Page 6 - NNR 5
P. 6

ТОТАЛНА ОДБРАНА И ВОЈНИ РОК:

         ЗАШТО ГА (НЕ) ТРЕБА ВРАЋАТИ?


         Пише:  мс  Александар                                                            Американцима због набављања
      Стојановић                                                                          руских  ракетних  система
                                                                                          С-400. Сва та, и многа друга,
         Последњих дана се наново                                                         ненабрајана  дешавања  на
      интензивирала  расправа  око                                                        међународној сцени, остављају
      потребе  враћања  обавезног                                                         утисак да је поредак подложнији
      служења  војног  рока,  после                                                       променама  него  што  се  то
      најава  челника  државе  да  је                                                     чинило и у шта су нас уверавале
      нужност „одмрзнути“ суспензију                                                      дипломате са Запада.
      ове,  некада  редовне  ставке,                                                         Сва  та  дешавања  на
      не  само  у  функционисању                                                          „највишем нивоу“, по вертикали,
      система одбране, већ и у животу                                                     утичу  и  на  дешавања  у
      заједнице и појединаца.                                                             регионима. Под заштитом или
         Тим  поводом,  чују  се                                                          спонзорством ове или оне велике
      различита мишљења, аргументи                                                        силе, мале државе траже своје
      и  контрааргументи,  чешће                                                          место у геополитичком поретку,
      базирани  на  субјективном,                                                         како  на  светском,  тако  и  на
      изразито  емотивном  осећају,                                                       локалном нивоу, формирајући
      но на чврстијим, објективним                                                        властито виђење односа снага,
      темељима, које често називамо                                                       те креирајући властиту спољну и
      чињеницама. На то, наравно, не                                                      безбедносну политику. Ту спада
      треба гледати као на нешто што је   друштву,  какво  је  постало  и  чеоних земаља Европске уније)   и наша земља.
      а приори лоше. На крају крајева,   српско.              и  Истока  (пре  свега,  Русије,
      свако има право да му се неки   Да почнемо.             Кине  и  Ирана),  доминантно     СЛУЧАЈ СРБИЈЕ
      концепт свиди или не свиди,                             идеолошке природе. Спорови
      те да о томе искаже свој став,   СТАЊЕ У СВЕТУ          су  пре  геополитички  –  више   Србија се, задњих двадесетак
      а нарочито ако би „то нешто“, у                         учесника  у  игри  на  „великој   година, (декларативно) налази
      значајној мери утицало на његов   Ставови  који  се  често   шаховској табли“ (како би рекао   на  европском  курсу,  при
      живот, рутину и планове.    могу чути последњих година у   Бжежински), желе за себе што   чему се чланство у Европској
         Па ипак, у жељи да редови   стручном и лаичком политичком   веће „парче колача“. Данас је,   унији, од стране претходне и
      који предстоје не буду просто   етру, говоре у прилог тези да је   у већој мери него пре десет или   садашње власти, промовисало
      изношење  афирмативног      свет на почетку треће деценије   двадесет година, очигледно да   као циљ од стратешког значаја
      или  негативног  става  према   двадесет и првог века, место  планетарни  токови  нису  под   за Србију. На том путу, Србија
      овој  идеји,  они  ће  бити   значајно  опасније  него  што   сувереном доминацијом једне   је  испунила  бројне  захтеве,
      структурирани,  тако  што  ће   је то било само деценију пре.   државе  –  Америке.  Свет  се   како  би  се  сврстала  у  ред
      бити  посматране  различите   Под  тиме  се  не  мисли  само   променио.Више није оправдано   „пожељних земаља“ – отворила
      димензије  овог  феномена.   на  актуелизацију  такозваних   рећи да живимо у униполарном   је тржиште за прилив страног
      То ће бити учињено, како би   меких  претњи  безбедности  поретку  где  господари  само   капитала,  прилагођавала  је
