Page 12 - NNR 7

Људи и сокаци Старог Лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (16)

Милан Тепавац је био називали логор) у Смедеревској
официр краљеве гарде, веома Паланци. Врло често је била
стасит, висок и снажан. Био одвођена на „разговор“ и тамо
је оличење једног краљевог премлаћивана. Међутим, Олга
официра. И сећам се врло Тепавац је једном приликом
добро кад је било немачко у групи, у присуству самог
бомбардовање 8. априла 1941. управника Поповића, почела
Тад је Милан Тепавац напуштио да живо приказује све како
краљеву војску, дошао је кући и је Поповић тукао. При томе
касније је отишо у партизане. му се претходно обратила да
Чуо сам да је био комесар јој дозволи да приреди „врло
Тринаесте бригаде. Неки људи интересантну представу“.
из Кацабаћа, који су га знали, Наравно да је после овога
они су ми причали да је био као била одведена и поново
мало повучен, ћутљив. праву истину и испричала Марија, а то је причао мој отац тучена. Када се вратила она
У успоменама Марије оно што је она знала о томе Милутин, навеле су породицу је пркосно добацивала својим
Тепавац, ћерке Милутина шта се заиста догађало међу Тепавац на помисао да све другарицама:
Тепавца, постоје и нека друга комунистима у Лесковцу. што се догађало и догодило Не брините, доћи ће и
сећања о томе шта се догодило Сви чланови породице породици Данила Тепавца није њима крај!
и разлозима због којих је, по Данила Тепавца, почев од самог било случајно, већ напротив Локални, идеолошки
причању њеног оца Милутина, Данила, били су комунистички - као да је неко желео да се настројенин историчари, који
Олгица Тепавац убијена. У опредељени. Данилов син породица Данила Тепавца – су будно пратили сва реговања
основи тих прича су сумње Милан је био официр краљеве истреби! на сваки покушај било какве
да је Олгица, као комуниста војске, а у партизане је отишао У књизи „Лесковац у рату критике на рачун онога што
и скојевка хапшена и робијала на самом почетку Народно и револуцији“, објављеној је „народна власт“ чинила
у затворима Специјалне ослободилачке борбе. Када 1968. године, доктор Миливоје и урадила неспосредно по
полиције све до ослобођења, а су партизани минирали Перовић је у неколико наврата завршетку рата, – обрушили
онда - ликвидирана од стране електричну централу у споменуо чланове породице су се на књигу „Лесковац у
ОЗН-е, да се не би сазнало и Лесковцу, Олгичина мајка Ружа Данила Тепавца, посебно рату и револуцији“ доктора
не открије права истина о томе и сестра Милка су отишле у Олгицу Тепавац, као ученицу Миливоја Перовића. Указивали
шта се заиста догађало међу Кукавички партизански седмог разреда гимназије и су, према њиховим сазнањима,
комунистима у Лесковцу. одред. Милка је завршила члана скојевске групе... и о томе на многе „нетачности“,
Марија такође памти да је осам разреда гимназије и да се, после хапшења храбро „произвољности“ и много
њен отац Милутин причао да у партизанима су биле као понашала у затвору Специјалне тога што је доктор Перовић
је Олица, како је из милоште болничарке. Настрадале су у полиције у Нишу. Доктор у овој књизи написао.Не
звао Олгицу, као скојевка и борби, горе на Кукавици, од Перовић такође наводи да су у улазећи у то да ли је и колико је
комуниста, колаборирала са непријатељског минобацача. затвору Специјалне полиције локална, идеолошки настројена
Немцима и све податке које је, После убиства Олгице, „.. непокорне омладинце, историографија, била у праву,
као двоструки агент- „крала“ Милан је 1946. отишао у у такозваној „Белој кући“, када је на стуб НЕИСТИНЕ
од Немаца, прослеђивала Београд. Исте,1946. године, специјалној бараци са ћелијама, окачила ову књигу, навешћу
партизанима. Милан је отишао у Москву. подвргавали драстичним оно што је, после сазнања о
- Лично мишљење мог оца Из Москве се никада није дисциплинским мерама, реаговању на његову књигу,
Милутина било је да је Олгица вратио, нити јавио где је, нити уствари батинама. Кад би се учинио сам аутор књиге
имала праве информације о се сазнало да ли је уопште жив. и то показало као недовољно, доктор Миливоје Перовић.
томе како се ко од комуниста у Седамдесетих година затварали су их у такозване А што, верујем, одсликава,
Лесковцу за време рата понашао прошлог века, његова сестра „изолаторске ћелије“, где су вероваватно и личну сујету
и уопште - шта се стварно од стрица Славица, са мужем били одређивани на рад, али и жељу за самоистицање
догађало у комунистичкој Војиславом Стојановић су, као без хране. „заслужних“, а у књизи
партији у Лековцу. У ОЗН-и туристи, отишли у Москву. Оваквим методама „заборављених“, случајно
су знали са каквим све правим Славица је покушала да „васпитања“ нарочито се незабележених или недовољно
инфорамцијама она располаже, сазна шта је било с Миланом, противила Олга Тепавац. Она је, истицаних појединих учесника
и да би спречили да се права распитивала се да сазна да ли још у Нишу, својим бунтовним НОР-а.
истина сазна - ОЗН-а је је жив и шта је уопште било с држањем и пркосом скренула
Олгицу устрелила. То је лично њим. Али, није сазнала ништа. на себе пажњу Специјалне ( Наставиће се)
мишљење мог оца Милутина. Све ове необичне и полиције. Исто се то наставило
Убили су је да не би открила неразјашњене околности, каже у Заводу ( како су љотићевци Сава Димитријевић
ГУСЛАРСКО ВЕЧЕ

Лесковачки културни центар у сарадњи са Друштвом
гуслара и писаца епске поезије „Горња Јабланица” из Медвеђе,
организовало је гусларско вече. Учесници програма били су
гуслар Милован Милошевић, гуслар Симо Пејковић, гуслар и
фрулаш Миљан Токовић, здравичар Михајло Гикић, певач из вика
Верослав Перовановић, и гуслар и песник Радосав Додеровић,
који каже да се овај инструмент полако враћа у живот.
-У једном тренутку гусле су биле готово заборављене,
али након што је УНЕСКО певање уз гусле ставио на листу
нематеријалног културног наслеђа човечанства, све више људи
се враћа овом начину изражавања епске поезије и музичког
изражавања. Наше друштво има и подмладак коме можемо да
пренесемо своје знање, имамо пар младих гуслара који имају
једва 20-ак година, али и гусларе школског узраста који тек
сада крећу да се баве овом уметношћу. Организујемо и разне
програме, идемо и гостујемо на фестивалима, а наш највећи
успех је што свуда стижемо и популаришемо гусле.-
ИС

12 Нова Наша реч