Page 7 - NNR 9

ЛЕСКОВАЧКЕ ЗАНАТЛИЈЕ

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић обишао је неколико
радњи које се баве старим занатима.
-Разлог за ове обиласке је да покажемо да желимо да сачувамо
старе занате и бринули о њима. Желимо да чујемо њихове приче,
идеје и сугестије. Развојни пут ових мајстора и опстанак на захтевном
модерном тржишту су показатељи да је за успех поред вештина, знања
и посвећености неопходна и потребна љубав. По речима свих занатлија
које сам до сада упознао, због љубави према старим забатима ови занати
опстају, али смо свеси да постоје и бројне тешкоће са којима се неки
од њих суочавају. Сваки занат на свој специфичан начин представља
нит прошлог времена који прожима у садашњост традицију старих
заната у Лесковцу.-
Часовничарска златарска радња „Пеја“ је отворена пре 40-ак година
и води је породица Пејић. Недељно 40-ак часовника поново проради
захваљујући мајсторским рукама ове радње. послом и надам се да ће и мој син наставити да се бави овиме. Поред
-Ја сам овај занат наследио од оца и њиме се бавим од 2002. године, часовничарства бавимо се и израдом накита, задовољни смо, може да
- каже Милан Пејић. се живи од овога.-
-Имам разне муштерије, нестрпљиве, захтевне, неке траже и Јасмина Динић је власница кројачке радње, а од града је 2015.
немогуће, али ми у већини случајева свима изађемо у сусрет. Посла добила субвенцију за самозапошљавање.
има, сатови се поправљају, без обзира на мобилне и смарт телефоне. И -Опстајем већ пет година. Уз помоћ сарадње са Градом Лесковцем
даље се носе механички или кварцни часовници.- и ХЕЛП-ом сам добила и неке машине и то ми доста значи, те се
Самосталну лимарску радњу „Валчић“ води Драган Валчић, надам да ће временом то да заживи како сам планирала. Проблем јесу
дипломирани машински инжењер и он је већ четврта генерација у велике компаније које „гутају“ нас мале, тако да сам се усмерила на
породици упослена у радњи. Од ове радње је настало 40 самосталних ситније занатске услуге. Али, зато када дођу матурска славља посла има
радњи, јер су многи ученици који су стицали знање и праксу временом колико хоћеш, јер наше матуранткиње воле да имају уникатне хаљине.
се осамостаљивали и започињали сопствени посао. Најчешће нађу нешто на интернету, па дођу да им ја сашијем. Имам
-Радња је настала 1905. године, када ју је основао мој прадеда Мита. доста муштерија, задовољни су они са мном, а и ја са њима... Помаже
Мој отац Божидар је кренуо да ради на овом месту 1947. и радио је до ми и супруг.-
1996., практично до своје смрти. Након тога је уследила пауза, радња је Казанџијска радња „Анте“ постоји од 1952. године. Власник
била затворена неколико година. Ја сам тада радио у „Леминду“, била Антанасије Цветковић истиче да је посао сезонски, да махом на јесен
су тешка времена, фирма је пропала и, како нисам имао много избора, продају своје производе.
обновио сам традицију. Радим са својом женом издржавамо породицу и -Углавном када људи заврше посао са пшеницом, кукурузом, воћем,
може да се живи од заната. Кад одем у пензију овај посао ће вероватно онда крену да купују казане. Сада махом вршимо калаисање неких
наследити неки мој ученик, с обзиром да ми је син је завршио медицину, судова, котлића, тепсија, поправљамо пумпе и производимо робу да
а ћерка је докторант на Технолошком факултету.- спремни сачекамо јесен...-
Часовничарску радњу Ненада Костића основао је његов отац Власник има три ћерке и сина, али нико не жели да настави традицију.
Братислав 1981. године.
-Кад је он отишао у пензију ја сам наставио да се бавим овим Иван Спирић
Проблеми са извозом воћа у EУ
ЗАБРАНА КОРИШЋЕЊА ХЕМИЈСКИХ СРЕДСТАВА

