Page 11 - NNR 46
P. 11

Народни музеј : Изложба
        ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ НА ДОКУМЕНТИМА И ФОТОГРАФИЈАМА

         Обележавајући 110 година                                                            -Изложбу  завршавамо
      од победе Краљевине Србије                                                          паноом  који  приказује  како
      у  Другом  балканском  рату,                                                        је  дочекана  победничка
      Народни музеј је организовао                                                        српска  војска  у  августу
      изложбу  „Други  балкански                                                          1913.  године.  У  питању  је
      рат  на  фотографијама  и                                                           дефиле од 24. августа 1913.
      документима“. Аутор изложбе                                                         године главном београдском
      историчар Дејан Антић каже                                                          улицом  пред  краљем
      да је ово прилика да се сетимо                                                      Петром  Карађорђевићем
      учесника Другог балканског                                                          и  престолонаследником
      рата, јунака који су учествовали                                                    Александром.  Искрено  се
      у рату који они нису желели,                                                        надам да смо успели бар мало
      већ  су  били  игром  прилика                                                       да се одужимо нашим прецима
      нападнути у ноћи између 29.                                                         који су показали и храброст и
      и 30. јуна од стране Бугара, када                                                   херојство и пожртвованост.-
      је и започео Други балкански                                                           Директор  Народног
      рат.                                                                                музеја Небојша Димитријевић
         -Иако  су  Прва  и  Трећа                                                        примећује да је ова изложба
      српска  армија  у  Првом                                                            имала један занимљив пут.
      балканском  рату  скоро                                                                -Обишла  је  Северну
      самостално успеле да ослободе                                                       Македонију,  обишла  је  сва
      и територију Косова и Метохије,   Рајчанског рида, на Јежевом  су  посебно  занимљива  два   она места где се српска војска
      Рашко-полимске обласи, Јужне                                                        борила, где су српски војници
      Старе Србије, иако је Друга   пољу, код Удова, Ђевђелије,  паноа који говоре о Гвозденом   остављали кости током Другог
                                  дуже Брегалнице и Злетовске  пуку  српске  војске,  који  је
      српска армија под вођством                                                          балканског рата, али обишла
      Степе Степановића помагала   реке,  јунаци  Прве  и  треће  намерно постављен у сасвим   и многе крајеве Србије. Тако
                                  српске армије успели су да се  другом колориту, као и пано који
      својим савезницима Бугарима                                                         да ево, на крају године, имамо
      у опсади и ослобођењу Једрена,   одупру вишеструко бројнијим  говори о борбама на Власини   ту част и привилегију да ова
                                  бугарским снагама и да осујете  и  одбрани  јужноморавског
      политички  врх  Краљевине                                                           изложба гостује и у Народном
      Бугарске није био задовољан   нападе. Због великог херојства  правца. О томе се не зна пуно,   музеју у Лесковцу.-
                                  српског војника, због јунаштва  у  науци  се  зна,  али  јавност
      фактичком  територијалном                                                              Изложбу  је  отворио
      поделом у мају 1913. године,   и славе, али и чињенице да је  није  довољно  упозната  са   председник  Привременог
                                  Букурештанским  мировним  овом проблематиком. Управо
      и они су сматрали да комплетна                                                      органа Горан Цветановић, који
      територија  Јужне  Старе    уговором,  којим  је  окончан  у бици на Брегалници Други   је рекао да се Други балкански
                                  Други балкански рат, територија  пешадијски  пук  Моравске
      Србије  и  Македоније  треба                                                        рат одиграо у периоду од јуна
      да припадне њима. Са таквом   Јужне  Старе  Србије,  дакле  дивизије  добио  је  епитет   до  августа  1913.  године  и
                                  колевка средњевековне српске  „гвоздени“, јер је гонећи Бугаре
      политиком  нису  се  слагали                                                        представља наставак великих,
      Срби  који  су  крварили  код   државности, реинтегрисана је  остварио славу, а Бугари су   динамичних догађаја на нашим
                                  у  државно-правни  поредак  говорили  „гони  нас  фтори
      Куманова, Прилепа, Битоља,                                                          просторима након протеривања
