Page 6 - NNR 7

Зашто све више људи из Србије ради у Хрватској и колика је помоћ стигла у протеклој деценији из ЕУ?
КОЛИКИ ЈЕ ТАЈ НИШ?

Одакле сте, пита нас конобар у једном
загребачком локалу. Колегенице одговарају
да смо новинари из Београда.
-За Београд знам да је велики, али
нисам знао да је и тај Ниш тако велики
град. Скоро свако ко је дошао овде да ради
из Србије одговара да је из Ниша. Колики
је тај Ниш? - пита младић.
Објашњавамо му да није тако велики,
али ни мали. И да све више људи из Србије
долази да ради у Хрватску у потрази за
бољоим платом и животом.
Хрватска се, може се слободно рећи, у
протеклих десет година, од кад је чланица
ЕУ, препородила у економском смислу.
Ова држава је 1. јула 2013. примљена
у ЕУ као 28. чланица. После десет година,
1. јануара 2023. године, постала је део
еврозоне и шенгенског простора.
Хрватска је након 10 година чланства
у ЕУ одлично профитирала, показују и
званични подаци.
Из бужета ЕУ су повукли 17,1
милијарду, а за протеклих десет година
уплатили су 5,2 милијарде евра. За протеклу Институту за развој и међународне односе негативне листе онога шта је Хрватска
деценију “у плусу” су 12 милијарди евра. (ИРМО). И он је био један од саговорника изгубила уласком у ЕУ, налази се – број
Сем тога робни извоз им је скоро групи новинара из Србије који су посетили становника који је по попису из 2021.
удвостручен. Хрватску у склопу пројекта “Пулс Европе године мањи је за око 10 одсто у односу
БДП по глави становника им је повећан – медијске посете ЕУ”. на 2011. годину, а највише због радника
са 50 на 75 одсто просека у Европској Додао је да су из фондова ЕУ који су отишли да раде у иностранство
унији. финансирани велики инфраструктурни отварањем граница.
У Хрватској је незапосленост око шест пројекти, као што је ЛНГ терминал на На улицама Загреба се често виде
одсто, просечна плата 1.100, а минимална Крку, обнова пруга или Пељешки мост који радници из Непала и Индије. Бутковић каже
зарада 560 евра. Инфлација им је око 6 је и један од највећих инфраструктурних да је регион одакле је и Хрватска црпела
одсто. пројеката у Европи. ЕУ ове пројекте радну снагу, БиХ, Србија и све земље
-Економски показатељи су веома суфинасира са 80 одсто, а Хрватска Западног Балкана, већ доста испражњен,
добри. Ми смо једна од држава ЕУ која учествује са 10 или јер становници одлазе у западну Европу,
је најбрже изашла из кризе узроковане 20 посто, зависи од програма. па је зато у Хрватској све више радника
ковидом. Вероватно су са једне стране У Хрватској је просечна плата 1.100 из азијских земаља, Непала, Филипина,
у питању значајне користи од фондова а минимална 560 евра, Вероватно је ово Индије…
од којих се раде велике инвестиције. Ми објашњење тврдње конобара у загребачком Каже и да су оико 10 посто од укупне
радне снаге странци. Најбројнији су
радници из БИХ, затим из Србије, а следе
Непал, Северна Македонија, Индија.
Странци углавном раде у драгсторима,
на грађевинама, у угоститељству, као
достављачи хране.
Према подацима које смо чули од
почетка 2015. године до данас 200.000
радних места је отворено у Хрватској.
Пманирано је да се у наредним годинама
отвори још толико, а наши
саговорници кажу да је то неопходно
да би се одржала тренутна стопа раста
привреде од 6, 3 посто.
Чули смо и да се број евроскептика
у Хрватској није смањио, али да на јасну
опредељеност ове државе за европски пут
највише утиће помоћ коју је добила у овопј
децениоји из вуџета заједнице. Та подршка
ће се удвостручити у наредној деценији,
чули смо у Загребу.
А на самом почетку приче, пре десетак
година оно што је јасно трасирало пут
Хрватске у Европку Унију је била
политичка воља и спремност скоро свих
политичких чинилаца овде. Имали су разне
идеје и погледе, али већег противљења
уласку Хрватске у ЕУ није било, кажу наши
пуно профитирамо од чињенице да смо ресторану, да је много Нишлија који раде саговорници.
чланица у ЕУ, имамо на располагању само у Хрватској. Све више је и Лесковчана. То може бити јасан рецепт и за Србију.
у наредних 10 година око 15 милијарди Медијална плата, коју прима највећи Ако је намера да се уђе у Европску унију
евра из буџета ЕУ, и још 10 милијарди евра број запослених, је 1.000 евра, што је стварна и искрена.
из нове генерације фондова ЕУ, - каже др можда мање него у западној Европи, али
Хрвоје Бутковић, виши научни сарадник на су и трошкови у Хрватској мањи. У врху Љиљана Стојановић
6 Нова Наша реч