Page 8 - NNR 48-49

Новогодишњи разговор: Милена Илишевић
АУСТРАЛИЈА ЈЕ ДАЛЕКО - СРБИЈА ЈЕ ЈОШ ДАЉЕ

Милена Илишевић, Лесковчанка, коју ће неко упознати у животу и ивек на то
добитница награде Универзитета западни гледам као на то да је свако од нас амбасадор
Сиднеј за најбољег професора, боравила је где год да се креће.
недавно у свом родном крају. Искористили смо ННР:- Радите као професор енглеског на
прилику и замолили је за разговор о томе какве факултету?
утиске доноси из Аустралије, И са каквим Илишевић:- Предајем енглески језик и
утисцима одлази из Лесковца. академско писање, и још пар других предмета.
-Лепо је што добијам призања у свету, Углавном је мој фокус на писмености и енглеска
међутим, оно што са собом носим, носим граматика која, на жалост, није била присутна у
одавде, најпре из своје школе у Манојловцу и аустралијским школама последњих 40-ак година
из своје породице, затим из Гиманзије и даље из несхватљивих разлога. Они знају како се
кроз образовање. То је доказ да велики људи и нешто каже, али не знају да објасне. Проблем је
велике реке долазе из провинције. Драго ми је што је граматика враћена у школе пре неколико
што Лесковац промовише младе људе јер то година и тамо не постоји довољно професора
је будућност, – рекла нам је она. који граматику могу да објасне и предају.
ННР:- Из овога о чему смо до сада
ННР:- Верујем да сви који вас знају питају разговарали рекло би се да сте ви пример особе
- како изгледа Лесковац када дођете у њега из која показује да треба учити кроз читав живот?
Сиднеја? Илишевић:- Апсолутно. Ја сам недавно
Илишевић:- Никад лепши. Зависи, да нешто размишљала, и када би ми неко сада
ли се гледа реално или се гледа емотивно, то понудио да предајем српски језик на факултету,
су две тотално различите слике. Ја долазим Илишевић:- Реч је о Универзитету Западни не знам да ли бих прихватила. Ја сам пет година
у свој Лесковац, код своје породице и то је Сиднеј. Ја сам првих неколико година радила у потпуно у енглеском начину писања, радим
сасвим другачије, јер не долазим као туриста. Београду, а живела у Сиднеју што је била мало доста са студентима, исправљам њихове
Недостају ми ставри којих је било некада, много чудна ситуација, јер сам стицајем околности радове... Мада ја предајем српски језик у
се променило, на жалост на горе, нема многих била пола године у Београду, а пола године српској школи, тамо при црквама постоји
људи који су били овде из разноразних разлога, у Сиднеју. Касније сам отишла на мастер за неколико српских школа за основце, постоје и
али емоције су нешто што увек вуче. професоре енглеског за странце, за емигранте, средње школе, наша деца могу да узму српски
ННР:- Како се вама десило да из Ниша, и моја идеја није била да будем професор језик као изборни предмет у средњим школама
Београда, Лесковца, одлучите да живот енглеског, него да стекнем неко формално и да га полажу за матуру. У српској школи при
наставите у Сиднеју? енглеско образовање. Стицајем околности цркви, где тренутно радим, имамо стотинак
Илишевић:- Није ни мало близу. Стално упознала сам људе на универзитету који јако деце и није то довољно, али ми је драго да
се смејем да, када бих почела да копам у цене европско образовање. Ја сам пожелела да сам остала у контакту и да могу тој деци да
дворишту своје куће у Сиднеју, вероватно нешто урадим за нашу заједницу и да на неки нешто пренесем, јер су скоро сви рођени у
бих изашла у своју кућу у Великој Биљаници. начин промовишем српски језик и књижевност, Аустралији, а родитељи или немају довољно
Отприлике толико је далеко, буквално други јер већ, на жалост, годинама српска књижевност времена или не разумеју потребу чувања свог
крај свеета. Разни су разлози зашто људи одлазе не постоји на универзитетима. Имали смо раније језика на тај начин. Тој деци треба прићи, и моја
у имиграцију. Ја сам отишла из најлепшег катедру на универзитету, али већ годинама колегиница и ја смо покренуле идеју, иза које
разлога, а то је љубав и то је вероватно једини то немамо. Ја сам отишла код декана, рекла стоји и наша амбасада у Канбери, да се направи
