Page 13 - NNR 8

ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ (16)
МАЛИ КАСПАР

Ћошак од Нишку и улицу Цара Уроша
еве га и сг туј. Ко забоден дибоко у сећања па
штрчи заинат на време и све што је проодило
по Нишку улицу на там и на овам.
На ћош – кафана на Дину Ћелеша.
Не памти се како се викала, ал зна се да
су комшије, занатлије, чаршилије и онија који
се шетају ел па иду накуд Белчуг малу и у
Винарце викали:
– Ће сврнемо у кафану код Ћелеша на по
едну љуту!
А зима кд је и уфатив големи студеви
викали су.
- Ће сврнемо код Ћелеша на – грејану!
После су гу викали – Мали Каспар, јер
је у исту - Нишку улицу, ал на ћош куде је
бија Каспаров мост па преко пут била кафана
- Велики Каспар.
После рата кад „народна власт’’ узеде
кафану Мали Каспар од Алексу Каспара –
променишу ву и име. И сг се знаје као – бифе
НИШ. Пре неку годину оној што је отела –
држава врну на власници па се такој и кафана
Мали Каспар врну на онија од куга је „народна
власт’’ и отела и такој се кафана Мали Каспар
врну у власништво од Каспарови.
Ал име ву не врнуше па и сад се вика – Испред кафане Мали Каспар, седе слева на десно Милица Милошевић, жена на
Бифе Ниш. Бранка Милошајку Минђушку, Даница Цветковић, Алекса Цветковић Каспар са
И такој су се кроз године и деценије ћерком Персидом - Пеком. У белој хаљини Алексина ћерка Милунка.
мењали време и власници. Ал, не ћош и на
ћош кафана. Тој си еве и сг стоји куде је и ни бркови ни косу. На нику жену даја на зајам паре и пине се ракија. Куде Копче пекара
одувек. - ћошак куде слепо сокаче познато као два динара, а тражија да му врне четири. Жена Здравко пече печенке, леб и гра на тепсиче
Улица Цара Уроша искача на Нишку улицу па га прокле и преко ноћ све му коса опала. Бел и кува мумурузи. Печенке и куван мумуруз
се вздн одзрћа на овамо накуд Пошту и на тамо човек -, крупан, сс чашире и фермене с гајтани, продава по сокаци чаршију, а леб и гра на
на куд Пољопривредну школу и кафана која под бел – а ни едно влакно на њега. На Дину Ћелеша тепсиче носи дома да се еде.
мишке држи једн дел од улицу Цара Уроша а кафана на ћош, а до њума њигова три дућана У кафану на Ацу Каспара нема кое нема за
други дел од Нишку улицу. у ред – под кирију ги држив Лука Каливаца, едење, ал кд Здравко пронесе поред прозори од
И сг туј стојив. Дував ли ветрови, падав ли шустер, Драгољуб Дамјановић- Драги, ковач , кафану и кућу на Каспарови леб ел печен гра
кише, врнев ли снегови – кој те пита! Кафану Влајко колар и Јевреји – браћа Карио, житарски на тепсиче – онооо врућ леб и гра миришев,
на ћош не мож ништа да гу одува. Стоји си. трговци. Кафану под кирију држаше Душан миришев – не мож се издржи колко убаво
Преко лето греје грбину на слунце и гледа како Шиљокап, Глигорије – Горча Живковић и миришев. И ћерке на Ацу Каспара – Милунка
гамиле људи проодив, идев на пијац ел се па Душко Недељковић из Пуковац. и Пека тражив да едев оној што Здравко носи,
врћав од пијац. А зими, кад уфатив големи У кафану Мали Каспар дођујев чаршилије а не онолко месо и не знам кое ти не све што
мразеви и ветар бричи по улицу - укуткује и комшије – Сотка, Чорба, Русомир, Коста и се спрема у кафану. И мајка гим Дана даде на
зидови уз бубњару и распалени мангали и по Ђока Врањкић, Мита Терзија, Беџет поткивач, Здравка купован леб и Здравко гим искрши од
цел дн гости едни дођев, едни отинев, ал све Копче пекар – дођуев си на по едну љуту и меку, сиротињски леб у тепсију и оне цапав – ручав,
једно - да л дођев да л си отиднев – увек по ал највише на карте и разговор. цапав – ручав – толко гим благ он-ј Здравков
нику нову причу донесев и причав уз шише У кафану Мали Каспар дођује и Мика леб...
ракију, ел пиво без крагну ел сс крагну у онеј Бабаџика – седне уз астал до голему фуруну,
високе дебеле кригле... греје грбину и пије кафу - плк. Нема куде ни Кафану од Дину Ћелеша купи Александар
за које да се жури.. Здравко Несторовски је Цветковић Каспар и кафана доби име Мали
Костадин – Дине Гавриловић Ћелеш, кондирџија бија – тој је радеја и од тој живеја. Каспар..
жена Васка, ћерка Роска удата у Ниш за Сотира На главу носи тепсију с дарови за младеневесту, Радмила Цветковић је од Лешњакови у
Томића. Дина је стварно ћелеш – нема ни браду, а у руку кондир – на кондир се лепив и закачујев Мурџу малу и тој су онија Лешњакови који су
држали кафану Послеђан грош.
- Ја сам се, каже Радмила, овде удала
1948. године. Кафану на ћош улице која се
сада зове кафана НИШ држао је мој свекар
Алекса Цветковић Каспар, жена му је Даница од
Манчићеви, деца Душан , Милунка и Персида.
Душан, жена Рада од Лешњакови. Милунка,
муж Бранко Младеновић Млаџа. Персида, муж
Доја Костић, књиговођа у Летекс, деца Дакица и
Милан, звани Доја - такој га викав по татка Доју.
До кафану Мали Каспар према Пошту
били су дућани на Алексу Каспара – сада су
туј кројачка радња, касапница и радња где је
сада намештај - тија три дућана Алекса је давао
под кирију.
А и све после што је било и што се батисало
под онеј силне године што проминуше – код да
је дадено под кирију на време турено у сећања
и дугчке успомене...

Сава Димитријевић
Нова наша реч 13