Page 7 - NNR 46
P. 7

По  правилу,    млади  и  Београђани  су   управо промена у самим учесницима, када окусе   доминације националних  подела и идентитета,
      надпросечно  неповерљиви  или  удаљени  од   колективну снагу која им је потреба да би остали   као и каснијег присутног посткомунистичког
      синдиката.                           у својој борби.“  ( Лени Кауфман,Тхе Нењ Yоркер,   протржишног ентузијазма, социјална и економска
         На другој страни, питање је и шта ће ти   08.10.2018).                 агенда    остала  и  потиснута  и  празњикава  и
      немоћни и маргинализовани синдикати када ствари   Синдикатима једино остаје умеће коришћења   несцпецификована.  Наиме,  због  израженог
      решава партијска књижица?            и стратешког обједињавања  различитих  тактика   притиска    корпоративног  капитала,  простор
         Последично, вртимо се у зачараном кругу   и метода деловања. Оно  укључује и образовање   политике остао је и без озбиљне и одговорне
      који чине синдикати лишени угледа и утицаја и   и ефикасну мобилизацију  сопствених кадрова   просиндикалне политичке понуде. Оно што већини
      грађани и запослени  заробљени страхом и/или   и  ресурса и благовремено реаговање на изазове.  сиромашног бирачког тела и обећају у изборној
      апатијом и девизом : ако не можеш да их победиш   У том оквиру посебан је значај успостављених    кампањи испуниће само у мери у којој то  није
      – придружи им се.                    партнерстава и синергије деловања са пријатељским   у супротности са интересима крупног капитала.
         У основи поверења и неповерења је заправо    медијима, НВО и академском заједницом..  Последично, раширено је разумевање да су за
      осећај синдикалног идентитета – раширености                               запослене и синдикате све партије исте, односно
      става да није глупо бити солидаран, протествовати   Синдикати у пољу политике  једнако неприхватљиве. Популизам и раширени
      и синдикално се организовати, односно удео од                             клијентелизам и партијско запошљавање су ствари
      ни петине анкетираних који како-тако верују   Политичка стратегија и ангажовање у пољу   довеле до краја. Ако не можеш лако да мењаш
      синдикатима.                         политике је од не мањег значаја за синдикате. У том   ствари и немаш коме да верујеш онда се примири
                                           оквиру могуће релације синдиката према политици   или подмири партијском припадношћу која доноси
        Шта чинити да би се увећало поверење ?  и изборима могу се по степену прихваћености   конкретну тренутну корист.
                                           од стране запослених и грађана, поделити у три,   Како  изаћи  из  зачарог  круга  без  већег
         По  ширини  прихваћености    синдикалне   односно четири групе.        присуства у јавности, организованости, борбености
      методе деловања могу се поделити на три групе   Убедљиво  највећу,  готово  двотрећинску   и солидарности ?
      активности.                          подршку ужива модел активне улоге изградње   Крајње  незавидна  позиција    синдиката
         Најприхваћеније  и  уједно  посебно  драге    сопствене синдикалне политичке платформе а   је “казна” за немоћ да се заустави деценијска
      присталицама власти су преговарачке стратегије   онда пропитивања сагласности са њом изборне   пракса  маргинализације радништва и сиромашења
      вођења  социјалног  дијалога  и  потписивања   политичке понуде. Закључци до којих се дође нису   друштва,  уз  растуће  неједнакости  али  и
      колективних уговора.                 порука директне подршке некоме од актера већ   произведеног   мањка солидарности.
         Следе затим активности лобирања и заступања   служе као оријентир за чланство и симпатизере.   Можда  најпоразнији податак представља
      циљева у партнерству са другим организацијама   Ставу о активном односу и изградњи сопствене   истраживачки налаз да за синдикалне централе у
      цивилног  деруштва  и  на  крају  протести  и   платформе али без директне поруке подршке су   Србији није чула приближна половина анкетираних.
      штрајкови.                           најсклонији припадници радног контигента између   Ако њима прибројимо и сваког шестог – седмог
         Примера  ради,  очекивано,    нешто  изнад   30 и 60 година.           који није у стању да дефинише  свој однос према
      просека за ангажовање на социјалним мрежама   Очекивано,  синдикате би уз своје партије   њима могло би се закључити да за две трећине
      и за умрежавање са ОЦД и професионалним   или на њиховој листи  надпросечно, дакле више   грађана синдикати готово да не постоје.
      удружењима,  па  и  штрајкове  и  протесте,    су    од петине,  волели да виде активисти странака,   Наћи излаз из апатије и пробудити наду,
      припадници млађе средње генерације  и образовани   посебно СПС,  а самостални политички наступ   учинити себе и своју позицију препознатљивим
      из урбаних средина. Њима се у том опредељењу   би тек нешто више од десетине свих анкетираних    а онда доследношћу стећи поверење и акционо
      придружују и присталице  опозиционих партија,   волели да виде политички неодлучни.  увезати све радно ангажоване  је пут из лавиринта.
      ПСГ посебно.                            Кључна дилема је, међутим, како своје ставове   Могу ли то синдикати и имају ли кредибилне
         Дилема је, међутим, шта направити у ситуацији   и предлоге учинити политички наплативим ако   савезнике на том путу,  пита професор Стојиљковић.
      крајње неравнотеже моћи са раширеним страхом   нема поузданог политичког партнера синдикатима,
      запослених и неверицом у ефекте штрајкова ?  нити довољног простора  и јединства око њиховог   Екипа Нове Наше речи
         Ипак, „ Друштвени покрети користе маршеве,   сопственог  политичког  и  изборног  наступа   Овај садржај је део пројекта који суфинансира
      односно протесте и штрајкове  како би очували   ? При томе на још увек практично политички    Министарство културе и информисања
      почетни импулс и потврдили идентитет, али се   маргинализованој  теми  иако  иако  се  ради  о   . Ставови изнети у подрзаном медијском
      до осетне промене долази другим средствима.   питањима која живот значе.    пројекту нузно не изразавају ставове органа
      Стога је најдрагоценији ефекат масовног протеста   Основни проблем је што је , због почетне   који је доделио средства.