      остављали  своје  кости  код   Краљевине Србије.-       желези  пук  (јури  нас  други   Турака. Иако је трајао само
                                                              гвоздени  пук)“.  Тај  Други
      Једрена на тракијском бојишту...                                                    месец и по дана, овај рат по
      Мудре  главе  су  предлагале                            пешадијски пук, у коме су били   жестини  битака  и  јунаштву
                                                              људи из Јабланице и Пусте реке,
      међународну конференцију и                                                          српске војске није заостајао
      арбитражу коју би извршио                               је своју славу пронео и током   за Првим балканским ратом
                                                              Великог рата и сачувао је свој
      руски  цар.  Бугари  то  нису                                                       са  којим  је  ударио  темеље
      прихватили,  већ  су  се,  под                          епитет „гвоздени“ јунаштвом   непобедивости српске војске
                                                              и подвизима. Власина је јако
      утицајем германске политике,                                                        у Великом рату. Изложбе као
      али пре свега и под утицајем                            важан  и  занимљив  пано,   што је ова, треба да нас науче
                                                              јако  важна  прича,  јер  су
      својих  нереалних  амбиција                                                         сећању на славне догађаје и
      и аспирација, определили за                             борбе вођене и на Власини,   људе који су уграђени у темеље
                                                              код  Књажевца,  Зајечара,
      ратни сукоб. Тако је између                                                         наше слободе и нације кроз
      29. и 30. јуна започела битка                           Пирота... Трећепозивци Првог   примере  херојства  и  жртве
                                                              пешадијског пука бранили су
      коју  ми  називамо  битка  на                                                       који су наши преци поднели да
      Брегалници, јер су од Црног                             власински правац и било је   бисмо ми живели у слободној
                                                              заиста тешко одбранити га, јер
      врха на Осоговским планинама                                                        Србији. Култура сећања за један
      па све до Брегалнице и ушћа                             су бугарске трупе биле бројчано   народ је веома битна, то су
                                                              јаче и у техничкој надмоћи.
      Злетовске реке у Вардар вођене                                                      знали и окупатори, па су Бугари
                                                              Међутим,  стигли  су  Чачани
      жестоке и крваве борбе. Прва   Антић додаје и да су на 21  пуковника Плазине и пружили   током окупације ових простора
      и Трећа српска армија морале                                                        предано радили на уништавању
      су да пружају отпор Чеетвртој   паноу приказани сви детаљи  су подршку Моравцима како би   спомен костурница и споменика
                                                              се власински правац одбранио.
                                  Другог Балканског рата.
      бугарској армији. Бугари су                                                         српским  војницима  по
                                     -Приказане  су  прилике  Да је пала Власина, да су Бугари
      желели да једним изненадним   након Лондонског мировног  продрли до Јужне Мораве и   тадашњој јужној Србији. Камен
      нападом неутралишу српске                                                           су можда уништили, али остало
      положаје  и  да  анулирају   уговора, приказан је положај  тако пресекли комуникацију   је оно снажније од камена, дух
                                  и стање у српској војсци уочи  Ниш-Скопље, питање шта би
      успехе српске војске из Првог                                                       јунаштва и незаборава на нашу
      балканског рата, да преузму   избијања Другог балканског  било  са  нашим  трупама  на   славну  и  поносну  историју.
                                  рата, битка на Брегалници, мапе  вардарском бојишту.-
      контролу  над  Овче  пољем,                                                         Данас се овом изложбом сећамо
      да успоставе контролу и над   и шеме које говоре и покретима   Користећи  документа,   племените жртве српске војске
                                  и релацијама српских трупа,  архивске  фотографије,
      долином  Вардара  и  да  на                                                         за слободу и част Краљевине
      тај  начин  реше  македонско   али и непријатељских трупа,  различите мапе, скице, мемоаре   Србије.-
                                  приказана је борба са колером,  приређена  је  ова  изложба,
      питање. У томе нису успели, а
      после исцрпљујућих борби код   криза Дринске дивизије... Мени  надодаје Антић.                            И.С.
      Нова Наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16