тржишту ЕУ где имају проблем са токсикологијом и извозници се нађу
у проблему. Проблем је што се, рецимо, заштита воћа ради данас, а тај
производ иде у извоз догодине у ово време. Они могу у том периоду да
забране нешто, оставе рок од три месеца за примену тога и извозник је у
проблему. Ми као друштвено одговорна фирма покушавамо да помогнемо
и произвођачима и извозницима, јер, реално, на тај начин помажемо и
себи , с обзиром да смо у том ланцу сви повезани. Наша фирма прати
кретања тих законских регулатива и покушавамо да предвидимо шта ће
да се деси тим забранама, тако да правимо програме које препоручујемо
произвођачима око коришћења одређеним средстава, односно када и
како да их користе.-
Са оваквим предавањима се кренуло пре двадесетак дана и већ
могу да се сакупе и неке повратне информације о заинтересованости и
спремности произвођача да се држе препоруке. Петровић каже да много
тога зависи и од односа између откупљивача и произвођача.
-Овде се види да су људи задовољни, али тамо где је проблем откупа,
Холандска фирма „Сондерјансен“ доо Лесковац, која се бави откупом цене, односа између откупљивача-хладњачара и пољопривредника, ту
и прерадом воћа органитовала је предавање за произвођаче воћа са којима је готово немогуће радити. Ми ћемо са онима који раде по препорукама
сарађује. Предавање је одржано у просторијама фирме у Турековцу, а тема радити и даље, јер ће они вероватно опстати на тржишту, пошто у нашем
је била одлуак земаља Европске уније да забрани употребу одређених ланцу више нема простора за импровизацију и играње.-
врста пестицида. Саша Цонић, технолог, каже да ова фирма сво воће Додатни проблем је и што се регулативе на светском тржишту
пласира управо на тржиште Европске уније. разликују, нпр. оно што је дозволљено у ЕУ није у Русији и слично,
-Овом одлуком земаља ЕУ може доћи до великих проблема код што додатне отежава посао.
нас. Када роба дође до тих земаља и они ураде контролу квалитета, -У нашем каталогу пестицида већ годинама испод сваког производа
уколико се нађу пестициди који су код њих забрањени, они ту робу имат МДК вредност, а то су максималне дозвољене концентрације у
уништавају о нашем трошку. Потпуно је јасно да би онда у том ланцу милиграмима по килограму производа за српско, руско, европско и
сви били оштећени, како ми као откупљивачи, тако и произвођачи, јер америчко тржиште, с обзиром на те разлике, - појашњава Петровић.
ми не бисмо више били у стању да откупљујемо робу. Зато смо желели -На тај начин дајемо могућност произвођачу да има програм заштите
да нашим произвођачима са стручне стране објаснимо шта се сме, а који може да усклади са могућношћу извоза на свако тржиште. Питање
шта не сме, како би наставили сарадњу без проблема.- је само воље и жеље ко у којој мери жели тиме да се бави. Некада је било
Предавање је одржао Горан Петровић, представник фирме више реда у производњи. Овде је, рецимо, „Поречје“ у Вучју делило
„Агромаркет“ која се бави дистрибуцијом средстава за заштиту и пестициде и пратио шта и кад треба да се ради... Слично је и у Књажевцу,
исхрану биља. тамо и даље имате ту одговорност и дисциплину код произвођача, зато
-Европска унија има своју регистративу коју нон-стоп мења. они и добијају најбољу цену. На жалост, није свуда тако. Простор одакле
Избације неке производе, активне материје, пестициде са позитивне је потекла вишња, Облачина, Мерошина, ту је најгори квалитет, најмања
листе. То значи да су они аутоматски дисквалификовани и не смеју да се дисциплина... Вероватно то зависи од оног ко откупљује и колико се он
користе у заштити биља. Додатни проблем је наша регистратива касни сам труди да наметне начин рада, пословања, однос према производњи,
за ЕУ и што су наши рокови за престанак дистрибуције тих средстава да то достигне неки ниво који је неопходан...-
дужи у односу на ЕУ. Зато се деси да се наши производи појаве на Иван Спирић
Нова наша реч 7