Page 14 - NNR 15
P. 14
ИЗ НАШИХ СПОМЕНАРА
БАНДЕРА 502
Од улицу за Позориште до Споменик . Шетав по
тротоари одовуд и одонуд и по средину улице.
По неколко стотине њих.
И сви који се шетав - причав. Гласно.
Мешају се гласови. Преплићу приче и разговори.
Кад наиђев девојке које гим се виђав – повисив
глас - да гим скренев пажњу на себе. Да ги оне
видив... Тој причање чује се још од Широку
Чаршију. И од Пошту, па и још даље.. .
- И ми, каже Војислав Шумоња, стојимо
код бандеру 502. Ггледамо девојке и оцењујемо
ги. Давали смо им студентске оцене од 5 до
10 - за лепоту, за фигуру.. .
У то време биле су лепе – Верица Јанковић.
Па Јасмина што је седела у Поп Илијину улицу.
Па Цица Трудић. Беба. Мира Грофче.. Лепе су
биле и сестре Чичановићке – Јасмина, звана
Микица и Љиљана...
Око осам кад се Корзо затвори, девојке
си отиднев дома јер је већ касно. А они, њих
деветорица, останев код бандеру 502. Туј гим
То је била четвртаста гвоздена бандера 502 Војислав Шумоња ( дипломирани економиста је зборно место.
- испред продавнице - Бегеј. Ту су се сакупљали ), Момчило Ћућић –Ћуле ( дипломирани У „комшилук’’ - код бандере 501, сваке
сваки дан. Осим кад пада киша или су големе економиста ), Мирослав Ћућић-Ћуле 2, Драган вечери скупљали су се Зоран Динић ( гинеколог
лапавице. Њих деветорица. Студенти. Од – Гане, Власта Јањић – Јања ( дипломирани ), Михајло – Мишко Јовановић ( судија ), Драган
полумрака па све док се око осам увече не економиста ), Јоца Николић – Вајдица, Булатовић ( познати спикер Радио Лесковца ),
растури Корзо. Девојке си отиднев дома, а они Властимир Петровић – Фоне ( дипломирани Миле Звер из Поп Илијину улицу )...
понекад останев до 11 сата. Јер, увек има да се хемничар ), Аца Којић, звани Бакурин, чуваја -Ја сам, каже Зоран Динић, волео да се
каже по нешто.. Ако нема од које друго – од голубови – бакурије ( дипломирани економиста шетам на корзоу у круг, То је волео и Миле
девојке увек има које да се прича. ). Звер, а Драган Булатовић је највише волео да
Њих деветорица. Студенти. Синиша И туј на Корзо, код бандеру 502 - стојив. стоји крај бандере и гледа у шетаче ..
Петровић- Синко ( магистар економских наука), Едев семке и кибицују девојке. Корзо иде у круг.
КАД ЈЕ ЛЕСКОВАЦ БИО. . . преузеја кућу на Копче Милошевога. Ђока Врањкић, жена Дорка, деца
Дорка се одаде за Ђоку Врањкића, па је после Ђока Врањкић
Пера, Рада, Вера и Цана, одата за судију Благоју Стојановића, званог
Део центра града Блашко Црни – син на Горчу Бозовића.
С леве стране је голема лепа радња на Благоју Живковића
Ово је угао улице Војводе Мишића и улице Краља Александра. Безрђанина. На излог пише: „Кафа- чај, рум – мед”! На улазна врата,
С десне стране је апотека “Спаситељ”. Држао је Раде Димитријевић, с унутрашње стране, Благоја Безрђанин закачија големога папагаја –
апотекар, а газда од кућу бија је Копче Милошев, таст на индустријалца папагај, направен од шарен картон, виси на канап врзан за плафон и
Ђоку Врањкића. Ники пут је на спрат изнад апотеку седеја Прокопије муштерија кд улегне у дућан папагај се клати а на там а на овам.
Милошевић, звани Копче Милошев, а после је туј кућу узеја Гавра На овом месту сада су Народна библиотека „Радоје Домановић”
Чуљковић, пашаног на Копче, а Копче си направи нову кућу куде је и солитер С-15
седеја Ђока Врањкић у улицу Војводе Мишића. Копе Милошев, жена Фотографију сам добио од Славољуба – Славе Гребенаревића,
Параскева-Перка, рођена сестра на Јуцу, жену на Стојана сарача. Копе сајџије.
и Перка несу имали децу и усвојише Дорку, ћерку на Гавру Чуљковића. Сава Димитријевић
14 Нова наша реч

