Page 5 - NNR 8

Удружења грађана “Сви за једног, један за све”
УСВОјИТИ ЗАкОН РОДИТЕЉ-СТАРАТЕЉ

У просторијама Удружења грађана на нивоу детета. Из тог разлога, многи од
“Сви за једног, један за све” одржана је нас нису у могућности да раде, а некад и
конференција за медије на којој је указано услед недостатка материјалних средстава
на проблематику поводом, како је речено, родитељи су принуђени да своје дете дају
у неку од установа или у хранитељску
Након званичног дела конференције породицу. Овај закон би нам омогућио
за медије, портпарол удружења Јулија иста права као хранитељима, а тако би
Вучковић позвала је окупљене новинаре се и промениле судбине родитеља који
да поставе питања уколико их имају, али годинама живе на маргини друштва.-
је притом инсистирала да се та питања Драган Николић, дефектолог и члан
односе само на тему о којој се причало Удружења за помоћ ментално недеовољно
на овој конференцији за медије. развијеним особама, инисистира на томе
-Ја бих вас замолила да се држимо -Нацрт овог закона постоји и он да питање родитељ-хранитељ не треба да
теме данашње конференције, - дословце је усвојен у свим републикама бивше буде политичко питање.
је рекла на инсистирање новинара да Југославије, осим у Србији. Прикупљено -Ја нисам овде да подржим било коју
поставе питање и које није везано за је 60.000 потписа, али се из неког разлога политичку опцију по овом питању, а мисија
ову тему, и додала „да ће одговарати још увек чека. Овај закон би породице које нашег МНРО удружења је сарадња са
искључиво на ову тему. Као што сви имају такву децу оснажио и обезбедио им свима онима који имају добре идеје као
знамо ова тема је јако осетљива и ми минималну месечну надокнаду, социјално што је ова родитељ-хранитељ. На жалост,
је нећемо прљати никаквим ...“ (овде и здравствено осигурање и пензију када се политика одређује да ли ће нешто бити
је заћутала, јер су новинари почели да за то стекну услови. Наглашавамо и да је приоритетно или не, а лично сматрам да
устају са својих столица, прим. И.С.) ово тема која није подложна политичким је добро усвајање оваквог закона. Велики
На свим конференцијама које су поделама.- број оваквих породица је у стању социјалне
до сада држане у разним политичким Чланица Удружења Бојана потребе, а потребно је одржати динамику
странкама, невладиним организацијама, Момчиловић, и сама мајка детета са породице на завидном нивоу, а не да
спортским и другим удружењима, никада сметњама у развоју, каже да се не зна број се дође у ситуацију да услед, пре свега
до сада (барем потписнику ових редова ове деце у Србији, јер још увек не постоји финансијских проблема, наше породице
није познато) није се догодило да неко Регистар деце са сметњама у развоју. растурају, а деца доводе у једно трпно
ускрати новинарима право да поставе -Ми као родитељи смо суочени са стање.-
питање на неку тему. Дешавало се да не разним предрасудама и стереотипима Психолог Владимир Јовић каже да је
добијемо одговор, односно да одговор везаним за нашу децу и то доста утиче на радећи са децом са сметњама у развоју
буде „немамо коментар“, али нико није њихову равноправност у друштву. Систем схватио озбиљност проблема са којом се
бранио да се постави питање. мора да препозна ту децу и нас родитеље, те породице сусрећу.
Притом шта значи „нећемо прљати“, и да нас разуме. Ми се дуги низ година -По неким, непровереним подацима,
а да не знате какво је питање? боримо за усвајање овог закона, за који је око 2-3.000 породица прима помоћ и негу
петиција покренута још 2013. године. Нацрт другог лица, а процењује се да их је дупло
Закона родитељ-неговатељ у Србији. Јулија закона је предат Скупштини, али од тада више. Кажу и да има 10.000 породица
Вучковић, портпарол удружења, каже да до данас се није макло. Ми као родитељи у Србији које имају овакав проблем.
