Page 13 - NNR 36

IN MEMORIAM: Владимир Аранђеловић Марс
VITA BREVIS, (M)ARS LONGA

Какав добро обављен посао, Смрти,
какав успех,
срушити такву тврђаву!
Пождерати толико меса, скрцкати
толико костију
за тако кратко време.
Потрошити толику енергију,
брзо, као кад се испуши цигарета.
Какав је то био посао, Смрти,
каква демонстрација силе.
(Као да ти не бисмо
веровали на реч.)
ДАНИЛО КИШ, На вест о смрти
госпође М.Т.
Да одмах рашчистимо какав ће бити тон
овог текста - биће то све сами хвалоспеви. О
покојнику све најлепше, али, у овом случају, не
зато што је покојник - већ зато што се о њему
не може рећи ништа лоше... Мада је, да будем
савршено искрен, а Владимир Аранђеловић које читаоца погађају онолико сигурно колико “Уметниче” (Он. Мене!). Да делимо исту
Марс (1948-2019) није ништа мање заслужио, су гледаоца дирале његове графике и слике. позорницу док он добија Октобарску медаљу
увек чинио да се осећам некако нелагодно. Дела су му била попут њега самог – све што града Лесковца. Да делимо галерију на групној
Није му то била намера, знам - он је био је речено за њих може мирне душе да се каже изложби на којој ме је позвао да учествујем са
ретко добронамерно биће, са срцем довољно и за њиховог аутора. удружењем Лесковачки круг уметника. Да, пре
широким за све и сваког, па и оне који то нису Не да је Марс желео да буде одвојен од само три месеца, Марс зауставља у пролазу
заслуживали - али је то просто било тако. Марс остатка света, уметношћу или било чиме другим. гостујуће стрип ауторе Балканске смотре које
ме је чинио постиђеним јер је био - Марс. И За човека који је са стране могао да делује сам ја позвао у Лесковац, да би им објашњавао
то је било то. као жесток момак са лесковачког асфалта из ко сам ја и колико вредим!
Његово име сам први пут видео нигде седамдесетих, онако теотовиран, увек у кожњаку, Номен ест Омен (Име је предсказање),
другде него на надгробном споменику. Радило с вечном цигаретом у углу усана и стиснутих устврдили су стари Латини, и верујем да
се, наиме, о сјајној слици “Свети Великомученик песница, у сусрету је познанику - а познаник Владимир Аранђеловић није случајно постао
Лесковије” мог учитеља из Лесковачке школе је њему одмах био и пријатељ, јер код Марса управо Марс. Марс је, за те исте старе Латине,
стрипа “Никола Митровић Кокан”, Миомира није могло другачије - већ неколико корака уочи био бог рата - зар је неко под тим именом могао
Мије Кулића, урађеној у веома прецизној сусрета са осмехом хватао поглед, пружао руку бити било шта друго до борац? Од самог избора
хиперреалистичној техници, што је још више или ширио руке на загрљај. Волео је људе. Са професије од које је издржавао породицу - био је
доприносило нелагоди - јер су се на слици свим њиховим врлинама - али и манама којих је возач Хитне помоћи, активно укључен у борбу
видели стари, нахерени надгробни споменици итекако био свестан - и за које није дозвољавао за десетина хиљада живота у својој каријери - па
из Црквеног дворишта - али су се на њима да му ту љубав помуте. Ишао је радо међу до борбе да се прво одшкрину, а потом и отворе
налазила имена и те како живих лесковачких њих, организовао поетске вечери и изложбе – врата галерија, конкурса, колонија... Искључиво
сликара! Марс, Лале, Круљ, Коста и сам Омаја које су се сасвим спонтано, али непогрешиво, својим радом. А кад је и у томе успео, није
(Мија), били тада још за живота сахрањени од претварале у дружења. На која су људи радо спавао на заслуженим ловорика, већ је давао
стране етаблираних уметничких кругова јер долазили - јер су, заузврат, и они волели Марса. је од себе све да се и другима да такав исти
су им, према Мијиним речима, врата галерија Јер су, између осталог, препознавали колико је простор - био сам присутан кад је, повлачећи
била затворена а салони и колоније несклони искрен био у свему што ради. се из једног пројекта, питао надлежне да ли
