Page 10 - NNR 15

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ (4):
НАЦИОНАЛИЗАМ У ХЛАДНОРАТОВСКОМ ПЕРИОДУ

Пише: Александар Стојановић
Пут који смо до сада прешли, логички
и садржински је кохерентан. Најпре, било је
речи о феноменологији нације и национализма
у онтолошком смислу – пружен је увид у нека
размишљања о овим политичким појавама.
Њихово одређење је остварено приказом
теоријских поставки Ернеста Гелнера, Ерика
Хобсбаума и Бенедикта Андерсона, али и
„здраворазумским“ тумачењем ових појава,
које је присутно у говору и размишљањима
ширих друштвених група. Указано је на
могућност учешћа субјективних и објективних
параметара у одређивању припадности
одређеној нацији. Како је прихваћена
Гелнерова дефиниција национализма, по
коме „национализам представља принцип
по коме политичка и етничка граница треба
да буду конгруентне“, она је представљала
полазну основу за теоријско разлучивање
појма национализма са појмом шовинизма.
У том настојању, објашњавајући природу
идентитетске логике, на којој почивају
све националистичке идеје, дошло се до
закључка да у рудиментарним аспектима,
постоји огромна подударност национализма
и национал-шовинизма.
Први део рада је послужио као својеврсно током историје, наглашена је тачка судара економских и геополитичких трендова у
„чишћење терена“ – дефинисани су појмови државе као кровне друштвене организације савременом свету, без намере да се приступи
нације и национализма, објашњене су њихове и национализма, који је у деветнаестом таксативном набрајању свих друштвених
основне карактеристике и функције, те су веку фигурирао као доминантан идеолошки варијабли које доносе креирању савременог
тиме створени услови за даље понирање образац. Тај однос је, најпре, био у форми света. Дакле, биће споменути само неки
у ову занимљиву проблематику. То је колизије, а после извесног времена, индикатори. Пре тога, потребно је временски
учињено у другом делу есеја, када је писано амортизације. Држава је почела да прихвата ограничити посматрани период који је
о историји националистичких идеја и путу вредности национализма и да се њима користи. оправдано окарактерисати као „савремени
који су те идеје прешле током осамнаестог Та инструментализација, њен ток и домет, је свет“. Под њиме подразумевам раздобље од
и деветнаестог века. Истакнута је теза да приказана као комбинаторика меких и тврдих краја Другог светског рата до данас.
национализам формира нације, а не обрнуто. метода, путем којих је од народа постигнут Како је у раду већ истакнуто, избијању
То је детаљно елаборирано кроз приказ значаја пристанак, а не само груба принуда. Речено је, светских ратова је у великој мери кумовао
интелектуалног покрета, који је почео са на крају трећег дела, да је брак национализма позадински процес симбиозе државе
Русоом, а завршио се са Хегелом. Посматрано је и државе изродио нека од највећих зала знаних и национализма, који се, различитим
и историјски контекстуализовано рађање идеја човеку. Такође, постављено је питање о интензитетом и географском дистрибуцијом,
о љубави према заједници и интринсичним будућности национализма у савременом свету, одвијао током деветнаестог века. Упоредо
вредностима матичне друштвене групе. којим доминира глобализација. Виспрени са повезивањем национализма и државе,
Указано је да је на том путу, огроман утицај читалац је, такође, могао да примету да је у у „научним“ круговима су све чвршће
имало просветитељство, као културни, речима којима се служио писац, постојојала утемељење добијале расистичке и социјал-
књижевни и шири друштвени покрет, у коме одређена злогукост и песимизам који није дарвинистичке теорије о јаким и слабим
је централно место заузимала рационалност било нарочито тешко открити. Како другачије народима, чиме је одстрањивању нејаких,
људских бића, по чему су она, једнака. третирати констатацију да, у савременом дата „научна“ легитимност. Уосталом, расна
Након што је, укратко, приказана нит која је свету, постоје одређени ретроградни трендови, припадност је постао још један индикатор
у супстанцијалном смислу повезивала ставове која нас, поступно, враћају на дане које, националности, који су радо користили
Русоа, Балтазара, Хердера, Шилера и Фихтеа, као појединци и цивилизација, желимо да британски колонизатори, а нарочито,
истакнута је потреба контектуализације заборавимо. Очему је заправо реч? фашистички режими.
друштвене теорије тог времена, са политичком Врхунац лудила је остварен успоном
праксом која је доминирала у тим данима, а Савремени свет Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија
у којима је најмаркантнији фактор био један у Немачкој и Италији и њихова улога у
други Левијатан политике – држава. Разумети правац којим иде национализам историјском страдању 1939-1945. „Фирер“
Управо је трећи део есеја донео причу о у савременом свету, претпоставља његово и „Дуче“ су своја уверења довела до нивоа
односу националистичких идеја, а касније, базично разумевање као таквог. Наравно, верског принципа, а њихов национализам
национализма, и државе. Та стаза је почела друштвена стварност је непресушна се врло лако прелио у фашистичку одору
формално-правним одређењем карактеристика инспирација за тумачења различитог захвата, а нетрпељивости, прогона, мучења и убијања
и функција државе. Даље, истакнут је томе су нарочито подложна светска дешавања других народа због своје, инфериорне
Вестфалски мир из 1648. године, као врло и догађаји од историјске важности. Стварност националне припадности. Та је неславна
важан датум у развоју савремених суверених је динамичка категорија, и постоји читав епизода, читаоцима позната.
држава, а након прегледног упознавања са спектар аналитичких нивоа њеног разматрања. Познато је и то да су политичке вође
оним шта држава представља у формалном За потребе овог прегледног рада, који није Америке, Британије и Совјетског Савеза,
смислу, писано је међуутицају филозофских, писан у сврху његове научне и академске Рузвелт, Черчил и Стаљин, закопавајући
историјских, организационих, економских и валидације, сматрам да је најсврисисходније секире међусобне нетрпељивости и
технолошких претпоставки на формирање анализирати неке детерминанте које писац идеолошке неподударности, усмеравале
државе какву знамо данас. сматра важним, на основу његовог сопственог ток рата и обликовања послератног света.
Када је, у микромери, објашњен пут А тај послератни свет је, после „спуштања
којим је структурална страна државе ишла перципирања актуелних идеолошких, Гвоздене завесе“, имао биполарну планетарну
10 Нова наша реч