је циљ конференције подизање друштвене смо принуђени да бринемо о нашој деци 24 Доношењем овог закона решио би се макар
свести о овом закону и неким изазовима и часа дневно, што није пар дана у години, материјални део проблема са којим се ове
проблемима са којима се родитељи деце него током читавог њиховог живота. Они породице сусрећу.-
са сметњама у развоју суочавају. физички одрасту, али психички остану ИС
Извештај Сталне радне групе за безбедност новинара за СУСРЕТИ СА ЛОкАЛНИМ НОВИНАРИМА, ТУжИОцИМА
2023. годину: И ПОЛИцАјцИМА
ТУжИЛАШТВА У СРбИјИ ФОРМИРАЛА Осим статистичких података о претњама и нападима на
75 ПРЕДМЕТА ЗбОГ УГРОжАВАЊА новинаре, у Извештај за 2023. годину су уврштене и активности
НОВИНАРА, РЕШЕНА 23 СЛУчАјА Сталне радне групе за безбедност новинара на терену.
„Само током 2023. године представници СРГ посетили су
Ниш, Нови Сад, Чачак, Нови Пазар, Суботицу и Панчево, где су се
„У јавним тужилаштвима у Србији је, на основу поднетих састали са више од сто локалних новинара, тужилаца и полицајаца
кривичних пријава или извештаја, у 2023. години формирано 75 и разговарали о случајевима и општој безбедносној ситуацији у
предмета везаних за угрожавање безбедности новинара, а од тога је којој медијски професионалци раде“, наводи СРГ.
решено 23 – и то девет предмета судском одлуком, и осам одлуком У Извештају пише и да је од почетка 2023. године СРГ, уз
тужилаштва“, пише у Годишњем извештају Сталне радне групе подршку Мисије ОЕБС-а у Србији реализовала 15 активности, од
за безбедност новинара (СРГ). којих су неке захтевале вишемесечне припреме попут студијске
посете Норвешкој.
Од 2016. године, од када тужилаштво води базу података, до Још један од резултата рада СРГ је и потписивање Заједничке
краја прошле године у свим тужилаштвима у Србији формирана су изјаве о безбедности жена.
522 предмета, на основу пријава за кривична дела против новинара, „У овом документу државе учеснице су се сагласиле да ће
наводи се у Извештају СРГ. осудити све инциденте против новинарки, укључујући родно
У Извештају СРГ се констатује и да је, према статистичким засновано насиље на интернету и родно засноване дезинформације
подацима Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), за овај период, решено које представљају једну од најозбиљнијих претњи њиховој
308 предмета, односно 59 одсто случајева, док су 41 одсто, односно безбедности и слободи медија уопште“, образложила је СРГ у
њих 214, још увек активни и нерешени предмети у различитим фазама Годишњем извештају.
поступка. Сталну радну групу за безбедност новинара чине представници
У 2023. години, како наводи СРГ, нерешена су 52 предмета из Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), Министарства унутрашњих
евиденције тужилаштва, од чега је за три у току спровођење доказних послова Републике Србије (МУП), Удружења новинара Србије
радњи, а у 38 предмета поднет је захтев за прикупљање потребних (УНС), Независног удружење новинара Србије (НУНС), Независног
обавештења. У Извештају пише и да за шест предмета, ни након друштва новинара Војводине (НДНВ), Асоцијације медија (АМ),
предузимања мера у предистражном поступку, потенцијални учинилац Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијације
није идентификован. онлајн медија (АОМ).
Када је у питању структура пријављених кривичних дела против ОЕБС, који учествује у раду СРГ од њеног оснивања, у децембру
новинара, и ове године су, како се наводи, доминантне претње. 2016. године, до сада је, како се наводи у Извештају, омогућио
То, како подсећају из СРГ, потврђује и Извештај Европске Комисије реализацију више од 40 активности у спровођењу три акциона плана.
о Србији за 2023. годину у коме се закључује да случајеви претњи, “Подршка коју Мисија ОЕБС-а у Србији пружа СРГ засниваће
застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима и даље се на доследној примени Одлуке о безбедности новинара коју је
представљају разлог за забринутост. 2018. године у Милану усвојио Министарски савет ОЕБС-а, а
Ипак, додају и да се у Извештају ЕК констатује и да су полиција потписале свих 57 држава учесница, укључујући и Србију“, пише
и тужилаштво брзо реаговали у неколико случајева напада и претњи у Извештају СРГ.
новинарима, радећи у оквиру механизма СРГ. Н.
Нова Наша реч 5