разлог због кога се човек не враћа. Иначе, ко сам и шта могу, и он ми је понудио летњу једна платформа за учење српског језика у
факултет сам завршила у Нишу, а у то време школу, између два семестра, где студенти могу Аустралији, да сви добијемо исти програм. То
магистарске студије у Београду, докторске из да раде неке предмете унапред, понудио ми је никад није урађено и то је нешто на чему сада
српске књижевности у Новом Саду, буквално да осмислим предмет и да, ако могу, убацим радим. До сада су све те школе радиле свака
сам све универзитете прошла. Радила сам дуго у српску књижевност. Тако да с поносом могу да на свој начин, немамо литературу, користимо
Институту за књижевност у Београду и десило кажем да је једна група студената имала прилике књиге из Србије које нису адекватне, јер ипак
се да сам се заљубила и отишла на други крај да учи о српским писцима, и, пошто сам се ту је то српски језик, страни језик тој деци. Ма
света. показала, понудили су ми посао и радим као колико се ми томе противили и ма колико то
ННР:- Оно што можемо да видимо, према професор предавач, а на неким предметима као нама не било мило, та деца ипак уче српски
Франкфуртским вестима, квалитет је препознат асистент. До сада сам три предмета дизајнирала, језик као страни језик.
и у Сиднеју? и оно што могу да урадим је да, бар за своја ННР:- Да ли то значи да министарство није
Илишевић:- Аустралија је, пре свега, предавања, волим да имам мото на почетку организовало никакву школу српског језика,
емигрантска земља, сви су некад дошли од предавања, да имам слајдове, а то је нешто као што постоје у Немачкој?
негде, пре две године, 20, 200... Другачији је што ми је остало из средње школе и времена Илишевић:- У Аустралији је мало
однос према странцима и емигрантима него у када сам била песник, стално узимам неке другачија ситуација. С тицајем околности знам
земљама Европе, где вас гледају као грађанина делове српских писаца, тако да оно што могу каква је ситуација са нашим ректоратима у
другог реда, то знају многи наши суграђани. да урадим је да моји студенти чују за Србију Европи, јер сам доста сарађивала раније са
Аустралија је мало другачија, тамо ако вредите и да колико толико променим неку слику о славистима, чак сам у Француској била као
они ће вам помоћи на све начине. Ја сам отишла Србији. Можда сам ја једина особа из Србије стипендиста на постдипломским студијама,
пре 10 година без знања енглеског језика, што, не постоји тако нешто у Аустралији. Прво,
можда, млађим генерацијама делује чудно, деца су јако далеко, ми смо једна од ретких
али у време када сам ја студирала, енглески породица која долази једном годишње у Србију,
је био један од језика... Учила сам француски већина породица с којима смо у контакту у
у Гимназији код покојне професорке Ружице Сиднеју су избеглице из рата. То су људи који
Тимченко, па сам руски учила на факултету, немају где да се врате. Они у Србију долазе
чак мало пољски... Ја сам била слависта, бавила као туристи, као што би дошли у било коју
сам се српском књижевношћу, енглески ми другу земљу. Њима је Аустралија више њихова
није био у фокусу. Покушвала сам,а ли никад него Србија. Та деца немају стални контакт са
нисма имала времена, и онда сам се нашла на матицом,. Мене је један дечкић у мом разреду
енглеском говорном подручју где буквално недавно питао, а то је узраст од 10-12 година
нисам знала ни добар дан да кажем. Кренула „Учитељице да ли су људи који су избегли из
сам кроз школе за емигранте, што је у неку руку Хрватске прво у Србију, а онда у Аустралију,
било добро, јер сам морала да учим језик од постали Срби?“ Ја сам му одговорила да ако је
нуле. Мени је било лакше јер ми је образовање неко избегао из Хрватске у Србију, вероватно
лингвистика, а то ми ја касније и помогло у је већ био Србин. Деца су збуњена, не знају
раду са студентима, јер сам могла да видим ко су, шта су, родитељи очекују да то буде по
како изгледа процес учења и усвајања језика. неком аутоматизму. Деца су већи део дана у
ННР:- Статус најбољег професора је школама које трају дуже него код нас и нису у
сигурно заслужен? правом контакту са својом културом и матицом.
8 Нова наша реч