будући да су починили страшан грех... Нису, А Марс јесте био искрен. У свему, према је могуће та средства преусмерити за новчану
наиме, завршили академију, али су се ипак сваком - а искреност, таква, тотална искреност, помоћ најбољим ученицима Школе за текстил
усудили да цртају и сликају, па још и да буду јер за никакву другу Марс није био способан, и дизајн! Марс је био борац, али, чини ми се
изванредни у томе! Има у томе неке симболике, уме да буде непријатна. Нарочито овде, као и у свему другоме у свом животу, и у тој
да Марса упознам преко уметничког дела, иако нарочито данас - кад имамо утисак да нас сви борби другачији од других. Јер, није се, иако
не његовог - јер је он био уметник, са великим У. о свему лажу сваки боговетни дан. Искрено борба аутоматски асоцира на сукобљене стране,
Марс није стварао уметост - он ју је је поштовао и волео стрип – мислим да је то борио против, јер једноставно није био такав
живео. И то је оно што Уметника одваја од долазило од тога што му је уз слику и реч била човек, већ за. Не против смрти, већ за живот - јер
других, а не којекакве дипломе - он без медиј изражавања, а ништа не комбинује то борба кроз уметност, а он ју је, сећате се живео,
уметности једноставно не уме. Посредством двоје као девета уметност (имао је јаку жељу не може имати других жртава до сопствених.
неке правде, космичке или земаљске како вам да се окуша у њој, хтео је да уради Малог Први пут сам његово име видео на
драго, уметност то осећа... И враћа. Појављује принца у стрипу!), али мислим да је то само надгробном споменику, али сам сигуран да га на
се, кад је Уметник зазове, на папиру, испод део тога. Он је подржавао младе, јер је њима надгробном споменику нећу видети и последњи
оловке - нацрта се, такорећи, по позиву. Марсу теже да се пробију и изборе, и креативне, јер то пут. Толико је линија, толико наноса боја и
је долазила чега год да се прихватио. Његове заслужују тиме што се труде да обогате свет... стихова Марс посејао унаоколо, да је то просто
графике су биле необуздане - на њима су се И, за разлику од многих, није се заустављао на немогуће... Толико је уметности оставио за
смелом и одсечном, а опет живом линијом речима - чинио је то и делима. Није се десило да собом да се негде тамо горе, јер дубоко верујем
заробљени на папиру отимали дивљи коњи га позовем на отварање изложбе или Балканске да добри људи иду горе, Владимир Аранђеловић
или извијале људске фигуре у покушају да га смотре, а да није дошао. Кад год је дошао, Марс сигурно смеје у лице смрти - која га је
напусте. Слике су му пак ишле и корак даље - није се десило да ме не заустави, потапша по узела, што је њено право, али не и поразила -
неконвенционалне, слободне и снажне, набијене рамену, искрено похвали... Искрено постиди. што је његова награда.
до пуцања. Стихови као рафали, кратки и Јер, нисам навикао да о себи слушам похвале. Марко Стојановић,
груписани, у поетске скице, песничке крокије Да ме Уметник са великим У ословљава са у Лесковцу, 27. 9. 2019.
Лесковачки културни центар папирним објектима; делови су различитих
ИЗЛОЖБА БУГАРСКИХ величина и урађени у различитим техникама
(цртеж, колаж, комбинована техника која
УМЕТНИКА „ПУТНЕ БЕЛЕШКЕ“ укључује фолије, папир, етикете, новине,
фискалне рачуне, писма, текстове, цитате и
друго). Инсталација представља путовање
У холу у приземљу Лесковачког културног појашњавају аутори изложбе. људи на различита места, као и њихово
центра отворена је изложба познатих бугарских -Посвећена је белешкама о местима која путовање кроз живот и утиске о животној
уметника и педагога Лауре Димитрове и посећујемо ненамерно и „снимамо“ у својој средини, контактима, сукобима, емоцијама,
Стефана Алтакова. меморији. Може се рећи да су „Путне белешке“ стању ума, расположењу, разликама... Мале
-Наша изложба је посвећена путовању заправо једна инсталација, која се састоји ствари и обични дани имају своју лепоту...-
и успоменама са различитих путовања, - од рада на различитим типовима папира и
И.С.
Нова наша реч 13