Page 15 - NNR 48-49

ИНСТИТУЦИЈЕ КРИЈУ ИНФОРМАЦИЈЕ КАО ЗМИЈА НОГЕ

91 проценат података званичних медија је то што се „хватају за кост“, односно
државних органа 2011. је било валидно, баве се, од стране одређених кругова,
док је тај проценат 2017. поражавајућих искреираним аферама.
Душан Чавић из организације „Марка
22 одсто. жвака“ је причао о значају грађанског активизма
и о непоходности ангажовања људи да раде у
Центар за културну деконтаминацију је јавном интересу.
био поприште трибине „Ко брани јавност у Ивана Ђокић, студенткиња новинарства
Србији?“, у организацији Бироа за друштвена која је учествовала у реализацији истраживања
истраживања, Правног скенера и Партнера које се детаљније бавило случајем Нишког
Србија. Тема се базирала на проблемима са аеродрома, навела је невероватан пример
којима се суочавају медији, организације ситуације коју су доживели током истраживања.
цивилног друштва, истраживачи и грађани Наиме, када су од две државне институције
у настојању да од надлежних државних тражили исти документ, са једне адресе
институција добију информације од јавног је стигло целовито решење, док је са друге
значаја. стигао документ цензурисаног садржаја, јер
У добро попуњеној сали били су је, наводно, било важно прикрити одређене
присутни припадници цивилног друштва, као информације које могу угрозити пословање.
и представници делегације Европске уније у Када су упоредили два документа, дошли су до
Србији. Учесници трибине су били Станојла закључка да цензурисани део не може угрозити
Мандић, заменица Повереника за слободан пословање, већ одређене људе на одређеним
приступ информацијама од јавног значаја и местима. Како је истакла, у току истраживања
заштиту података о личности, Зоран Гавриловић су им многа врата била затворена.
из Бироа за друштвена истраживања, Сенка Тијана Николић, студенткиња која се
Влатковић Одавић, новинарка Инсајдера, са својим колегама бавила проблематиком
Душан Чавић, из организације „Марка жвака“, намењених функционисању ове независне загађености ваздуха, нагласила је да су до
и Ивана Ђокић и Тијана Николић, студенткиње институције. Због тога, како наводи, независност података дошли са мање или више муке, али да
новинарства које су непосредно учествовале у и самосталност су „само на папиру“, док је у су они били врло нејасни и конфузни. Говорећи
истраживању транспарентности. пракси нешто другачије. о току свог истраживања, она је навела податак
Заменица Повереника за слободан Зоран Гавриловић, из Бироа за друштвена једног другог истраживања по коме је приметан
приступ информацијама и заштиту података о истраживања, навео је да Србија нема проблем енорман пад у валидности званичних података
личности је истакла парадокс, да су у Србији са транспарентношћу података, већ има између 2011. и 2017. године. Елем, 91 проценат
грађани генерално задовољни приступом проблем са тим што имамо „транспарентност података званичних државних органа 2011.
информацијама од јавног значаја, али да без јавности“- имамо податке, али немамо је било валидно, док је тај проценат 2017.
новинари то нису, јер врло често наилазе на јавност. Он сматра да јавност подразумева поражавајућих 22 одсто.
затворена врата државних органа. Она сматра да спремност људи да дебатују, што у Србији није На крају трибине је била приказа изложба
узрок онемогућавања приступа информацијама случај, узимајући у обзир резултате недавног сатиричних илустрација Добросава Боба
битним за јавност лежи у одсуству моралне, истраживања, по којем највећи број грађана Живковића под именом „Институције крију
кривичне и прекршајне одговорности људи Србије сматра да није паметно говорити оно информације као змија ноге“.
на важним позицијама, који поступају, у што се мисли. ННР
конкретном случају, мимо закона. Врло често Новинарка Сенка Влатковић Одавић је у
се дешава да се недавање информација правда свом излагању најпре истакла да новинари не
тиме да се ради о државној тајни. Говорећи о питања од јавног значаја. У Србији је на делу НОВЕ КЊИГЕ У
могу да штите јавност, већ морају да постављају
позицији установе Повереника за слободан
приступ информацијама од јавног значаја и сврставање медија на једну или другу страну,
заштиту података о личности, она сматра да што ствара једну врло тешку ситуацију за рад. БИБЛИОТЕЦИ
је она „на климавим ногама“, јер се у пракси Како наводи, у Србији не постоје забрањена
дешавало да када се органи Повереника питања, али постоје питања на која нећете
ангажују у расветљавању афера чији су добити одговор, или ћете, уколико их упорно
виновници припадници власти, онда долази, као понављате, бити проглашени државним
санкција, смањивање финансијских средстава непријатељем. Врло велики проблем данашњих
ТАКТИЛНА ИЗЛОЖБА
ПРЕДМЕТА ИЗ ЗБИРКЕ

МУЗЕЈА У БИТОЉУ

У холу Народног музеја Лесковац отворена
је тактилна изложба из колекције Н.У. Завод
и музеја у Битољу, Северна Македонија. Конференција за медије у библиотеци
Тактилна изложба резултат је вишегодишње „Радоје Домановић“ одржана је поводом
међународне сарадње ових двеју установа презентације књига купљених на сајмовима
заштите културних добара, а нарочито у области књига у 2019. години. На овај начин
унапређења приступачности установа културе набављено је 400 нових наслова, а број
особама са инвалидитетом. Двадесет одабраних примерака књига износи 720, за шта је
предмета из богатих збирки битољског музеја који подразумева и сензорно, тј. тактилно издвојено 420.000 динара. У 2019. године
представљено је публици путем тактилних искуство. Обраћа се најширој публици, али је набављено 850 књига за шта су дата
слика, тактилних описа на Брајевом писму и се њена специфичност огледа у приступу сопствена средства, као и новац из буџета
увећаног тиска, као и колор фотографијама. који омогућава активно учешће и слепих и града. Откупом преко Министарства културе
Ова изложба представља један од могућих слабовидих лица. и информисања набављен је још 1101 наслов,
приступа у унапређењу приступачности и ИС за шта је уложено 1,3 милиона динара.
процеса интерпретације културног наслеђа ИС
Нова наша реч 15