Page 14 - NNR 15
P. 14

ИЗ НАШИХ СПОМЕНАРА
                                              БАНДЕРА 502
                                                                                Од улицу за Позориште до Споменик . Шетав по
                                                                                тротоари одовуд и одонуд и по средину улице.
                                                                                По неколко стотине њих.
                                                                                    И сви који се шетав - причав. Гласно.
                                                                                Мешају се гласови. Преплићу приче и разговори.
                                                                                Кад наиђев девојке које гим се виђав – повисив
                                                                                глас - да гим скренев пажњу на себе. Да ги оне
                                                                                видив... Тој причање чује се још од Широку
                                                                                Чаршију. И од Пошту, па и још даље.. .
                                                                                    - И ми, каже Војислав Шумоња, стојимо
                                                                                код бандеру 502. Ггледамо девојке и оцењујемо
                                                                                ги. Давали смо им студентске оцене од 5 до
                                                                                10 - за лепоту, за фигуру.. .
                                                                                    У то време биле су лепе – Верица Јанковић.
                                                                                Па Јасмина што је седела у Поп Илијину улицу.
                                                                                Па Цица Трудић. Беба. Мира Грофче.. Лепе су
                                                                                биле и сестре Чичановићке – Јасмина, звана
                                                                                Микица и Љиљана...
                                                                                    Око осам кад се Корзо затвори, девојке
                                                                                си отиднев дома јер је већ касно. А они, њих
                                                                                деветорица, останев код бандеру 502. Туј гим
         То је била четвртаста гвоздена бандера 502   Војислав Шумоња ( дипломирани економиста   је зборно место.
      - испред продавнице - Бегеј. Ту су се сакупљали   ),  Момчило  Ћућић  –Ћуле  (  дипломирани   У „комшилук’’ - код бандере 501, сваке
      сваки дан. Осим кад пада киша или су големе   економиста ), Мирослав Ћућић-Ћуле 2, Драган   вечери скупљали су се Зоран Динић ( гинеколог
      лапавице.  Њих  деветорица.  Студенти.  Од   – Гане, Власта Јањић – Јања ( дипломирани   ), Михајло – Мишко Јовановић ( судија ), Драган
      полумрака па све док се око осам увече не   економиста  ),  Јоца  Николић  –  Вајдица,   Булатовић ( познати спикер Радио Лесковца ),
      растури Корзо. Девојке си отиднев дома, а они   Властимир Петровић – Фоне ( дипломирани   Миле Звер из Поп Илијину улицу )...
      понекад останев до 11 сата. Јер, увек има да се   хемничар ), Аца Којић, звани Бакурин, чуваја   -Ја сам, каже Зоран Динић, волео да се
      каже по нешто.. Ако нема од које друго – од   голубови – бакурије ( дипломирани економиста   шетам на корзоу у круг, То је волео и Миле
      девојке увек има које да се прича.   ).                                   Звер, а Драган Булатовић је највише волео да
         Њих  деветорица.  Студенти.  Синиша   И туј на Корзо, код бандеру 502 - стојив.   стоји крај бандере и гледа у шетаче ..
      Петровић- Синко ( магистар економских наука),   Едев семке и кибицују девојке. Корзо иде у круг.
       КАД ЈЕ ЛЕСКОВАЦ БИО. . .                               преузеја кућу на Копче Милошевога. Ђока Врањкић, жена Дорка, деца
                                                                 Дорка се одаде за Ђоку Врањкића, па је после Ђока Врањкић
                                                              Пера, Рада, Вера и Цана, одата за судију Благоју Стојановића, званог
          Део центра града                                    Блашко Црни – син на Горчу Бозовића.
                                                                 С леве стране је  голема лепа радња на Благоју Живковића
          Ово је угао улице Војводе Мишића и улице Краља Александра.  Безрђанина. На излог пише: „Кафа- чај, рум – мед”! На улазна врата,
          С десне стране је апотека  “Спаситељ”. Држао је Раде Димитријевић,   с унутрашње стране, Благоја Безрђанин закачија големога папагаја –
      апотекар, а газда од кућу бија је Копче Милошев, таст на индустријалца   папагај, направен од шарен картон, виси на канап врзан за плафон и
      Ђоку Врањкића. Ники пут је на спрат изнад апотеку седеја Прокопије   муштерија кд улегне у дућан папагај се клати а на там а на овам.


































      Милошевић, звани Копче Милошев, а после је туј кућу узеја Гавра   На овом месту сада су Народна библиотека „Радоје Домановић”
      Чуљковић, пашаног на Копче, а Копче си направи нову кућу куде је   и солитер С-15
      седеја Ђока Врањкић у улицу Војводе Мишића. Копе Милошев, жена   Фотографију сам добио од Славољуба – Славе Гребенаревића,
      Параскева-Перка, рођена сестра на Јуцу, жену на Стојана сарача. Копе   сајџије.
      и Перка несу имали децу и усвојише Дорку, ћерку на Гавру Чуљковића.                           Сава Димитријевић

      14                                                                                               Нова наша реч
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19