         Александра Милосављевић, директор ОШ „Вожд Карађорђе“
        ДОБАР РУКОВОДИЛАЦ ЈЕ ДОБАР ОРГАНИЗАТОР



         Александра Милосављевић је на месту директора                          ко ће да помогне да се неки проблем реши, важно је
     Основне школе „Вожда Карађорђе“ пет година. Пре                            да га решимо, а ког је пола тај ко то решава је најмање
     тога је у овој школи од 1995. године радила на месту                       битно. Ту је битно не ниподаштавати ничији рад, него
     професора разредне наставе, односно као учитељица.                         га реално сагледати на основу резултата.
     Наше традиционалне поделе на мушка и женска                                    ННР:-  Шта  утиче  на  жене  да  све  више
     занимања, где је директорска функција предодређена                         прихватају  и  желе  да  дођу  до  руководећих
     за мушкарце не важи код Александре.                                        функција?
         „Ако је неко добар организатор у сваком погледу,                           Милосављевић:- Мислим да је то пре свега
     биће и добар руководилац, невезано за пол. Мислим                          образовање и емаципација, као и егзистенцијална
     да то иде из човека, а лично сматрам да су моје                            стабилност у сваком погледу. Жене су стуб породице.
     способности биле довољне да дођем на ово место.                            Она брине о деци, домаћица је, а ако је запослена и
     Уосталом, пре мене су већ биле жене директори у                            егзистенцијално збрињава породицу. А кад може да
     овој школи, па сам могла и да лично видим како то                          буде стуб своје породице, што не би била и стуб било
     изгледа.“                                                                  које организације или овог друштва? У суштини, ми и
         ННР:-  Да  ли  има  довољно  жена  на                                  своје радно место доживљавамо као своју кућу и тако
     руководећим положајима и местима где могу да                               га и гелдамо.  А зна се да, нпр. у кући жена примећује
     доносе неке значајне одлуке за функционисање                               неке ситнице које мушкарци не примећују, као што
     града, предузећа...?                                                       су неки естетски детаљи, прашина...
         Милосављевић:- У последње време их има све                                 ННР:- Шта треба урадити да охрабримо
     више, али генерално мушкараца има више. Мислим                             и друге жене да преузму руковођење у своје руке?
     да ту традиција игра велику улогу, али, опет ја,                               Милосављевић:- Саме ће се оне погурати. Ми
     као неко ко подржава традицију, сматрам да је то                           ћемо да им прокрчимо пут... Када дођемо до неког
     погрешно. У неко раније време само су мушкарци                             односа пола-пола на тим руководећим положајима,
     били на руководећим положајима, само су мушкарци   Милосављевић:- Најлакше је проблеме не   то ће бити некако нормално. Али, заиста мислим да
     возили аутомобиле, али чињеница је да се то мења,   решавати, али ја сам сурови реалиста. Суочавам се   не треба жене по сваку цену „гурати“ на те положаје
     мења се свест о томе да жена не може да буде добра   са оним што јесте, а то подразумева свакодневно   само зато што су жене, како би се задовољили
     руководилац. Има жена на руководећим положајима   суочавање с проблемима и њихово решавање. Неке   неки статистички проценти. Сматрам заиста да тај
     све више. Преовлађују оне које раде у државном   проблеме и сами себи стварамо тиме што постављамо   руководилац буде неко ко то уме и може да ради...
     сектору у односу на оне које су у приватном. Мислим   веће стандарде, наметнемо неке обавезе и послове,   Е,сад, имамо и способне људе који једноставно не
     да и то иде од неке самоиницијативе, од способности   па у реализацији наиђемо на проблеме. Ја сам своју   желе да преузму те функције из, нпр. неког страха да
     које подразумевају да неко треба да има и креативност   функцију жене директора доживљавала као предност   ли ће то моћи да раде, да ли ће се, можда, замерити
     у себи и стваралачки духа, али да, с друге стране, има   у односу на колеге. Можда је то због начина на које   неком... И ту су доминантни страхови код жена, а
     довољно разумевања и толеранције за људе са којима   постављам према свима, јер у свим односима се   предрасуде код мушкараца...
     ради, да може да балансира и извага све што му дође   равноправно постављам, али, можда ту опет долазимо
     на путу руковођења. Ми се сусрећемо у свом послу са   до традиције, јер, опет, наши мушкарци се увек труде   Иван Спирић
     многим изазовима и ту заиста пол нема никакве везе.  да помажу слабијем полу... Наравно, то не значи да   Овај текст је део пројекта који
         ННР:- Да ли лакше бити на месту директора,   сада ја треба да то злоупотребим, јер се то одмах види   суфинансира град Лесковац
     ако је жена у питању, када дође до неких проблема?  и од помоћи нема ништа... У суштини ми није битно
      Нова наша реч                                                                                                7
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12