Page 13 - NNR 45
P. 13

Удружење за помоћ МНРО
                            ЛИКОВНИ КОНКУРС



         Удружење за помоћ МНРО   дневних боравака из 20 градова/
      Лесковац поводом 3. децембра,   општина у Србији. Робне награде
      Међународног  дана  особа  са   су освојили:
      инвалидитетом,  расписало  је   1.  Анђела  Радисављевић  -
      ликовни  конкурс  под  називом   Удружење из Врњачке бање;
      „Свет  је  леп  када  заједно   2. Младен Николић - Д.Б. из
      стварамо“. Право учешћа имала су   Власотинца и
      деца, млади и одрасли, корисници   3. Драгана Стевановић - Д.Б.
      услуга Дневног боравка и чланови   Мара из Ниша.
      Удружења за помоћ особама са   У Дневном боравку „Дуга“
      интелектуалним потешкоћама са   уприличена је и свечаност поводом
      територије Републике Србије. Циљ   обележавања Међународног дана
      конкурса је промоција идеје да   особа са инвалидитетом како би се
      различитост чини свет богатијим   указало на проблеме са којима се
      и бољим местом за живот, као и   корисници ове установе сусрећу
      да се прикаже креативност особа   али и на могућности и сва добра   немају проблем, већ да је проблем   вредно и предано раде са особама
      са интелектуалним потешкоћама.   које они друштву могу да пруже.   неразумевање  и  немогућност   са сметњама у развоју и обећала
      На конкурс је пристигло укупно   Александра Јовановић, секретар   прихватања различитости.  подршку  града  Лесковца  у
      165  радова,  а  учешће  је  узело   Удружења  за  помоћ  МНРО   Заменица  градоначелника   обављању овог посла.
      138  деце,  младих  и  одраслих   Лесковац,  напоменула  је  да   Јасмина   Ранђеловић
      са  интелектуалним  тешкоћама,   инвалидитет није болест већ стање,   представницима „Дуге“ пожелела      И.С.
      чланови Удружења и корисници   те  да  особе  са  инвалидитетом   је  да  наставе  да  као  и  до  сада

