопе наше генерације, остављене
Институт „KIRILО SAVIĆ“ је стекао железничког амбијента. Др Душан Гајић ме је на песку, покривене су бетоном. Могле су да
углед респектабилног техничког института, упознао са професорима Машинског факултета кажу о нама, али им није дозвољено. Касније су
решавајући тешке и незахвалне задатке и у Београду Др. Димитријем Вороњецом и разрушене од новог и правог аутопута. Остали
проширујући лепезу уходаних послова. Др. Тодоровићем. Др. Душан Гајић је радио смо да сведочимо само ја и књижевник Сава
Сећам се да сам, верујући у знање људи из на великим пројектима, али је често за њих Димитријевић, мој исписник из лесковачке
Института и „PRVE PETOLETKE“, посматрао говорио: гимназије. У омладинском насељу у селу
подизање бетонске куполе, у Храму Светог „ Успели смо да добијемо један посличак“, Рутевац код Алексинца, августа 1959. године,
Саве на Врачару, пречника 87 метара и тежине потврђујући своју урођену одмереност и Сава Димитријевић је написао причу
4000 тона, на висину од 90 метара. Дозвољено скромност. Нас четворица, Костић, Кржић, „Стопе“, коју сам упамтио као песму у
закошење износило је само Гајић, Зорић, радили смо тимски и успешно. прози са патетиком захвалности немогућем.
3 сантиметра. Софтвер су урадили Имали смо и две сјајне секретарице, Милену Био сам тужан што га је мимоишла прва
инжењери из Института „KIRILO SAVIĆ“, Татар и Јелену Филиповић. Кафу за нас, као и награда. Вероватно је да Партија није имала
а хидрауличне дизалице произвела „PRVA за наше госте, наручивао сам церемонијалним поверења ни у Саву ни у мене, јер нисмо баш
PETOLETKA“ из Трстеника. Био сам гласом: „Милена, Јецо, стигла су висока јако певали песму о Титу, враћајући се уморни
одушевљен. Обрадовао сам се када ме је шеф господа“. Шта бих дао да то могу макар још са градилишта у насеље, увече. Чула се песма,
Града Срећковић одвео на пешачки мост, који једном да узвикнем. али као да је нестало одушевљење. То се није
је он пројектовао, између Сремске и Мачванске На предлог директора Миловановића, праштало.
Митровице. Шетао сам и Мостом Слободе у изабран сам 1997. године за члана Комисије Моја генерација је носила и Титову
Новом Саду,- и њега су пројектовали грађевински за утврђивање испуњености услова за израду штафету. Мој колега са факултета, инжењер
инжењери из Института „KIRILО SAVIĆ“. техничке документације и грађење објеката, Антоније Стојановић међу првима је отишао
Незаборавне тренутке смо провели Зорић, при Министарству грађевине и саобраћаја у приватнике.
Кржић и ја у Новом Саду код господина Јована Републике Србије. Остао сам члан Комисије
Пудића, пуштајући у рад ласер и освајајући до 2006. године, а био сам повремено ангажован (Наставиће се)
на њему производњу делова за железницу. до 2010. године. У периоду од 2003. до
Касније је предузимљиви и ангажовани Јоца 2004. постављен сам, одлуком министра, за
Пудић проширио производњу, уводећи и председника исте Комисије. За време од девет
технологију резања под воденим притиском. година поднео сам 21 извештај о извршеној
Мора да се каже да је инжењер Добрило Зорић стручној контроли техничке документације и
први одлучио да се у Србији уведе технологија 14 извештаја о техничком прегледу изведених
сечења ласерским зраком, ослонивши се на радова. Републичка ревизиона комисија није
ласере бугарске производње, чији је директор имала ни једну примедбу на налазе и мишљења
Шаранков пружио нама помоћ и подршку. из мојих извештаја. Прилажем допис који ми
Инжењер Ђорђе Кржић ме је упознао са је упутио господин министар Велимир Илић.
сјајним људима и легендама „ŠINVOZ“-a из Драги Жико, верујем да си имао стрпљења
Зрењанина господом инжењерима Слободаном да све ово прочиташ. Злоупотребићу твоју
Ћуком и Алексом Шаренцем. Претходно ме увиђавност да ти напишем још нешто што
је упознао са величинама из камене зграде у сматрам неопходним.
Немањиној улици у Београду: инжењером Војом Моја генерација је имала срећу да путује по
Марјановићем, директором вуче и инжењером свету без виза, без претресања торби и скидања
Владом Ваинхалом, шефом машинског сектора. одеће и обуће на граничним прелазима. Ако
Господин Ваинхал је више волео да отпутује у нас је, понекад, и засенила замагљена нагост
Немачку код господина Зондера, него да сиђе стриптизете или опчинила шансона Едит Пјаф
спрат ниже код директора Давида Војиновића, из тек купљеног транзистора, чији је млађи брат
јер се, понекад, Давид рогушио на UIC норме, дигитрон био недоступан за наша примања,
које је Зондер упорно и неумољиво проширивао. онда је то само био знак да нисмо довољан
Једном ми је Кржић рекао да су норме UIC број пута прешли преко границе. И зато се
истог статуса као Куран испод мишке једног журило да се путовања што пре понове и да
поштеног и искреног ходочасника у Меки. се забораве старе куповине. За ово су нам од
Сведок сам стварања железнице на Мокрој помоћи били трговци из Трста, нудећи нам нове
Гори, такозване Шарганске осмице. Директор марке штофова, фармерки, сатова, дуксева,
Воја Марјановић је, буквално, из затрављених хаљина, блуза, играчака, кафа, чоколада, и
депоа и напуштених пруга, доносио у других крпица, и ципела, и јужног воћа и, има
„ŠINVOZ“ гомиле пропалих локомотива на ли краја набрајању свега оног чега смо били
Нова наша реч 17