      се на дидактички захвалан и   –  тероризма,  организованог   једна  суперсила.Такво  стање   законодавство,  реформисала
      методолошки исправан начин,   криминала,   миграција,   ствари је можда било актуелно   (са већим или мањим успехом),
      представила  комплексност   климатских промена и сличног,   2010.године, али је претерано   готово  све  друштвене
      целокупне ове приче, о којој,   већ и на реконституисање моћи   о  томе  причати  само  десет   подсистеме  (образовање,
      данима већ, брује медији.   држава  базираних  на  војним   година касније. Кина, ношена   здравство, војску...), све у циљу
         Најпре,  треба  указати   снагама и системима наоружања.  привредним  растом  и  све   приближавању „светом тројству“
      на  „објективне“  аспекте  ове   Да  у  томе  има  истине,  незаситијим амбицијама, Русија,   на ком почива идентитет ЕУ –
      проблематике. У том смислу,   довољно  је  прелистати  војне   под вођством Путина, па и водеће   заједничка економска, спољна
      треба  нешто  више  рећи  о   буџете  најмоћнијих  држава   земље Европске уније (пре свих,   и безбедносна политика. Док се
      геополитичким трендовима у   света,  чији  раст  из  године  у   Немачка и Француска), данас   по питању првог стуба, радило
      свету и региону, позицији Србије   годину, говори о томе да је на   представљају значајно битније   и ради пуном паром (на радост
      у ширем и ужем безбедносном   делу нова трка у наоружању, с   чиниоце међународне политике   крупног  капитала,  махом,
      комплексу,  стратешким      тим што партиципанти више нису   него што су то представљале пре   страног), приметан је застој када
      опредељењима  наше  земље,   два идеолошки супростављена   само деценију или две. Данас је   се говори о униформној спољној
      која су инаугурисана у највишим                         оправдано о свету говорити као   и безбедносној политици. То и
      стратегијско-доктринираним                              о мултиполарном. Да има истине   не треба да чуди – од Србије се
      документима  (пре  свега,                               у томе, говоре и бројни локални   тражи признање независности
      у  стратегији  националне                               сукоби и тензије током којих су   Косова  и  Метохије,  увођење
      безбедности), те нормативним                            силе заузимале различите стране   санкција Русији и томе слично.
      и практичним претпоставкама                             (Грузија, “Арапско пролеће”,   Тренутно  схватање  је,
      нашег  система  одбране  да                             Украјина, Нагорно-Карабах...),   да  такви  потези  нарушавају
      обезбеди логистику да се овај                           при чему се под „силама“ не   виталне државне интересе, те
      пројекат  спроведе  на  ваљан                           подразумевају  само  „велики   да представљају нешто преко
      начин.                                                  играчи“  попут  Америке  и   чега не треба прећи. Већ се на
         На  крају,  што  није  мање                          Русије, већ и они регионални   том  месту,  оправдано  сумња
      значајно,  на  проблем  треба                           моћници,  чије  време,  као  да   у  искрене  жеље  чланства  у
      гледати и из хумано-центричне                           тек  долази.Илустративан  је   Унији,  јер  се  отворено  крше
      позиције,  односно  из  угла                            пример Турске.Ердоган је више   начела  јединства  у  спољној
      грађанина Србије (момка или   блока, већ држава које мање-  пута показао своју озбиљност,   и  безбедносној  политици.
      девојке), који би био директно   више спроводе исту економску   спроводећи  одмазду  према   Наравно,  ова  два  принципа
      погођен  ревитализовањем    политику  неолибералног  ЕУ  (због  вишедеценијског     која  се  представљају  као
      обавезног служења војног рока,   тржишног  фундаментализма.   одбијања  Европљана  да   квалификаторна, не поштују ни
      те какве би то све евентуалне   Дакле, не би било оправдано рећи   Турску  приме  у  Унију),  кроз   саме земље чланице. Шпанија, на
      последице имало на живот и   да су трзавице између Запада   отварање  мигрантских  рута,   пример, не признаје независност
      рад  у  неолибералном  свету   (САД-а,  Велике  Британије,   као и кроз отворено пркосење   Косова,  иако  је  пуноправни
      и  тржишно-оријентисаном                                                            члан деценијама већ. Аршини
      6                                                                                                Нова наша реч
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11