               Драгомир С. Радовановић:    је предвидео овај творац научне фантастике          Л К Ц
           2984.(Научно-фантастични роман),   је у интересу очувања човечанства, поверење у   ПРОМОЦИЈА
                   Београд, 2019.          његов опстанак, не признавање катаклизмичних
                                           догађања, веровање у победу науке, схватање
       ФАНТАСТИЧАН                         космоса. Али то је истовремено и критика онога   САБРАНИХ
                                           што је негативно, недовршено, несавршено у
                   САН                     данашњем  свакодневном  животу.  Тако  наш    РОМАНА
                                           писац верује у снагу науке која ће за сваку
          Уважени књижевник и академик СКАНУ   област друштвеног живота наћи нови модел   ГРОЗДАНЕ
      не престаје да нас изненађује не само по броју   за хиљаду година развоја, омогућити човеку
      објављених књига, него и по разноврсности   да живи хиљаду година у хуманоидном облику   ОЛУЈИЋ
      књижевног израза, што му даје и ренесансни ореол   као и роботи које је тешко разликовати од њега
      новога доба. Већ је тешко набројати све књижевне   и саопштити нам њихову међусобну корелацију.
      излете овог вредног и загонетног ствараоца, али   Код хуманоида деца се рађају здрава захваљујући   У  Холу  на  спрату  Лесковачког
      ипак највеће изненађење је његов узлет у научну   великом развоју фармацеутске индустрије, а ако   културног центра организована је трибину
      фантастику, чиме се намеће као својеврсно   се случајно роде са неком не откривеном болешћу   посвећена Гроздани Олујић (1934—2019)
      провиђење,  пророчанство,  фантазмагорија,   рециклирају се. Човек живи један миленијум, а   и објављивањем едиције њених „Сабраних
      сновиђење до степена дрскости која изазива   онда се подвргава еутаназији или се рециклира,   романа“ у издању Српске књижевне задруге.
      фобију, запрепашћење, па чак и панику због   а оно што је посебно фантастика је преношење
      неспособности читаоца да схвати све варијације   памћење сваког човека на CD-у и користи се   О романима су говорили проф. др Зорана
      писца у очекиваном развоју човечанства, ни мање   милијардама година. То се све може пратити   Опачић и проф. др Александар Јовановић
      ни више него за хиљаду година. И ту би морали   на нано плејерима, па иако он више не постоји   са Учитељског факултета у Београду, док је
      одмах већ на почетку да отклонимо и сваку   физички и даље може да доживљава и садашњост   гост на трибини био проф. др Александар
      помисао да га је на овакав приступ подстакла   и будућност. На неки чудан начин то се поклапа   Лешић, син Гроздане Олујић, професор на
      књига „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“   са религијским тумачењем живота после физичке   Медицинском факултету у Београду.
      најпознатијег енглеског есејисте Ерика Артура   смрти. На овај начин се обрађује сваки сегмент   Зорана Опачић, један од приређивача
      Блера, чији је псеудоним Џорџ Орвел, јер је то   друштвеног живота за који је космичка релација,   романа два романа, подсећа да је Гроздана
      прича о власти која преправљањем историје   односно међугалатичке везе сасвим нормална   Олујић српска списатељица позната у српској
      остварује своје циљеве, што се и данас догађа.   појава. Земљани, како их назива Радовановић,
      Пре би се рекло да му је можда узор био роман   рачунајући ту и роботе у људском облику сасвим   књижевности у другој половини 20. и почетка
      Жила Верна, оца научне фантастике „Париз у   нормално комуницирају са бићима из космоса,   21. века као модерна прозна списатељица и
      XX  веку“, који он крајем XIX века, међутим,   али остаје доста недоречено ако се догоди да се   као писац за децу.
      није имао смелости да објави, што је учинио   роботи побуне против хуманоида. Интересантно   -Овом  едицијом  враћа  се  фокус  на
      тек његов праунук 1989. године. Права је штета   је и предвиђање да Земаљска влада стално води   њен  важан  романсијерски  рад  који  се
      што то није учинио, јер су му предвиђања била   рачуна да број Земљана не може никада да буде   одвијао  од  крај  50-их  година,  па  све  до
      врло блиска реалности. И ево данас имамо новог   већи од седам милијарди. Значајна је, међутим,   2009. кад је изашао њен рома који је добио
      писца научне фантастике, кога је изнедрила   и за аутора мистерија црне рупе за коју неме   НИН-ову награду и 2017. када је објављен
      Србија и који је имао смелости да се појави са   доречености и тако остаје и за будућу науку поље   „Преживети  до  сутра“.  Сваки  роман  је
      овако изазовним, до дрскости смелим текстом,   даљег истраживања. Да ли намерно или само
      који мора да збуни, забрине или одушеви сваког   изазовно књигу завршава иритирајућом тврдњом   опремљен  комплетном  библиографијом
      читаоца. Тако Драгомир Радовановић постаје   да су Срби народ мајка од којих су постали и   издања и превода из кога се види колико
      отац српске научне фантастике ма колико она   сви остали становници планете Земље, што је   је она била присутна у светској књижевној
      била чудна, застрашујућа, задивљујућа, изазовна,   тврдња у сфери праве фантастике. Али, у научно   јавности и комплетна библиографија не само
      плод маштовитог сна, али и оптимистичка у име   фантастичном роману ваљда је и то дозвољено,   издања, него и литературе о сваком роману
      очувања човечанства. Такав поглед у будућност   пошто  већ  постоје  аутори  који  тврдоглаво   појединачно. У овој едицији се поново указује
      могао је да се роди само у глави писца који и   заступају ту неодрживу тезу. И да завршимо   на значај списатељице која, због тога што
      сам до краја није свестан које је све скривене   речима Серена Киркегарда, данског филозофа,   је била окренута приказивању друштвене
      делове људског мозга покренуо снагом свога   теолога и песника из XIX века „ Генијални људи   стварности из мало искошене перспективе у
      сна  да  би  нам  саопштио  много  бар  данас   су као грмљавина: успротивљују се ветровима,
      незамисливих ствари. А онда ћемо позвати у   застрашују људе и чисте ваздух“. Надајмо се да   социјализму, била мало критикована и помало
      помоћ Конфучија који каже „Кад се геније у свету   ће Земљани у те далеке 2984. године читати ову   скрајнута. Међутим, приређивачи ових романа
      појави, знаћете ко је, јер се глупаци удружују   књигу, наравно преко нано плејера, и дивити   покушавали су да скрену пажњу на модерност
      против њега“. Зато ћемо подржати Радовановића,   јој се.                   и иновативност њених романа.-
      без злурадих коментара, не веровања, сумњи,        Проф. др Живан Стојковић
      подсмеха, чуђења до губљења даха. Оно што                                                                 ИС

      Нова наша реч                                                                                               13
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18